петак, 26.02.2021.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117,22	117,93	117,58
	96,44	97,02	96,73
	106,46	107,1	106,78

Аутор: Наташа Јовановић Ајзенхамер

Колумнисти

12.11.2020 у 18:00

Црвена муња над Пољском

Ни доба короне у многим земљама није зауставило масовна окупљања и протесте изазваних старим и нерешеним друштвеним и политичким питањима. Упркос забрани окупљања, стотине хиљада Пољакиња и Пољака данима протестује против одлуке Уставног суда од 22. октобра по којој је абортус у случају неправилно развијеног фетуса неуставан. У међувремену пољска влада одложила је спровођење пресуде. Остало је, међутим, питање – како је могуће да се у земљи чланици Европске уније, у 21. веку, и у јеку епидемије, на дневни ред ставља пооштравање закона који већ спада међу најрестриктивније у Европи? За познаваоце прилика след догађаја је очекиван. И 2015. и 2016. године било је покушаја да се таква правна промена уведе, али су они безуспешно окончани. Још 2007. године Европски суд за људска права донео

Колумнисти

15.10.2020 у 18:00

Балада о Џенис Џоплин

Пре пет деценија свет је изгубио Џенис Џоплин, а добио је легенду. Ово није колумна о музичкој заоставштини чувене рок и блуз бунтовнице, већ кратка посвета њеном симболичком легату. Пола века након смрти велике звезде, песме које су за њом остале нису ништа мање популарне него што су биле за њеног живота, а ни друштвена критика уткана у препознатљиве стихове о слободи или „мерцедесима” није изгубила на снази. Напротив, чини се да су њена феминистичка агитација и пророчки изречена критика конзумеризма скројене тако да савршено одговарају духу данашњег времена. У време када је рат у Вијетнаму беснео, а улице Париза гореле од социјалних немира, америчком контракултурном сценом владала је Џенис Џоплин. Била је икона померања устаљених правила и граница „лепог” понашања. Ставом, изгледом и

Колумнисти

19.09.2020 у 18:00

Дан после којег свет више није био исти

Сећање на велики терористички напад на САД 11. септембра 2001. обележавамо ове године у доба глобалне кризе због короне, која ће сигурно променити свет, стил живота, навике и међуљудске односе. На другачији начин, и догађај од пре 19 година променио је светски поредак и начин живота, и то на више различитих нивоа: од општег односа према исламу, муслиманским државама и становништву, па све до пооштравања конкретних безбедносних мера у свакодневним активностима, попут лета авионом или уласка у метро. Када се каже да живимо у тзв. пост 9/11 свету, то заиста делује као утемељена аргументација: 11. септембар је био вододелница у међуцивилизацијским односима, а перспектива интеррелигијског дијалога од тог тренутка делује све суморније. Након трагедије која је 2001. године задесила САД,

Колумнисти

22.08.2020 у 18:00

Америчко клатно

Иако је прича о расту популизма било и пре доласка Доналда Трампа на политичку сцену, он се појавио као идеални модел за проучавање тог начина владања. Ни када је постао председник није престао да шокира свет твитовима који су одавно изашли изван оквира онога што се до тада сматрало коректним говором, али и ван корпуса тема којима су се раније бавили председници САД. Трамп је тада био очигледан доказ да се Америка заситила кружења једне те исте елите и да је дошло време да се проговори језиком који већина разуме. Вођење државе одвија се готово у „лајв” формату на друштвеним мрежама, лапсуси се подразумевају, као и каткад врло радикални ставови према разним питањима. Његов долазак на власт био је толико неочекиван да се од почетка говорило о тренутку када ће бити разрешен дужности (што се,

Колумнисти

25.07.2020 у 18:00

Ковид генерација

Ако бих вас питала којој генерацији припадате, највероватније је да бисте ми одговорили на један од следећа два начина. Први одговор био би условљен историјским тренутком у којем сте рођени, па бисте рекли да сте нпр. беби-бумер (ако сте рођени након рата, кад је нагло растао природни прираштај) или сте миленијалац (ако сте се родили у новом миленијуму). Други одговор односио би се на догађаје који су обележили вашу младост. У том случају рекли бисте да сте генерација хипи покрета и сексуалне револуције, или сте генерација чије сазревање је обележио распад заједничке државе или пад социјализма... Ако више нагињете ка другом одређењу појма генерације, онда сте ближи социолозима и психолозима који сматрају да се управо формира и стасава ново поколење које ће се у будућности карактерисати

Колумнисти

13.06.2020 у 18:00

Истина у доба постистине

Постистина је реч која је, према Оксфордском речнику, 2016. била проглашена за реч године, јер су уз помоћ ње аутори објашњавали Трампов долазак на власт и брегзит. Постчињенично стање (или постистина) значи да постоји плурализам интерпретација истина које људи заговарају, а које бране „објективним” подацима, уз велику емотивну ангажованост. Феномен постистине није нов, али је у доба пандемијске кризе добио на значају. Критичар би рекао: „Увек је било тако; нема ничег новог у томе да се у доба катастрофа људи окрећу алтернативним изворима истине; шта ће нам онда неки нов појам постистине?” Не треба бити историчар, антрополог или социолог да бисмо знали да су некада људи веровали да лет птица предвиђа ток пандемије, или да се куга може излечити враџбинама. Рекло би се да је увек било

Колумнисти

16.05.2020 у 18:00

Сиромаштво – болест која не јењава

Како ће изгледати живот после пандемије? Људи се питају да ли ће се вратити старим навикама и свакодневици, да ли ће смети да се загрле с пријатељима, да седе у кафићима, а некима је врло важно и да ли ће ићи на летовање. Много текстова и медијских извештаја посвећено је тим изазовима. Психолози, социолози, лекари, припадници разних професија разматрају шта ће бити када изађемо из (само)изолације. То јесу нормална и очекивана питања, но треба имати на уму и две важне заграде када се та питања постављају и промишљају. Прво, пандемија у другом делу света тек почиње, а друго – за не тако мали број грађана (који су нам физички много ближи) сутрашњи дан неће бити дан у којем ће одахнути и вратити се старим навикама. Ова криза продубила је социоекономске разлике и пукотине које већ постоје, те

Колумнисти

18.04.2020 у 18:00

У четири зида

Не треба трошити превише речи на објашњавање због чега је ово највећа криза и највећи изазов који нас је задесио у дужем временском раздобљу. Нећу да отварам „велике” теме о којима се стално пише и разговара (како ће изгледати светски поредак кад пандемија вируса корона прође, шта ће бити с глобализацијом, какве ће бити економске, а какве демографске последице). Уместо тога, „копка” ме да истражим како функционише друштвени живот, односно како се људи понашају у доба (само)изолације. Занима ме како проводе време, о чему размишљају, о чему и с ким разговарају. Које теме превладавају? Преко којих извора се информишу? Наравно, како неко проводи време зависи од неколико основних фактора: да ли је евентуално заражен или му је неко од ближњих заражен; да ли иде на посао или ради од куће, да

Колумнисти

21.03.2020 у 18:00

(Не)пропусне границе

Две велике медијске и друштвене теме које нас окупирају ових дана (пандемија корона вируса и нови талас миграната који запљускује Европу) имају неколико додирних тачака. За почетак, оба феномена намећу поновно преиспитивање значаја и улоге граница националних држава у ери незаустављиве глобализације. Друга заједничка карактеристика је обим и интензитет ширења лажних вести. Први угао гледања је више феноменолошки и донекле апстрактан, док други производи реалне и опипљиве последице. Очигледно је да кризне ситуације реактуелизују питање односа глобализације и националних држава. Иако су неки аналитичари још давно прогласили „крај историје” и видели свет који није подељен на различите државе, данас су националне границе толико важне да су понегде опасане и бодљикавим жицама. Па ипак,

Колумнисти

26.02.2020 у 18:00

Сиромаштво испод црвеног тепиха

Званично најбољи ове године, добитник четири Оскара, јужнокорејски филм „Паразит” проузроковао је тектонски потрес и то из (најмање) два разлога. Први је што је награда Aкадемије за најбољи филм отишла остварењу ван енглеског говорног подручја, а други је тема коју третира: на истовремено сјајан, али и бруталан начин, „Паразит” приказује невероватну дубину јаза између виших и нижих класа, као и суптилност и изнијансираност симболичких разлика, у нимало суптилном и нимало изнијансираном економском билансу који сиромашне непремостиво одваја од богатих. Једнако храбро тој тематици приступа заступа и други најзначајнији филм године – „Џокер”. Иако га многи виде као глорификацију анархије, он је пре свега дијагноза и упозорење на то шта ће се десити када се коначно и у потпуности сруше

Претходна Следећа

1
2
3
4
5

Почетна / Наташа Јовановић Ајзенхамер

26.02.2021 у 17:27

Навијачи дочекали фудбалере Звезде

26.02.2021 у 17:15

Србија ревакцинисала више него суседне земље заједно

26.02.2021 у 17:11

За противградну одбрану Војводине 700 милиона

26.02.2021 у 17:02

Нико неће пекару „Фиделинке”

26.02.2021 у 16:53

Картица „Наш херој” - погодности за све у ковид систему

26.02.2021 у 16:43

Епидемиолошка ситуација у региону на нивоу претходних дана