Издања Читуље
accessibility-tools
среда, 16.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
 
ПРЕТРАГА
ЛАТИНИЦА
17°C Ведро
Београд
Последња измена 09:10

Аутор: Борка Голубовић-Требјешанин

Култура
20.09.2019 у 22:24
Враћам се теми радничке класе
53. БИТЕФ После 16 година паузе долазак Томаса Остермајера и његовог позоришта Шаубине из Берлина на овогодишњи 53. Битеф ишчекује се с великом знатижељом посебно ако се зна да је овај немачки редитеља за режију Ибзенове „Норе” на 37. Битефу 2003. године добио награду „Политике” за најбољу режију. Остермајерова представа „Историја насиља” биће изведена вечерас од 20 сати на сцени Позоришта на Теразијама, као пета фестивалска премијера. Поклоници Битефа свакако памте и гостовање Остермајерове представе „Disco Pigs” на 34. Битефу 2000. године. Недавно сам поставио четири представе о успону деснице у Немачкој, и то је тема која ме тренутно највише окупира – Волим атмосферу која влада у Београду и дух људи, а и добар сам пријатељ с Биљаном Србљановић. Први пут када сам био у
Култура
19.09.2019 у 10:09
Важно је да заузмемо став
У време политичког армагедона кроз који цео свет пролази, оно што се дешава у позоришту, наша позиција, позиција позоришних стваралаца и играча, јако је важна. Важно је да заузмемо став, а истовремено смо заробљени између политичке коректности и правичности и потребе да извршимо одређен утицај. Зато су фестивали попут Битефа врло важни јер су места где многи гласови могу да се чују, нагласила је синоћ Констанца Макрас, једна од водећих светских кореографкиња отварајући 53. Битеф на великој сцени Народног позоришта у Београду.  Међу бројном битефовском публиком ове године примећен је велики број глумаца: Светозар Цветковић, Јелена Ђокић, Весна Чипчић, Наташа Нинковић… Констанца Макрас, пореклом из Аргентине која дуги низ година живи и ради у Берлину радо долази у Београд.
Култура
19.09.2019 у 13:00
Представа о суровој дигиталној генерацији
    Рад на представи „Младеж без Бога” заправо је био инспирисан истоименим романом Едена фон Хорвата из 1936. године. Кренули смо од идеје да адаптирамо то дело из доба нацизма с намером да сценски пропитамо како изгледа радити га 2018. и 2019. године, каже за „Политику” хрватски редитељ Борут Шепаровић. Његова представа „Младеж без Бога”, у копродукцији Монтажстроја и ЗКМ-а, биће изведена вечерас с почетком у 21 сат као четврта премијера овогодишњег 53. Битефа на сцени Атељеа 212. Борут Шепаровић Шепаровићев ауторски пројекат „Младеж без Бога” третира проблем вршњачког насиља индукованог опсесијом видео-игрицама и фотографисањем свега, па и најгорих бруталности и њиховог шеровања на друштвеним мрежама, али и пораста нацистичких идеја међу младима, а што
Култура
18.09.2019 у 21:23
Живимо у свету насиља
Волим Београд. Мислим да мото овогодишњег Битефа има везе с нашом интерпретацијом „Орестије” јер лик Ореста смо променили из једног прилично досадног лика брата тиме што смо увели љубав између њега и Пилада. У том смислу, они започињу љубав из почетка, упркос свим препрекама на које наилазе у Мосулу, каже за „Политику” Мило Рау, један од најрадикалнијих и најпровокативнијих светских редитеља, чија ће представа „Орест у Мосулу” НТГента, рађена по Есхиловој „Орестији”, отворити овогодишњи 53. Битеф, од 20 сати на великој сцени Народног позоришта у Београду. Каква је реалност у Мосулу, где сте ову причу сместили? Будући да „Орест у Мосулу” представља адаптацију античке драме „Орестија”, питао сам се на који бих начин данас могао да је поставим на сцену јер је њу и иначе тешко
Култура
17.09.2019 у 13:13
Дан пролога на Битефу
Овогодишњи, 53. Битеф биће један од најскупљих у последњих 10 година, а почеће данас даном пролога (11 и 17 сати, у трајању од по око два сата) представом „Београд на даљински” према концепту Штефана Кегија и у продукцији Римини протокола на Новом гробљу, одакле ће публика са слушалицама кренути у обилазак Београда. Од Новог гробља до терасе на крову Комбанк дворане, битефовци ће шетати, возити се градским превозом, застајати код цркве, факултета, на степеницама Народне скупштине и на сасвим другачији начин сагледати Београд, свој однос према граду, суграђанима, што ће бити увод у тематску и уметничку линију 53. Битефа, који овога пута прати слоган „Почнимо љубав из почетка”. Представа „Београд на даљински” биће 15 пута изведена до затварања фестивала, 26. септембра. Званично, 53.
Култура
17.09.2019 у 21:40
Од лирског до драмског репертоара
Тенор Зоран Тодоровић, Београђанин који је направио светску каријеру, наступајући пре свега на немачким оперским сценама, али освајајући и далеки свет, као што су Токио и Богота, одржаће свој гала концерт „Зоран Тодоровић и пријатељи” у суботу увече, 28. септембра, на сцени земунског Мадленианума, којим ова уметничка кућа уједно отвара своју нову, 22. сезону. Уз Зорана Тодоровића, кога сврставају у десет светских тенора, а који овим наступом обележава 25 година уметничког рада, наступиће његови пријатељи: Алберто Веронези, диригент, Никола Мијаиловић, баритон, као и млада оперска уметница Евгенија Јеремић. Програм концерта по Тодоровићевом избору састављен је од њему омиљених арија и дуета из „Тоске”, „Пајаца”, „Турандота”, „Отела”, али и бројних изненађења. Домаћа публика памти ваш
Култура
06.09.2019 у 11:24
Питања о Атељеу 212 још без правог одговора
 Град Београд именовао је преводиоца Новицу Антића за вршиоца дужности Атељеа 212 како то позориште не би остало без овлашћеног лица после 25. септембра будући да Управни одбор овог позоришта није расписао нити спровео конкурс за избор директора, што је требало да уради 60 дана пре истека в. д. мандата Бранимира Брстине. У решењу о именовању Новице Антића се наводи да његов в. д. мандат почиње да тече 26. септембра ове године. Зашто Управни одбор Атељеа 212 није на време расписао, нити спровео конкурс за избор директора ове позоришне куће нисмо успели јуче да сазнамо. Редитељ Михаило Миша Вукобратовић, председник УО Атељеа 212, који је задужен за комуникацију са медијима није се јуче јављао на телефон. Поред Вукобратовића чланови УО Атељеа 212 су и: Зоран Поповић, Зоран Пајић,
Култура
02.09.2019 у 14:19
Од фрака до политичког тестамента
Рогашка Слатина – Колекција у вези с Краљевином СХС и касније Краљевином Југославијом, тј. краљевском породицом Карађорђевић, само је део вредних уметничких збирки које се чувају под сводом музеја Анин двор. Реч је о репрезентативном објекту где се на једном месту може упознати Рогашка Слатина, мање познато словеначко место за наше млађе нараштаје. Не и за старије генерације будући да времешни житељи ове бањске чаролије и данас препричавају како је неколико деценија уназад управо Рогашка Слатина била монденско место, односно симбол гостију из Београда и српских градова који су имали навику да макар једном годишње, обично возом потраже „мирни” предах од свакодневних обавеза у овој мирној оази окруженој нетакнутом природом, и увече се опет возом врате назад. У музеју Анин двор налази се пет
Култура
02.09.2019 у 21:00
Нисам калибар колекционара који држи слику у сефу
Моји су ми рекли да сам име Александар добио по краљу Александру Карађорђевићу. Као малом то ми је јако годило, прича за „Политику” мултимедијални уметник Александер Станислав Јуркович. С овим својеврсним амбасадором словеначко-српског пријатељства, који уметничко име Нани Пољанец употребљава од 1993. године, имали смо прилику да се дружимо у његовој Рогашкој Слатини, чији је заштитни знак. Како легенда каже, над Рогашку Слатину је бог Аполон, син Јупитера и Леоне, послао крилатог коња Пегаза да копитом удари у тло и тако отвори пут извору природним минералним водама. Ту је давне 1847. године свирао чувени Франц Лист. Рогашку Слатину исто тако радо су посећивали Михаило Обреновић, Петар, Александар, Ђорђе Карађорђевић и многи други. Иза Нанија Пољанеца је богат уметнички рад, било као
Магазин
01.09.2019 у 11:00
Стециште писаца, спортиста и боема
У српске кафане се по правилу наиђе или свраћа, али се код Пере Павловића у „Радмиловац” долази са озбиљном намером. У хотел- ресторан, који се налази даље од центра града, у Лештанима, али је у средишту готово свих политичких и културних збивања, долазили су да се одморе и уживају власник формуле 1 Берни Еклстон, холивудска звезда Арман Асанте, највећа имена Бољшог театра, док је принц Томислав Карађорђевић када је одлучио да се врати у Србију првих месец дана провео у „Радмиловцу”. То место је једно од најважнијих станица на путу „Црвене звезде” до титуле шампиона Европе 1991. не само због тога што су фудбалери највећег српског клуба ту проводили време пред сваку велику утакмицу, већ и зато што је у „Радмиловцу” био „скриван” чувени румунски репрезентативац Миодраг Белодедић по
Почетна / Борка Голубовић-Требјешанин
16.10.2019 у 09:08
Број погинулих од последица тајфуна у Јапану порастао на 63
16.10.2019 у 08:55
Данас летње температуре у Србији
16.10.2019 у 08:47
Постављене камере на ауто-путу Београд – Ниш
15.10.2019 у 22:55
Нешто је пошло по злу
15.10.2019 у 22:55
Балкан припада Европској унији
15.10.2019 у 22:55
Са „Срем Шидом” потписан уговор о извозу јунетине у Турску
Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља