петак, 18.10.2019.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117,26	117,96	117,61
	105,41	106,05	105,73
	106,74	107,39	107,07

ПРЕТРАГА

ЛАТИНИЦА

Последња измена 20:18

Аутор: Гордана Поповић

Култура

30.08.2016 у 08:04

Књижевност умире на пустом острву

Сва историјска друштва имала су своје „мудраце” који су данас потиснути на маргину збивања, јер једном високотехнократизованом друштву није потребно критичко мишљење. Последњих деценија оно је напротив систематски сузбијано и произведена је „култура без упитности”, „култура умрежавања” која ствара илузију демократизованог глобалног друштва, а заправо је заснована на искључењу критичког мишљења, каже Слободан Прошић, филозоф и дипломата, аутор књиге „Картографија нестајања” (издавач „Mediterran Publishing”, Нови Сад), у којој је покушао да скицира обрисе филозофије постглобализма. Према његовим речима, данас смо сведоци обнове фундаментализама свих боја, а они су последица феномена који је у књизи описан као губитак „вредносне теритoрије”. Тај губитак се све чешће надокнађује посезањем за

Култура

20.06.2016 у 15:30

Како је Европа освојила свет

За разлику од Мишела Фукоа, који не верује у сексуалну репресију, ја сматрам да је она јако важна на западу, почев од ренесансе, а нарочито у 19. веку, каже француски историчар Робер Мишамблед који је у Београду одржао предавање о сексуалној репресији као покретачу западног напретка од 1500. до данас, а поводом његове књиге „Оргазам и запад. Историја ужитка од 16. века до данас”. Књига је објављена и код нас у издању „Академске књиге” у преводу Марка Дрче. Исти издавач објавио је раније и његово дело „Историја насиља. Од краја средњег века до данас” у преводу Тамаре Валчић Булић. Познати историчар и професор универзитета Париз-Север, гостовао је овде на позив Француског института у Србији, Академске књиге и Културног центра у Београду, а осим у Београду, одржао је предавање и у Новом

Култура

14.06.2016 у 21:05

Песништво и убиство нису типични за нормалне људе

Желећи да се окуша у нечему што до сада ниjе радио, Иван Ивачковић је написао роман „Безверје” који ће се, у издању „Лагуне”, пред читаоцима појавити за Ноћ књиге, 17. јуна. Књига својим садржајем изненађује, с обзиром на досадашња интересовања аутора бестселера „Како смо пропевали” за који је добио награду „Десимир Тошић”. За три деценије, колико је провео у новинарству, Ивачковић је објавио око две хиљаде текстова у готово свим важним новинама у СФРЈ, СРЈ и Србији. Осим књиге „Како смо пропевали” која говори о преплитању популарне музике и политике у СФРЈ, објавио је збирку есеја „Писма из Тајног града”, затим биографске књиге „Уметност побуне”, „Обе стране јастука” и „Признања поп певачице”, као и песничку збирку „Црвена мапа”. –У есејистици и поезији оставио сам трагове којих

Култура

09.06.2016 у 22:05

Укидање другог језика у школама било би цивилизацијско назадовање

Сваки модел образовања који намеће само један језик као једини вредан учења доводи релативно малобројне културне и језичке заједнице у однос извесне интелектуалне зависности. Немогућност сагледавања феномена из различитих углова доводи до губљења критичког духа. Посебно је важно и на којим језицима смо ми способни да квалитетно представимо своју културу и не само културу, каже др Љиљана Ђурић са Катедре за романистику Филолошког факултета Универзитета у Београду, која је недавно на симпозијуму „Језик у образовању” у САНУ говорила о страним језицима у језичкој образовној политици Србије. Наша саговорница се залаже за неговање вишејезичности у складу са концепцијом Савета Европе, али и истиче да код нас постоји огроман раскорак између декларативног и стварног стања. Док се пропагира

Култура

06.06.2016 у 08:30

Најтеже је преводити писца који има лош стил

Без преведених књига били бисмо у једној стакленој кугли. Могли бисмо да гледамо напоље, а не бисмо могли ништа да дотакнемо, каже Мелита Лого Милутиновић, преводилац, добитница награде „Бранко Јелић” за најбољи превод са француског језика на српски (у категорији „Зрели доприноси”), која је додељена на „Молијеровим данима”, књижевној манифестацији Француског института у Београду.

Култура

19.05.2016 у 08:05

Успомене на ратове још нису сварене

Написао сам овај роман да бих разумео савремену Француску која је и даље под великим тензијама и не препознаје се добро у овом тренутку, каже Алекси Жени, француски писац који је гостовао на „Молијеровим данима”, и чије је дело „Француско умеће ратовања” сада објављено и код нас у издању „Завета” у преводу Славице Милетић. Професор биологије по професији, Жени каже за „Политику” да је почео да пише још као дете, а да се озбиљно томе посветио у 28. години (рођен је иначе 1963. године у Лиону). Две деценије, међутим, издавачи су упорно одбијали све што би понудио. Данас сматра да су имали право и да то нису биле добре ствари, јер кад је озбиљно уронио у тему коју обрађује у „Француском умећу ратовања”, то издавачи не само да нису одбили него је за тај, дакле свој први, роман добио и

Култура

13.05.2016 у 09:06

У Сирији сам највише научио о арапској књижевности

Гонкурова награда је као један велики рефлектор који су усмерили на вашу књигу и на вас као аутора. Када је добијете, заиста осећате снагу фирме Гонкур: људи вас препознају на улици, тражени сте, пуно путујете, књига остварује велики тираж, а ви, наравно, немате времена да пишете нову. Овако француски писац Матијас Енар, добитник Гонкурове награде 2015. за роман „Бусола” и гост „Молијерових дана”, илуструје ситуацију у којој се нађе њен лауреат. Док разговарамо у Француском институту у Београду, чији је гост и где је у уторак имао своје вече, каже да право из Београда иде у Луксембург, затим у Бретању. У недељу се враћа кући само на неколико дана, па наставља истим темпом да представља роман „Бусола” у коме слави Оријент и указује на плодна укрштања култура истока и запада, а који је

Култура

08.05.2016 у 18:05

Француски писци гости Молијерових дана

Француски писци Пјер Асулин, Матијас Енар, Алекси Жени и Емануел Рибен гости су овогодишњих Молијерових дана који ће, у организацији Француског института у Србији, бити одржани у Новом Саду, Београду и Нишу од 9. до 12. маја. За ове ауторе карактеристично је да преиспитују наш однос према свету, иностранству, границама, другости. Матијас Енар добитник је Гонкурове награде 2015. за роман „Бусола” у коме преиспитује границу између Истока и Запада. Књига стиже и пред наше читаоце у издању „Академске књиге” у преводу Тамаре Валчић-Булић. Енар је већ био гост Молијерових дана 2011. године када је представио своју књигу „Причај ми о биткама, краљевима и слоновима” за коју је 2010. добио Гонкурову награду гимназијалаца (на српски су преведени и његови романи „Бревијар за пиротехничаре” и

Култура

13.03.2016 у 08:05

Не слажем се са карикатурама „Шарли ебдоа“

Поводом изложбе „Цртежи на слободи” у Француском институту која ће бити отворена до 19. марта, у Београду је недавно гостовао Тјери Бариг, карикатуриста из Швајцарске, који је учествовао у дебати о слободи изражавања. Oснивач сатиричног листа „Вигус”, који у свом цртежу заговара „поштовање другога”, за себе каже да је „a priori” против власти и да је то нормално. Време у нашем граду проводио је, како сам каже, широм отворених очију и ушију, примећујући да људи имају у себи више радости него они у Паризу или Лозани, а то је вероватно зато, закључио је, што смо народ који је пуно патио. Због тога ће, каже, доћи поново. Бариг сматра да је важно да карикатуристи објављују радове у штампи и да буду плаћени. – И моји цртежи су на интернету, али од тога се не добија новац. Зато сам

Култура

02.03.2016 у 08:05

У кабини за дигитално читање

Изложбом „Цртежи на слободи” и њеним пратећим програмима, Француски институт је направио увод у Месец франкофоније (март). На питање хоће ли бити још овако провокативних тема које задиру у срж времена у коме живимо, Жан-Батист Кизен, нови директор Француског института у Србији, који је на овој дужности већ шест месеци, каже да је овде реч о провокативној теми у најбољем смислу те речи. Желели су, истиче он, да заједно са франкофоним партнерима подвуку залагање свих држава и влада чланова Франкофоније (80 држава и влада у свету, од тога 30 на европском континенту) за одбрану културне и језичке разноликости, као и људских и социјалних права. Стављање нагласка на новински цртеж и његов политички и друштвени утицај, овде или другде у Европи, као и на остала четири континента, допринеће бољем

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8

Почетна / Гордана Поповић

18.10.2019 у 20:17

Кренуо најдужи комерцијални лет у историји ваздухопловства

18.10.2019 у 20:00

Милован Витезовић отвара Сајам књига

18.10.2019 у 20:00

Саудијска Арабија и УАЕ у новом загрљају Москве

18.10.2019 у 20:00

Нишлије бесплатно на ауто-путу око града

18.10.2019 у 19:43

ЕУ чека резултате истраге

18.10.2019 у 19:42

Законско право српског народа у Вуковару је да користи ћирилично писмо

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation