петак, 26.02.2021.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117,22	117,93	117,58
	96,44	97,02	96,73
	106,46	107,1	106,78

Аутор: Рајна Поповић

Друштво

15.02.2021 у 10:11

Вирус корона мутира сваке две недеље

И после свега – британски мутирани сој вируса. Прво смо пре нешто више од годину дана сазнали да вирус корона постоји, онда су се истраживачи из свих крајева света потрудили да за што краће време у лабораторијама пронађу оружје којим би се на таквог невидљивог непријатеља могло „ударити” и стигле су – вакцине. Сада је вирус почео да се мења. Др сц. мед. Владан Чокић, научни саветник с Института за медицинска истраживања Универзитета у Београду, објашњава: – Вирус корона (САРС ков 2) као једноланчани РНК вирус стекне једну нову мутацију у просеку на сваке две недеље. Неке од тих мутација доприносе бржем преношењу вируса, то се пре свега односи на мутације на С протеину који се везује за рецепторе улазних ћелија код човека. Због повећаног преношења актуелне су три врсте вируса корона:

Друштво

08.02.2021 у 21:00

„Росовa операцијa” за ново, здраво срце

У Институту за кардиоваскуларне болести ,,Дедиње” овог викенда изведена је нова, врло комплексна операција на срцу двеју младих пацијенткиња, којима је због аортне стенозе или сужења аортног отвора немогућ нормалан живот. Да би им помогли, кардиохирурзи су применили ,,Росову операцију”, или речником струке процедуру имплантације валвуле плућне артерије на аортну позицију, јер им је срчана мана отежавала избацивање крви из леве коморе у аорту. Ову веома захтевну процедуру, која се ради први пут на Западном Балкану, у популацији одраслих пацијената, изводио је светски познат специјалиста кардиохирургије проф. др Гебрин eл Kури, шеф кардиохирургије у Универзитетској клиници Сен Лик у Бриселу, са медицинским тимом Института ,,Дедиње”. У тиму су били кардиохирурзи Слободан Мићовић, Петар

Друштво

22.01.2021 у 21:00

Кардиолози уградили „кишобранчић” који регулише притисак

Упркос вирусу корона увођење савремених светских процедура у српску кардиологију и кардиоваскуларну хирургију остаје и даље једно од приоритетних опредељења специјалиста у Институту за кардиоваскуларне болести ,,Дедиње”. У складу с амбициозном визијом која значи одржавање угледа и статуса, у институту је први пут у Србији и региону, а трећи пут у Европи, примењена нова, савремена процедура у оквиру које је имплементиран регулатор атријалног протока (енглеска скраћеница АФР). У стручном тиму који је спровео ову процедуру били су интервентни кардиолози др Михајло Фаркић и др Драган Топић, електрофизиолог др Милосав Томовић, ехокардиографер др Слободан Томић и анестезиолог др Никола Ђукановић, као и тим медицинских сестара и техничара. Прва АФР процедура урађена је шездесетдвогодишњој

Култура

11.01.2021 у 20:15

Књиге могу да лече као антибиотици

Тек што је њена нова књига „То је љубав, слепа сила”, завршена уочи неодржаног сајма, упркос вирусу корона почела да крчи пут до читалаца, из Москве је Љиљана Хабјановић Ђуровић примила вест да је добила „Златну медаљу А. С. Пушкина”. Обрадовала се и села да пише – завршни део „Острошког тримирја”. Награду ће свакако придружити осталим, а да ли јој и сада као једном од најчитанијих аутора значе као у данима када је писала прве странице. – Награду ми је доделио Међународни фестивал стваралаца словенских земаља „Златни витез” за, како се то образлаже, „изузетан допринос књижевности”. То је у ствари признање за животно дело, и од српских писаца добио га је само Добрица Ћосић 2010. године. Требало је да ми буде уручено у Москви, на великој свечаности у Храму Христа Спаситеља, али због

Друштво

14.09.2020 у 21:21

Детињство не сме бити обележено насиљем и злостављањем

Ређина де Доминичис је директорка Уницефа у Србији и то ће бити још неколико дана. Иако је њен мандат требало да буде петогодишњи, због унапређења из Београда одлази после две године рада и ускоро преузима дужност директорке Уницефа у Турској. Оно што сматра највећим достигнућем Уницефа кад је реч о подршци Влади Србије у остваривању права детета у последње две године јесу истраживања и техничка подршка које су допринеле да се у Србији све више обраћа пажња на агенду права детета и да приоритет добију квалитет услуга за децу у раном детињству и адолесцентском добу. – Поносни смо што је влада уз подршку Уницефа на терену значајно ојачала интервенције и помоћ током раног развоја малишана. На тај начин је обухваћено више од 200.000 деце и појачана је кључна улога родитељских програма.

Друштво

05.07.2020 у 17:00

Завршена љута борба на фармацији

Прозивка студената одржана је јуче и прекјуче у амфитеатру и – овогодишњи упис на Фармацеутски факултет је завршен. У складу са акредитацијом, под кров модерне беле зграде на врху Вождовца припремљена је добродошлица за нових 327 студената. Заинтересованих је било малтене још толико, пријављених кандидата више него лане, а прошле године више него оне претходне. Углавном, индекси су подељени, с тим да осам места за оне који би студирали на енглеском језику нису попуњена, каже проф. др Анђелија Маленовић, продекан за наставу Фармацеутског факултета. – Код нас је упис јаван, у амфитеатру, све се види на екрану, колико ко има бодова, колико се „померила листа”, ко може на буџет, ко је самофинансирајући и плаћа школарину 145.000 динара. Због посебних мера у ванредној ситуацији све смо

Култура

28.05.2020 у 22:30

Желела бих да више никада не будемо себични

Као и милиони других и Наташа Јовић Тривић, првакиња Опере Народног позоришта у Београду, прижељкује, да живот који се полако враћа у нормалу, ипак што пре почне да личи на онај у коме није било короне, прича о болести, карантину... – Тренутак у коме се налазимо је за моју генерацију већ ко зна која по реду кризна ситуација. Супруг и ја смо дошли из Бањалуке на студије у Београд 1992. године, у јеку рата у Босни. Преживели смо различите личне и колективне страхове, бригу за родитеље, фамилију и пријатеље који су остали тамо, сналазили смо се овде са врло мало средстава за живот у време инфлације и немаштине која је задесила целу земљу, али смо ипак завршили факултете, борили се и ишли даље – каже уметница која у актуелном репертоару Опере као мецосопран водећег фаха има велики број

Култура

06.05.2020 у 22:00

Пишем као да нема вируса

Спадам у одговорне и дисциплиноване особе, што понекад и некоме може бити досадно, али у овим несрећним околностима које од свакога од нас захтевају самодисциплину, разумно понашање и одговорност, ове моје особине чине да лако подносим све прописане мере. Овим речима описује своје дане у изолацији књижевница Љиљана Хабјановић Ђуровић, наглашавајући да се она повукла у кућни карантин још пре него што је пандемија званично проглашена. – Крајем фебруара отказала сам неколико књижевних вечери планираних за март. Супруг и ја 4. марта нисмо отишли на већ уплаћено путовање у Рим, а од 8. марта нисам изашла из куће, нити ми је било ко дошао у посету – наводи наша саговорница. Вести које су претходно стизале из Италије биле су за Ђуровиће довољан знак за узбуну, чак и за одрицање од пута

Здравље

27.12.2019 у 12:25

Прање руку прва заштита од вируса

Бранимир Несторовић (Фото лична архива) Епидемије грипа срећом још нема, мада је доста оних који шмрцају, кашљу, боли их грло и чини им се да су „грипозни”. Проф. др Бранимир Несторовић, пулмолог и алерголог на Универзитетској клиници „Тиршова”, иначе увек добар саговорник и пацијентима и новинарима јер говори тако да га сви разумеју, истиче да је прошла година донела резултате неких нових истраживања и променила стручно мишљење о грипу. – Иако сте сигурно много пута у животу за себе рекли да имате грип, то у већини случајева није било тако. Само једном у десет година човек може да оболи од грипа. Отприлике четири-пет пута у животу. Ово остало су болести које личе на грип, најчешће прехладе – уверава овај лекар и додаје да је прича о грипу увек мало „надувана” и да сви

Друштво

24.11.2019 у 21:30

Боље разговор очи у очи него ратничке акције

Беба Бајалски је професионални преговарач с тридесетогодишњим искуством. Као специјалиста за пословне преговоре на широком потезу од Русије, Узбекистана до запада ушла је у друштво господе озбиљних лица, у тамним оделима и с обавезном краватом и – увек уживала поверење својих шефова задовољних њеним учинком. – Ја сам и теренац и академац, отуда и моја нова књига „Моћ преговарања”. Како на терену, тако и на научном нивоу занима ме да своја знања пренесем младима. Важно је да људи схвате колико је преговарање важно. Гледамо конфликтност, ратове за ресурсе и утицаје, па је за мале земље попут наше посебно важно да се што више зна о моћи преговарања. Део смо света у коме су све видљивији сукоби великих сила не само због нафте већ и због пијаће воде. Убеђена сам у моћ преговора, јер се

Претходна Следећа

1
2
3
4

Почетна / Рајна Поповић

26.02.2021 у 17:27

Навијачи дочекали фудбалере Звезде

26.02.2021 у 17:15

Србија ревакцинисала више него суседне земље заједно

26.02.2021 у 17:11

За противградну одбрану Војводине 700 милиона

26.02.2021 у 17:02

Нико неће пекару „Фиделинке”

26.02.2021 у 16:53

Картица „Наш херој” - погодности за све у ковид систему

26.02.2021 у 16:43

Епидемиолошка ситуација у региону на нивоу претходних дана