среда, 02.12.2020.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117,22	117,93	117,57
	97,04	97,63	97,34
	107,89	108,54	108,21

Аутор: Дубравка Лакић

Култура

13.11.2019 у 20:00

Француски „Јадници” победници „Слободне зоне”

Победник међународног такмичарског програма 15. фестивала „Слободна зона” у Београду је, према одлуци жирија којем је председавао француски критичар и публициста Жан Пјер Рем, француски дебитантски филм „Јадници” Лађа Лија пролетос, награђен и у Кану. Лијеви „Јадници”, иако тематски и те како има везе, није рађен према истоименом роману Виктора Игоа, већ је за њега сценарио исписао овај данашњи живот у једном од париских предграђа, у којем је одрастао и овај црнопути француски аутор. Филм је жестока политичка драма о социјалној беди у француским предграђима у којима углавном живи популација „магребских дошљака”, о полицијском насиљу, недостатку образовања и друштвене бриге. Филм као да вришти: „Комшије, погледајте нас!”, а негде у целој филмској крими-причи и самом следу догађаја

Култура

12.11.2019 у 20:10

Достојанствено, комплексно и осећајно

„Велику Златну Арену“ за најбољи филм, најбољу режију, музику и монтажу, награду критичарског жирија Федеоре, као и хрватских филмских критичара, али и награду публике са фасцинантном оценом од чак 4,90, доминантно је летос на 66. Пулском фестивалу у националној селекцији, у којој се такмичио и Врдољаков „Генерал“, освојила Дана Будисављевић за филм „Дневник Диане Будисављевић“. Од тада се о Данином филму и њеној филмској јунакињи прича и пише. И њен филм се гледа по читавом региону уз осећање немог ужаса и тешке кнедле у грлу. Визуелно фасцинантан црно-бели филм Дане Будисављевић, са великом дозом достојанства прича истиниту, комплексну и осећајну причу. Отвара и осветљава важну историјску тему. У њену релевантност ауторка је посве уверила гледаоце. Увукла их је дубоко у

Култура

11.11.2019 у 20:30

Подземни дом великог града

Солун – У угледном пратећем програму „Film Forward” јубиларног Солунског фестивала, у којем се приказују филмови који наговештавају нове ауторске наде, стилове и помаке у светској кинематографији, представљен је и српско-кинеско-немачки филм „Од сутра почињем да” Ивана Марковића и Линфенг Вуа. Овај 60-минутни филм играно-документаристичке структуре имао је запажену светску премијеру на овогодишњем Берлинском фестивалу у оквиру програма „Форум”, а ускоро ће се наћи (23. новембра) и на програму 25. Фестивала ауторског филма у Београду. Ово је, иначе, први дугометражни играни филм који наш млади и већ вишеструко награђивани сниматељ Иван Марковић (1989) потписује као редитељ. Али, не и први редитељски филм, јер су у његовој филмографији забележени и кратки филмови „Бела

Култура

07.11.2019 у 22:00

Референтна тачка светске авангарде

Солун – У пуној дворани „Македоникон” у Солуну одржана је балканска премијера дугометражног документарно-играног филма „Случај Макавејев или процес у биоскопској сали” Горана Радовановића којој су, осим аутора, присуствовали и продуценти Јесенка Јаснигер и Предраг Пеца Јаковљевић, као и монтажерка Маја Кокић. У дворани, она фина тишина сведочила је о пуној пажњи грчких гледалаца који су филм и његовог аутора наградили дугим и срдачним аплаузом. Само тренутак касније микрофон је почео да шета из руке у руку. Солунска публика је позната по томе да воли и познаје филм, да пуни све фестивалске дворане и да је увек добро наоружана питањима за филмске ауторе и протагонисте. Под „канонадом” питања и опсервација о филму нашао се синоћ и Горан Радовановић. Гледаоце је интересовало и много тога

Култура

05.11.2019 у 21:20

Тамо где Дунав љуби небо

Солун – Постоје краткометражни играни филмови који толико опчине гледаоца да пожели да трају дуже. Један од таквих је и „Последња слика о оцу” младог српског аутора Стефана Ђорђевића. Траје двадесет минута а гледаоцу, дубоко увученом у његов интензивни емоционални вртлог, то није доста. Био би ово и врло добар дугометражни играни филм. Ђорђевићева „Последња слика о оцу” је победнички филм летошњег фестивала у Локарну, а сада се у оквиру селекције кратких филмова унутар угледног програма „Балкански преглед” приказује и на 60. Солунском фестивалу. Рађен као копродукција између Србије, Словеније, Хрватске и Грчке, са продуцентским потписом редитељке и продуценткиње Андријане Стојковић, са лакоћом осваја срце публике без обзира на то где се приказује. И то не само због теме која јесте

Култура

01.11.2019 у 22:00

Маестрова прича над причама

Ако ико зна да допре до срца гледалаца, да заголица машту и испуни очи бојама, а уши музиком, онда је то легендарни шпански сценариста и редитељ Педро Алмодовар. Чини он то и сада, са филмом „Бол и слава” у којем има нешто мало из филмова „Све о мојој мајци” и „Врати се” и много тога личног. Он сада и гледаоце и самог себе суочава са тежином нагомиланих година, са болестима које иду са старошћу узрокујући често и кризу у стваралаштву, а оваква врста суочавања провоцира и сузу у оку. У „Болу и слави” Алмодовар нам управо и прича о томе – о често паралишућим физичким боловима изазваним болештинама од којих се не умире (мигрене, несносни болови у леђима и желуцу...), али се страшно пати, и о терету славе и високих очекивања оних који га окружују, што доводи до престанка жеље за писањем и

Култура

30.10.2019 у 21:00

Филмови Душана Макавејева, посластица у Солуну

Шест деценија пролази и многе су филмске воде протекле, а Солунски филмски фестивал упркос свим невољама и даље истрајава као најзначајнија балканска филмска манифестација. Шездесето фестивалско издање, у здању Олимпион на Аристотеловом тргу у Солуну, свечано ће отворити једно од најновијих „Нетфликсових” чеда – амерички филм „Брачна прича” Ное Баумбаха, виђен у Венецији, са Скарлет Јохансон и Адамом Драјвером у главним улогама. Они тумаче ликове њујоршког позоришног редитеља и његове супруге глумице са којом он ствара своја успешна позоришна дела ван Бродвеја. Што су успешнији и вољенији као уметници то, у свом дому, постају отуђенији. Није овде реч о угашеној љубави, већ о губљењу идентитета жене унутар уметничке и брачне заједнице. И браку је крај већ оног тренутка када се у целу

Култура

29.10.2019 у 20:16

Избори и сусрети диктирају судбину

Од пре неко вече у Музеју Кинотеке у Косовској 11, па до краја октобра, под програмским насловом „Великани светског филма – Клаудија Кардинале” приказују се филмови у којима је ова италијанска дива и интернационална звезда остварила неке од својих најбољих улога. Пред гледаоцима су посластице попут филмова: „Девојка са кофером” Валерија Цурлинија (1961), „Обично непознати лопови” Марија Моничелија (1958), „8 и по” Федерика Фелинија (1963), „Бубова девојка” Луиђија Коменчинија (1964), „Гепард” Лукина Висконтија (1964), „Чудовишне жене” Болоњинија, Моничелија, Пјетранђелија и Салчеа (1966), „Опљачкај ближњега свога” Франческа Мазелија (1968), „Драге звезде Великог медведа” Лукина Висконтија (1965), „Револверашице” Кристијана Жака (1971), „Било једном на дивљем западу” Серђа Леонеа

Култура

28.10.2019 у 18:35

Тамо, изнад дуге, одрастање се не прашта

Шта видиш иза овог зида? То је питање које је холивудски могул Луј Б. Мајер, сувласник легендарног студија „Метро Голдвин Мајер” (МГМ) често постављао тада још једанаестогодишњој Џуди Гарланд, односно Ференсис Етел Гам, девојчици анђеоског гласа одабраној да одглуми лик Дороти Гејл у бајколиком и авантуристичком мјузиклу „Чаробњак из Оза”. То што је то дете, у готово ропском положају у суровом свету моћне индустрије забаве, још тада могло да види иза зида, најбоље се осликава 30 година касније када планетарно вољеној Џуди Гарланд, пред препуним гледалиштем лондонског клуба пукне и срце и глас у тренуцима док пева ону непревазиђену филмску песму „Изнад дуге”.

Култура

28.10.2019 у 22:00

У младости емоционалан, у старости сентименталан

Када су негде пред крај прошле године Роберт де Ниро и Мартин Скорсезе, боравећи заједно на фестивалу у Маракешу, прилично шкрто говорили о свом деветом заједничком филмском подухвату – „Ирац”, у продукцији „Нетфликса”, није се могло наслутити да ће тај захтевни филм тако брзо после угледати светлост дана. Скорсезеов „Ирац”, са Де Ниром у насловној улози, већ је кренуо у своје фестивалско-биоскопске походе: од Њујорка, преко Рима и Лондона, до званичне блискоисточне премијере на свечаном отварању 41. Каиро филм фестивала (20. новембра), па и до премијерног емитовања на „Нетфликсовом” каналу 27. новембра. Тада је у Маракешу Роберт де Ниро награду „Златна звезда” за изузетан допринос светском филму – уз много пута изговорену реч „ шукран” (захваљујем) мароканском народу, краљу и

Претходна Следећа

3
4
5
6
7
8
9
10
11

Почетна / Дубравка Лакић

02.12.2020 у 11:35

Интерпол упозорава на опасности лажних вакцина

02.12.2020 у 11:18

Ужице новац за дочек Нове године преусмерава за лечење деце

02.12.2020 у 11:03

У масовној гробници код Рашке посмртни остаци до 20 особа

02.12.2020 у 10:29

Хуавеј може у немачку 5Г мрежу

02.12.2020 у 10:07

Осуђеном за наводни ратни злочин на Космету смањена казна

02.12.2020 у 09:55

Град аутомобила добио прву јавну гаражу