уторак, 26.01.2021.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117,24	117,94	117,59
	96,63	97,22	96,93
	108,74	109,4	109,07

Аутор: Марина Вулићевић

Култура

10.10.2019 у 19:01

Лауреати Петер Хандке и Олга Токарчук

Пољска књижевница Олга Токарчук добитница је Нобелове награде за књижевност за 2018. годину, а Аустријанац Петер Хандке овим признањем овенчан је за 2019. годину, како је саопштила Шведска академија. Токарчукова је награђена за „приповедну имагинацију која енциклопедијском страшћу превазилази границе као облик живота”, а Петер Хандке за „књижевно умеће лингвистичке ингениозности којим је истражио периферна и специфична људска искуства”. „Током више од педесет година стваралаштва, Петер Хандке је створио велики број дела различитог жанра и тако постао један од најутицајнијих европских писаца после Другог светског рата.

Култура

07.10.2019 у 21:00

Дао сам живот заборављеној Фројдовој сестри

После доласка нациста у Беч, Сигмунд Фројд бежи са својом породицом, сестром своје жене, кућним помоћницама, личним лекаром и његовом фамилијом, са псом. У окупираном граду оставља четири сестре, које убрзо одводе у логор, у сигурну смрт. Ове околности у свом роману „Сестра Сигмунда Фројда” описује Гоце Смилевски, дочаравајући детињство сестре Адолфине и Фројда, њихову блискост, као и отуђеност у каснијим годинама, доводећи их у везу са бечким интелектуалним и уметничким круговима тога доба. Добитник Европске награде за књижевност, Гоце Смилевски у овој прози успоставља и посебан однос према лудилу, креативности и такозваној нормалности. Роман је у преводу Зорана Пеневског објавила „Лагуна”, чији ће Смилевски бити гост на предстојећем 64. Међународном београдском сајму књига.

Култура

06.10.2019 у 13:39

Панк је умро да би живео

Одговор на то због чега је данас, у време великих корпорација и кредитних картица, занимљивије размишљати о томе због чега је настао поткултурни и музички покрет панка, него што је било живети са њим током седамдесетих или осамдесетих година 20. века, одговоре нуди нови број часописа „Градац” посвећен управо – панку. Углавном преведени текстови овог издања пружају увид у то колико су друштвено-политичке околности Велике Британије и Сједињених Америчких Држава учврстиле алтернативне ствараоце и младе побуњенике окренуте анархистичким и идејама ситуационистичке интернационале у свести о побуни против система. Неуспех побуне панка, једне од многих, узрок је онога што свет проживљава данас, а то је униформност мејнстрим културе и диктат политике и економије јачег. Панкер је обично

Култура

29.09.2019 у 14:45

Писањем градимо нашу реалност

Све оно због чега нас неке књиге држе буднима, насмешенима или замишљенима, садрже дела једне од најпознатијих и најнаграђиванијих шпанских књижевница и новинарки Росе Монтеро, која је била гошћа београдског издавача „Штрика” и Фестивала новог стваралаштва „Њена земља”, као и Института Сервантес у Београду. „Штрик” је објавио историјски, пикарски, роман Росе Монтеро „Прича о провидном краљу”, (у преводу Данијеле Пејчић), који средњи век приказује на нов начин, као и роман „Упутства за спасавање света”, (у преводу Ане Кузмановић Јовановић), који се бави проблемима савременог света. Критика смешта ваше дело у постфранковску епоху. Да ли је у доба диктатуре било субверзивно писати о жени која живи као ратник, као мушкарац, што је тема „Приче о провидном краљу”? Рођена сам у доба

Култура

27.08.2019 у 20:05

„Миленијалци” моју прозу доживљавају као изазов

Повод за разговор са Савом Дамјановим вишеструк је због тога што у зрењанинској „Агори”, у оквиру његове изабране прозе, читамо допуњена издања његових књига: „Истраживање савршенства”, „Колачи, обмане, нонсенси”, „Ремек-делца” и „Историја као апокриф”. Такође, у издању Градске народне библиотеке „Жарко Зрењанин” недавно је објављена збирка интервјуа Саве Дамјанова „Also Sprach Дамјанов”. Напослетку, ту је и „Епилог”, његова последња књига есеја и књижевноисторијских огледа, као завршни том колекције „Дамјанов: српска књижевност искоса”, у издању „Службеног гласника”. По речима Гојка Тешића, који је уредио ово дело, Сава Дамјанов је један од малобројних научника и писаца који је у нашој традицији проналазио изузетне и заборављене књижевне вредности и тиме остао динамичан и провокативан

Култура

26.08.2019 у 22:00

Фламенко је култура и страст Шпаније

Фламенко је више од композиције, извођења, звука, ритма. То је поезија, чиста енергија, страст, молитва, бунт, живот и историја Шпаније. Све ово осећа се док се уживо слуша шпански фламенко гитариста и композитор Данијел Касарес, који је наступио на недавно завршеним 26. Рашким духовним свечаностима. Рођен је у Малаги, где је завршио музички конзерваторијум, а већ са 16 година почео је да свира гитару. Познат је по особеној гитарској техници. Када је са 16 година освојио награду „Бордон Минеро де ла Унион”, постао је тако најмлађи добитник овог престижног признања. Године 2005. проглашен је за најбољег шпанског уметника фламенка, а био је изабран да представља европску културу у Шангају, на манифестацији „Експо 2010”. Неколико година пре овог гостовања, свирао је у Београду и

Култура

19.08.2019 у 13:31

Дух побуне Вудстока као духовност деце цвећа

Рашка – Један од највећих фестивала 20. века, био је врхунац контракултуре шездесетих, а та 1969. година била је кључна за одговор младих поразној америчкој политици у Вијетнаму. Осим једног инцидента на самој бини, међу 500. 000 окупљених, није било ниједног инцидента. Музика је била важна, тада су наступила 32 бенда која ће оставити траг у рокенролу, али је још важнији био бунт младе генерације против лудила рата. Ово су неки од закључака кључне трибине 26. Рашких духовних свечаност „Вудсток и последице”, у којој су учествовали Вера Ранковић, сведок овог музичког фестивала, Милан Влајчић, Петар Поповић Пеца, у улози модератора, и Жикица Симић. Вера Ранковић те 1969. године била је студенткиња сликарства у Бостону, а по сопственом објашњењу била је и прави, ангажовани хипик,

Култура

17.08.2019 у 22:29

Отворене Рашке духовне свечаности

Рашка – Закључком да Данило Киш може да буде „заједнички садржалац” супротстављених страна некадашње Југославије зато што је био савршени индивидуалац, да је то један од разлога због којег он повезује људе који немају никакве политичке нити поетичке везе, Мухарем Баздуљ је пре свечаног отварања 26. Рашких духовних свечаности наговестио идеју и дух овогодишње манифестације, чији је мото „Бити свој, бити срећан”, поводом 50 година Вудстока. Ту мисао изрекао је у разговору са Вулетом Журићем, Гојком Божовићем и Небојшом Брадићем, иначе новим добитником признања „Стефан Првовенчани”, о стваралаштву Андрића, Црњанског и Киша, указујући и на то да је Киш изабрао утицаје ових наших класика, као и генерацијски им блиског Крлеже. Међу упечатљивим паралелама које је у свом излагању успоставио,

Култура

17.08.2019 у 18:00

Не знамо које то море шуми у нама

Путовање је суштина лета, физичка промена места или духовна спознаја која брзином светлости помера границе ума. Стајање у месту не постоји, тако да ако се не иде унапред, неизбежан је повратак на старо. Зато без заваравања, лети ваља читати текстове који не уљуљкују свест и који нас припремају за велике искораке. На пример, путописе, попут оног о Индији, у виду „Речника заљубљеника у Индију” (у преводу Олгице Стефановић, и у издању „Службеног гласника”), којег је написао истински мудрац Жан-Клод Каријер, француски писац, драматург и сценариста. Или „Екстатичке исповести, Антологију мистичких текстова” аустријско-јеврејског филозофа, теолога и писца Мартина Бубера, (у преводу с немачког Радована Поповића, и у издању чачанског „Градца”). Жан-Клод Каријер (који нам је познат и по књизи

Култура

11.08.2019 у 21:00

Смрт уметника заиста је немогућа

Одушевљење језиком централни је проблем мог писања, а чини се да је оно стваралачки покретало и моју мајку и Данила Киша као песнике, каже Срђан В. Тешин у епилогу свог новог романа „Моје”. Тешин у овој аутофикцији, поред осталог, истражује и разлоге због којих су његова мајка Милица Зрнић Тешин, затим Данило Киш, па и он сам, одустали од поезије, како је то приметио Гојко Божовић, песник и главни уредник „Архипелага”, издавачке куће која је ово дело објавила. Међутим, поезија наставља свој живот и у прози писаца који су је наизглед напустили, па тако и у овој књизи њени просеви уочљиви су у дубоко проживљеним искуствима и поетским сликама у којима своје постојање настављају живи и преминули, као и речи писаца који су променили један живот. Због чега вам је било важно да оживите

Претходна Следећа

Почетна / Марина Вулићевић

26.01.2021 у 15:42

МУП доставио тужилаштву податке о прислушкивању председника

26.01.2021 у 15:35

Заблистала дуго чекана светиња

26.01.2021 у 15:25

Грађани Србије могу у Грчку са вакцином, ПЦР тестом или антигенским тестом

26.01.2021 у 15:13

Дебакл ЕУ са вакцинацијом

26.01.2021 у 15:04

Преминуло 19 особа, 2.080 новозаражених коронавирусом

26.01.2021 у 15:00

„Плава локомотива” добија нову адресу