среда, 11.12.2019.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117,16	117,86	117,51
	105,65	106,29	105,97
	107,24	107,89	107,56

ПРЕТРАГА

ЛАТИНИЦА

Последња измена 12:48

Аутор: Наташа Јовановић Ајзенхамер

Колумнисти

30.11.2019 у 18:00

„Жути прслуци” - годину дана касније

На годишњицу првог изласка на улице француски друштвени покрет „Жути прслуци” поново је активан. Он, додуше, није ни престајао са активностима. Широм Француске, сваког викенда, већ годину дана организују се мања окупљања, али је на годишњицу, 17. новембра 2019. на улицама Париза (Бордоа, Тулузе и Монпељеа) поново било неколико десетина хиљада људи. То је свакако мање у односу на скоро 300.000 колико их је било прошле године, али и даље није занемарљив број. Иницијална каписла за протесте пре годину дана било је повећање цене горива, али се платформа захтева и незадовољства брзо проширила и то су постали антимакроновски и протести за боље социо-економске услове живота и смањење јаза између богатих и сиромашних. Протести су били бурни, неколико људи је изгубила живот, било је много

Колумнисти

02.11.2019 у 18:00

Религијски пејзаж Америке

Пре неколико дана једна од најпознатијих истраживачких агенција објавила је да у Сједињеним Америчким Државама све мање Американаца се изјашњава као хришћани. Пре 12 година у САД удео хришћана у општој популацији био је 78 одсто, а данас је 65 процената. Највећи пад религиозности бележи се у популацији протестаната и римокатолика, а нарочито је занимљиво да већина оних који су се некада изјашњавали као хришћани данас кажу да не припадају ниједној од религија. Дакле, на делу није преобраћење у неку другу веру, нити се ради о повећању удела припадника других вероисповести, већ је реч о расту броја атеиста. Имајући у виду те податке можемо закључити да је слика религиозности у САД све више налик оној у појединим европским ама што јесте изненађујуће јер је деценијама Нови континент био

Колумнисти

05.10.2019 у 18:00

Међусобне оптужбе нису решење за вршњачко насиље

Наравно, да би се било који проблем решио мора се поставити питање његовог узрока, али контрапродуктивно је када дође до „унакрсне ватре” оптуживања јер се тиме готово ништа не постижеПочетак школске године обележио је, нажалост, још један случај бруталног вршњачког насиља. Није ми намера да улазим у анализу конкретног случаја који се догодио у Барајеву (тиме се баве надлежне службе), али желим да укажем на феномен који се понавља сваки пут када у јавност изађе нови пример насиља међу младима. Наиме, када се говори о томе на дело сваки пут ступа исти сценарио у коме се различите стране међусобно окривљују, а дебата која се „врти” око питања „Ко је крив?” по правилу се још више распламса у онлајн коментарима испод медијских извештаја, као и на друштвеним мрежама. Сваки пут пратимо

Колумнисти

08.09.2019 у 18:00

Где је нестао дух Вудстока

Велики културни јубилеј обележио је ово лето – пола века од Вудстока. Фестивали, емисије и новински текстови током целог лета, а нарочито у августу, били су посвећени овом историјском феномену. И Тарантино нас је, додуше у свом постмодернистичком маниру и кроз призму једног мрачног и трагичног догађаја који је такође обележио ту еру, подсетио на време хипи културе у старом Холивуду. Вудсток је био јединствен догађај који је далеко надмашио музички аспект (мада је он свакако остао његов најважнији део и легат), из којег су послате и политичке и вредносне поруке. О специфичности догађаја не треба превише трошити речи, његово место у историји културе неупитно је вишеструко важно. Занимљиво је, међутим, уочити која се питања постављају 50 година касније. Осим сећања на изванредне музичке

Колумнисти

10.08.2019 у 18:00

Земља у којој је почело Арапско пролеће

Jедна од најлепших разгледница лета могла би бити слика Туниса, најсеверније афричке земље, смештене у само средиште Медитерана, у којој мирис јасмина заиста испуњава летње вечери. Но, из земље у којој је, Јасмин револуцијом, почело Арапско пролеће стигла је вест да је пре неколико дана умро први постреволуционарни демократски изабран председник Бенџи Каид Есебси. Та вест наводи на размишљање о томе да ли се опет могу очекивати промене у Тунису, и у којем би се правцу промене могле одвијати. Ако оставимо по страни естетику и чулне доживљаје, Тунис је занимљив и као појединачна земља и као парадигма за промене које су захватиле Блиски исток и северну Африку у протеклој деценији. Видећемо у којем ће се правцу друштвена динамика даље развијати, али да бисмо објаснили зашто је Тунис заиста

Колумнисти

13.07.2019 у 18:00

Реалност и представа

Недавно су моји студенти завршили мало школско (пилот) истраживање у којем су испитаници (узраст око 15 година) рекли да верују како је живот инфлуенсера (утицајних људи са друштвених мрежа) у реалности заиста тако сјајан и гламурозан како на друштвеним мрежама и изгледа. Недостатак критичке дистанце према ономе што се „сервира” у виду слика на интернету ме је, морам признати, ипак изненадио (очекивала сам такве одговoре, али у ипак нешто релативнијој форми). Читајући одговоре младих испитаника, запитала сам се да ли је важније оно што се стварно догађа са нама, око нас и у нама, или је важније да се наши доживљаји, тј. слика о њима, што је могуће тачније уклопе у прокламовану интернет представу? Веома је важно питање и какви ће бити међуљудски односи у будућим генерацијама у којима је

Колумнисти

18.05.2019 у 18:00

Покривање

У периоду за нама два терористичка напада изазвала су и неверицу и осуду светске јавности. Прво су нападнути муслимани на Новом Зеланду, а недуго затим, такође у акту тероризма, страдали су хришћани на Шри Ланки. Оба напада су доминантно верски и расно мотивисана и, како то обично бива када се догоде овакве трагедије, медијски простор испунила су питања о томе да ли је суживот између различитих култура могућ. Интересантно је да се и овог пута, као својеврсни лакмус папир и симбол свеукупног западног односа према исламу, наметнуло питање забране ношења вела (односно различитих варијетета – хиџаба, никаба, бурке…). Након напада на Шри Ланки, одмах је као прва мера забрањено покривање лица на јавним местима. Такве и сличне политике спроводе се и у неким европским земљама. Треба, међутим,

Колумнисти

20.04.2019 у 18:00

Мислиоци за 21. век

Ближи се занимљив филозофски дуел који ће преносити многи светски медији: словеначки филозоф Славој Жижек 19. априла „укрстиће копља” са канадским професором психологије Џорданом Петерсоном. Дебату многи већ називају „највећим филозофским сучељавањем у новом миленијуму”, а учесници ће расправљати о томе шта је капитализам учинио савременом човеку и која су могућа решења за важна глобална питања. Жижекова и Петерсова расправа наводно треба да буде реплика чувеног разговора између Ноама Чомског и Мишела Фукоа седамдесетих година прошлог века. Док једни жељно ишчекују да чују Жижека и Петерсона, други сматрају да је то чиста комерцијализација друштвене мисли. Зато отварамо питање да ли је филозофија „права” само ако се о њој учи из прашњавих књига, или су такозвани

Колумнисти

23.03.2019 у 18:00

Да ли вредиш онолико колико имаш

Случај злостављања тринаестогодишњег дечака из Бачке Тополе потресао је јавност и реактуелизовао питање зашто је вршњачко насиље тако жилав феномен против кога се тешко борити. Реч је о заиста комплексној причи, која се може посматрати из више углова. Међутим, у овом случају нарочито „упада у очи” да је дечак био психофизички малтретиран зато што потиче из сиромашне породице. Повереница за заштиту равноправности апеловала је на надлежне институције да одмах предузму све расположиве мере како би му се пружила заштита и обезбедили адекватни услови за живот угроженог детета. Рекла је и да су случајеви дискриминације на основу имовног стања ретки и да стога треба посебно подржати оне који је пријављују. А ако се запитамо зашто се овај вид стигматизације ретко пријављује, одговор није зато

Колумнисти

23.02.2019 у 18:00

Неке нове тате

Европска унија увела је обавезно плаћено породиљско одсуство за тате. Одсуство ће трајати 10 дана, а предложено је да се период неге детета за оба родитеља прошири на четири месеца. Ове мере треба да помогу родитељима тако што ће им дати више времена да се организују када стигне принова, али и да подстакну равноправност полова у родитељству, као и да развеју предрасуде да је бављење бебом примарно посао жена. Опште је позната чињеница да је Србија у катастрофално лошем положају када је о наталитету реч. У том контексту занимљиво је размотрити баш овај феномен – мушко породиљско одсуство. Има ли шансе да та (европска) пракса заживи код нас? Законски оквир постоји, али норме су једно, а пракса је друго. Да видимо како изгледа мушко родитељство у Србији данас. Како смо ових дана

Претходна Следећа

1
2
3
4

Почетна / Наташа Јовановић Ајзенхамер

11.12.2019 у 12:47

Због Хандкеа вратила Нобела кога није ни добила

11.12.2019 у 12:39

Сарадња са Грчком у суочавању са мигрантском кризом

11.12.2019 у 12:15

Србија подржава интересе Грчке у Медитерану, у складу са поморским правом

11.12.2019 у 12:06

Срби траже Игру престола, Задругу и фудбал

11.12.2019 у 12:00

У саобраћајном шпицу путници као сардине у конзерви

11.12.2019 у 11:59

Ко је бизнисмен који је преживео покушај убиства снајпером

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation