Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117,59	118,3	117,94
103,6	104,23	103,92
103,61	104,24	103,93

Култура

05.02.2019 у 12:48

Комеморативни скуп поводом смрти српског, европског и светског редитеља Душана Макавејева одржан је јуче у свечаној сали Југословенске кинотеке у Београду, дворани која ће 23. фебруара понети име „Макавејев”. – Отишао је последњи од велике тројице који су стварали модерни српски и југословенски филм, тачније златно доба нашег филма, из шездесетих и седамдесетих година прошлог века. Онај међународно признати врхунац уметничког стваралаштва земље који је тада водећи француски критичар Марсе Мартен назвао „малом филмском планетом”. Александар Саша Петровић, Живојин Жика Павловић и Душан Макавејев водили су готово две деценије филмско коло у које су се биле ухватиле домаћа и светска филмска критика и „мејнстрим” фестивалске публике, па је уз њих пажњу привукла и читава плејада наших

Култура

04.02.2019 у 16:55

Због културне климе носим гас-маску

У ишчекивању да добије жељену улогу Миткета, једног од капиталних јунака српске драмске литературе, барда домаћег театра Петра Божовића гледаћемо премијерно вечерас као Хасанагиног аскера Ахмеда, у представи „Хасанагиница” Љубомира Симовића, у режији Јагоша Марковића на Сцени „Раша Плаовић” Народног позоришта у Београду, од 20.30 сати. Тако ће некадашњи првак Драме националног театра поново, после 25 година паузе, заиграти на сцени своје некадашње матичне уметничке куће. Уговорити интервју са Петром Божовићем, са друге стране, прави је, рекло би се, подвиг. Најпре нас је у среду уверавао да је презаузет, али да би евентуално сутрадан могао са нама да разговара макар телефоном. Када смо га у четвртак позвали, Божовић је најпре изражавао негодовање што га уопште узнемиравамо јер стоји

Култура

30.01.2019 у 18:00

Нов простор и представе Народног позоришта

Шта је то савремено и важно данас у стваралаштву Боре Станковића током наредна два и по месеца пропитиваће ансамбли Драме и Опере Народног позоришта у Београду. Драма ће радити дело „Нечиста крв” по мотивима Борисава Станковића из пера Маје Тодоровић у режији Милана Нешковића са чак седам првака ансамбла Драме и младом Јованом Стојиљковић у лози Софке. Опера ће поставити „Коштану” у режији Југа Радивојевића, у кореографији Владимира Логунова и диригента Ане Зоране Брајовић, са целом плејадом оперских певача од Драгољуба Бајића, Небојше Бабића, преко Софије Пижурице, Сање Керкез које ће у алтернацији тумачити Коштану. Рад на два нова сценска пројекта агилна Ивана Вујић, в. д. управнице националног театра и мајстор за проналажење амбијенталних позоришних позорница, најавила је јуче у

Култура

27.01.2019 у 10:40

Необична „Прича о Светом Сави”

Представа за децу „Прича о Светом Сави” по тексту Братислава Петковића, у режији Саше Габрића биће премијерно изведена данас у 13 сати у Крипти Храма Светог Саве. Костиме је осмислила Олга Мрђеновић, музички сарадник је Леонтина Пат, а стручни сарадник на тексту био је архимандрит Никифор Миловић. Српски принц Растко Немањић се као монах Сава изборио за аутокефалност српске цркве и постао њен први поглавар и законодавац. Године 1775. Сава је проглашен за свеца, а од 1823. године, по наредби кнеза Милоша Обреновића па све до данас, Свети Сава се слави као школска слава 27. јануара. –Ретки су народи који могу да се похвале тиме да се кроз једну личност могу приказати сви недостижни врхови којима се тежи. Непролазне вредности за сваког човека. Ми спадамо у те „ретке” који имају

Култура

25.01.2019 у 12:08

„Политику” сам и продавао

Уз „Политику” нисам учио само да читам, ја сам је и продавао пре рата испред Друге мушке гимназије и тако зарађивао први новац. Сећам се и чика Дише који је радио у подруму куће, ту је примао огласе и продавао новине. Јурио сам тада са својим друговима са Дорћола у касним сатима улицама Београда и разносио свеже примерке сутрашње „Политике”. Београд је тада био отмени стари господин, права европска метропола... Oвако се београдски „вечити младић”, глумац Властимир Власта Велисављевић присећа времена када је почело његово дружење са „Политиком”, давних тридесетих година прошлог века и које траје до данас. – Кад кажем новинe, мислим „Политика”, нећу сада да вас рекламирам, али то је чињеница. Никада нисам имао прилику да живим уз некога ко толико дуго траје и памти, мењао сам

Култура

23.01.2019 у 09:43

Мргуд је био стуб позоришта

Комеморативни скуп поводом смрти драмског уметника Миодрага Мргуда Радовановић (1929) одржан је јуче у Југословенском драмском позоришту, кући у којој је овај јединствени, ведри, смирени глумац са присним односом према колегама провео свој радни век. Радовановић је преминуо 14. јануара после дуге и тешке болести у Београду. Миодраг Мргуд Радовановић дошао је у ЈДП још као студент 1953. године, а стални члан ове куће, подсетила је јуче Тамара Вучковић, в. д. директора овог позоришта, постао је 1955. године. – У свом матичном ЈДП-у одиграо је више од 100, а на телевизији и филму више од 150 улога. Добио је бројна признања и награде. У пензију је отишао 1994. године и наставио да игра у својим представама које су имале дуг век „Млетачки трговац”, „Тако је морало бити”, „Скакавци”… И

Култура

19.01.2019 у 20:30

Од Ступице до Ћирилова

Најмаркантнији догађаји, представе и ствараоци који су одиграли кључну улогу у формирању препознатљивог става ЈДП-а обједињени су у монографији о 70 година Југословенског драмског позоришта. Почевши од решености Бојана Ступице да отвори простор за озбиљна театарска истраживања, преко Милана Дединца који је овом позоришту уткао дух модернизма, до печата који је физиономији ЈДП-а подарио Јован Ћирилов. Дело су приредили Александар Милосављевић и Маја Медић, студиозна др Јелена Ковачевић обрадила је богату документацију и театрографију. Уредник издања је Горчин Стојановић, уметнички директор ЈДП-а. ЈДП је у почетку имао обичај да на пет година представи неку своју публикацију, све до чувене монографије коју је за 25 година од оснивања ове уметничке куће потписао Слободан Селенић. После се

Култура

17.01.2019 у 18:00

Живети сан је привилегија

Док га домаћа филмска публика гледа у лику Живојина Мишића у остварењу „Краљ Петар Први”, као и у награђиваном филму „You go to my head” белгијског продуцента и редитеља Димитрија де Клерка, глумац Светозар Цветковић у сали за пробе Атељеа 212 припрема нову представу – „Хомо Фабер” Швајцарца Макса Фриша у режији Ане Томовић. Премијера се очекује у фебруару на Сцени „Мира Траиловић”. Ауторску екипу чине и драматуршкиња Тамара Барачков, сценографкиња је Љубица Милановић, костимографкиња Селена Орб, композиторка Невена Глушица, кореографкиња Маја Калафатић… Каква је то путања од Живојина Мишића до Валтера Фабера? Колико нам је блиско швајцарско писмо с обзиром на разлике у менталитету и погледу на свет? Да кренемо од почетка: сценаристички, а и по ономе што је снимљено, цела врховна

Култура

16.01.2019 у 09:37

Одлазак господина глумца

Драмски уметник Миодраг Радовановић (1929) преминуо је у Београду после краће, тешке болести оставивши за собом бројне телевизијске, филмске и позоришне јунаке: Георга Шицера у телевизијској серији „Салаш у малом риту” по којем га публика највише памти, али и по улогама Генерала Фрица Најдхолда, Попа Ђуричковића, Милована Глишића, Јована Орловића, Генерала Жданова. Био је и Спиридон у „Боју на Косову”, Командант Либек у „Балкан Експресу”... Надимак Мргуд који је носио читавог свог живота Миодраг Радовановић добио је још у основној школи када га је другар тако назвао због неке несугласице. Радовановић је говорио руски и немачки језик и био велики господин српског глумишта са урођеном отменошћу и префињеним манирима. Рођен је 1929. године у Чачку као друго дете Војислава и Живане

Култура

11.01.2019 у 11:42

Почеле пробе представе „Хомо Фабер” у Атељеу 212

Пробе представе „Хомо Фабер” по роману швајцарског писца Макса Фриша, прича о Валтеру Фабру и његовим путовањима на којима проблематизује сопствени идентитет, индивидуалност, почеле су недавно у Атељеу 212. Ауторски тим на челу са редитељком Аном Томовић и драматуршкињом Тамаром Барачков, која је и ауторка драматизације дела, чине сценографкиња Љубица Милановић, костимографкиња Селена Орб, композиторка Невена Глушица, кореографкиња Маја Калафатић… Роман „Хомо Фабер” је први пут објављен 1957. године, а по истом роману је снимљен и чувени филм „Војаџер” у режији Фолкера Шлендорфа (1991). Јунаке Макса Фриша тумаче Светозар Цветковић, Радмила Томовић, Јована Стојиљковић, Јелена Петровић и Стефан Бундало. Ово је друга режија Ане Томовић у Атељеу 212. Пре дела „Хомо Фабер” на сцени

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Аутор: Борка Голубовић-Требјешанин

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Пријавите се на нашу маилинг листу