Издања Читуље
accessibility-tools
среда, 20.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
 
ПРЕТРАГА
ЛАТИНИЦА
2°C Измаглица
Београд
Последња измена 23:40

Аутор: Гордана Поповић

Култура
15.02.2019 у 09:02
За српске штандове као да је време стало
Отворити књигу или ући у авион суштински је исто, каже Ненад Шапоња, аутор путописног дневника „А Брисел се да преходати лако“ (издавач „Сајнос“), у коме на вешт начин, приповедајући о својим путовањима, даје и слику наше културе. На путовања која описује (Будимпешта, Буенос Ајрес, Истанбул, Гетеборг, Франкфурт, Шарџа, Брисел, Јерусалим, Кочи, Високи Дечани, Пекинг) ишао је као издавач, али то је само спољашњи оквир, каже Шапоња, објашњавајући да „сви ми када путујемо било где, путујемо са својом унутрашњошћу, са оним што јесмо, и спрам тога градимо властиту перцепцију пута“. За некога су путовања само разгледнице тог спољашњег оквира ствари, а за писца, поготово песника, свако путовање је „судар светова, судар перцепција властитих и туђих“, додаје песник, есејиста и критичар, као и
Култура
08.01.2019 у 21:00
Зашто су праве вредности постале медијски табу
Како можемо људе учинити срећнима ако их не учинимо моралним и мудрим, питао је Кант. Веома важно питање данас кад се чини да цео свет живи у наметнутој „култури среће” у којој критеријуме одређују црвени теписи, дрско саморекламерство, лака литература, површност, најблаже речено све оно што би требало третирати само као пуки декор а никако као смисао живота или услов за срећу. А има ли уопште среће без задирања у дубину, пре свега сопственог бића? Ово питање постављамо Дивни Вуксановић, естетичару и филозофу медија, која подсећа да су – за разлику од данашњег схватања среће које је, углавном, повезано с професионалним успехом, стари Грци питање среће схватали на сасвим друкчији начин
Свет
14.11.2018 у 20:00
Француска штампа се посипа пепелом
„Забрљали смо”, изјавио је високи члан протокола Јелисејске палате за „Фигаро” и тако, у две речи, описао шта се десило током обележавања стоте годишњице од потписивања примирја у Првом светском рату. Протокол француског председника сместио је председника Србије Александра Вучића изван званичне трибине и ван домета телевизијских камера, а „Фигаро” наводи да је то неприхватљив пропуст, с обзиром на то да је Србија у Великом рату изгубила „1,2 милиона своје деце”, преноси Танјуг. Констатовано је да је Макрон био окружен представницима савезничких сила
Колумна недеље
05.11.2018 у 08:00
Писцима нема ко да пише
Писци, идите кући, завапио је на „Фејсбуку” један песник током трајања 63. Београдског сајма књига, реагујући на све оно што је пратило ову манифестацију. Песник се свакодневно оглашавао на „Фејсбуку”, остављајући коментаре попут „Некада je био Сајам књига, сада је углавном сајам”, „Радост читања, а нешто ми делује тужно”, „Некада су деца долазила на сајам да виде писце, а данас гледају трагикомичне циркусанте”... Није, наравно, ни на сајму било све лоше. И ове године је било добрих књига, излагали су озбиљни издавачи, чак је и порасло интересовање за академско штиво, али, с друге стране, као што рече издавач Зоран Хамовић (Клио) ова манифестација се „гуши у срамном обиљу којим се дичи читава ’култура’”. Невидљива опасност за Београдски сајам књига, као и за целокупну културу, по њему,
Култура
04.10.2018 у 21:42
Некоме омаж, некоме коске
Већ неколико дана Французи се опраштају од Шарла Азнавура, последњег међу великим шансоњерима који је преминуо у понедељак, као што су се данима, а онда и месецима опраштали од Џонија Холидеја, за кога тек спремају велики омаж поводом годишњице смрти 6. децембра. Пале се свеће на трговима у част Азнавура, на француској телевизији је у понедељак то била апсолутно ударна вест и не само вест него хроника без краја која је бацила у сенку све друге макар се радило о сензационалистичким темама тако атрактивним за медије у времену у коме живимо. Омаж Азнавуру планиран је за петак у Палати инвалида у Паризу и замишљен у размерама националне церемоније на којој ће говорити и председник Макрон. Многи су предвиђали да ће чак и надмашити испраћај приређен у децембру прошле године Џонију Холидеју,
Култура
15.09.2018 у 22:00
Плаве очи српске књижевности
Многи данас не знају ни да постоји Српска књижевна задруга (СКЗ), каже Драган Лакићевић, књижевник и главни уредник ове издавачке куће, која постоји 126 година и која је заштићена законом. Постојећи закон, међутим, донет иначе 1997, у време, како Лакићевић каже, „свеколике приватизације, продаје и јагме”, спречио је да се то деси и овој установи, али не предвиђа никакав буџет. Стога Закон о изменама и допунама Закона о Српској књижевној задрузи, предвиђа, први пут, финансирање ове установе из буџета Владе Републике Србије и он је, како незванично сазнајемо, прошао у Министарству културе и Министарству финансија а сада чека на ред за расправу у Народној скупштини. То, пре свега, значи, каже Лакићевић, да влада и држава прихватају да СКЗ постоји као национално културно добро с коренима у
Култура
04.09.2018 у 22:00
Личнa и историјска димензија Великог рата
За изложбу „Наша историја, наша сећања”, коју Француски институт у Србији (ФИС) организује поводом стогодишњице завршетка Првог светског рата, позвани су наши грађани још у марту месецу да приложе сведочанства из породичних архива која чувају успомену на солидарност француских и српских војника и цивила у том периоду. Према речима Жан-Батиста Кизена, директора ФИС, одзив је био изванредан. Стигло је више од стотину фотографија тако да је морала да се прави селекција. Стигло је и пуно писаних сведочанстава грађана који су желели да дају допринос изложби. Кизен истиче да су сви грађани Србије који су слали сведочанства, заправо коаутори те поставке, поред Станислава Сретеновића, историчара, и Александре Мирић, архитекте конзерватора. – Овом изложбом желимо да истакнемо допринос
Магазин
24.08.2018 у 08:00
Од Ђербе до Картагине
Да је уз добру кондицију и још бољу организацију могућно за седам дана посетити готово све кључне туристичке тачке Туниса доказ је и искуство трочлане новинарске екипе која је, у организацији Амбасаде Туниса у Београду, за недељу дана прокрстарила овом земљом од југа до севера. Полазна тачка била је Ђерба, острво на југоистоку, близу границе са Либијом, до којег се од главног града Туниса авионом стиже за 45 минута, познато по широким пешчаним плажама, живописним селима, луксузним хотелима, производњи грнчарије, али и по Ла Гриби, једној од најстаријих синагога у Африци где се сваког пролећа на ходочашћу окупљају хиљаде Јевреја. Са Ђербе крећемо ка западу аутомобилом јер је острво повезано са копном путем који су првобитно изградили још Римљани, а крајња тачка тог дана је Тозер, град
Култура
07.06.2018 у 22:00
Ако хоћеш да критикујеш своју земљу, ради то изнутра
Западни свет је чудна цивилизација – почну рат због ситнице, а у исто време не примете варварска уништавања или геноцид на другој страни, каже Јуриј Пољаков  за „Политику”, осврћући се на своју тезу, коју је ових дана изрекао на округлом столу „Београдског контрапункта”, да у глобализацији постоје двоструки аршини. Кад је реч о рушењу споменика културе на Косову, требало је цео свет да подигне глас, али већина ту трагедију није ни приметила, додаје аутор две књиге поезије и више од десет књига прозе. По многим његовим делима снимљени су филмови, његове драме играју се у руским позориштима, а проза му је  укључена у школску лектиру и у факултетске програме. Његово најпопуларније дело је свакако сатирични роман „Јаре у млеку” (1995), код нас објављен пре пет година (Zepter Book
Култура
25.05.2018 у 22:00
„Ђербадрим” јарких боја
Ђерба (Тунис) – Још у авиону који је са аеродрома Картагина у Тунису полетео на Ђербу, острво о чијој лепоти су песници певали још од времена Хомера, у независном дневном листу „Les Temps” који излази на француском језику, налазимо на првој страни текст о новој књизи писца Абделмаџида Јусефа, аутобиографском роману „Груди моје мајке”, објављеном у Великој Британији. Позамашан део овог текста, објављен на првој страни дневног листа, наговештава да се култури даје простор и значај, упркос томе што је буџет за ову делатност, као и у многим другим земљама уосталом, низак. Према званичним информацијама, ове године је за културу у Тунису издвојено 0,73 одсто укупног буџета (што је опет незнатно више него у Србији у којој је са прошлогодишњих 0,68 одсто улагање у културу повећано на
Почетна / Гордана Поповић
19.02.2019 у 23:49
Принц игре
19.02.2019 у 23:33
Бети Ђорђевић и пријатељи
19.02.2019 у 23:22
Брачни живот под маском
19.02.2019 у 23:13
Јункер тражи искључење Фидеса из ЕПП
19.02.2019 у 22:49
У нередима на светом месту у Јерусалиму ухапшено 19 Палестинаца
19.02.2019 у 22:33
Прогласити Скрипаља несталом особом
Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља