четвртак, 21.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:20

Много превода, мало правих дела

недеља, 16.08.2009. у 22:00
Зоран Пауновић

Књиге преведене са страних језика код већине српских издавача значајан су део продукције, међутим, није потребно бити велики стручњак за језик да би се у неким издањима, већ после неколико прочитаних страница, открила мањкавост превода. Овај проблем важан је и зато што севелики број српских издавача ослања усвом раду превасходно или искључиво на преведена дела, а одговорност издавача је у томе што је за већину читалаца превод једини медијум на основу којегистичу слику не само о делу и аутору већ и о националној књижевности и култури којој дело и аутор припадају.

На суштинске проблеме у овој области указује за „Политику” проф. др Зоран Пауновић који је, у оквиру Раднe групe за анализу,професионални развој и перманентно обучавање у издаваштву која је основана при Министарству културе Републике Србије, задужен за анализу квалитета превода и предлагање стандарда у овој области. Поменута Радна група основана је у децембру прошле године у намери да се успоставе одређени критеријуми који се односе на програмску оријентацију и програмску доследност издавача, уређивачке и ликовнографичке стандарде и процедуре, квалитет превода, лекторске и коректорске стандарде, квалитет штампе и маркетинга.

– Проблем је већ у процесу избора књига за превод. Мало је издавачких кућа у чијој је преводној продукцији уочљив јасан критеријум избора дела за објављивање, још мање оних код којих је тај критеријум заснован на уметничким и осталим квалитетима одабраних дела – каже за наш лист Зоран Пауновић.

Према речима нашег саговорника суштински проблем је у томе што се издавачи крећу линијом мањег отпора, сакомерцијалним потенцијалом књиге као доминантним критеријумом,ослањајућисе на иностране листе најпродаванијих књига, на којима су истински вредна остварења по правилу у мањини.

– На тај начин,код српских читалаца ствара се погрешна слика о појединим националним књижевностима. Конкретније, на основу узорка који му нуде домаћи издавачи, овдашњи читалац може да закључи најпре то да у светској књижевности доминира англосаксонска литературашто, истини за вољу, и није погрешан закључак,бар када је реч о квантитету. Читалац закључујеи то да у литератури главни ток чине љубавно-породичне мелодраме, псеудоисторијскеи псеудолитерарне хронике, као и романсирани уџбеници за лако остваривање менталне и емотивне равнотеже. У таквом обиљу комерцијалне литературе, често остану непримећена и истински вредна дела – објашњава Зоран Пауновић.

Према Пауновићевим речима, немаран однос издавача према преводима дела води затим и немарном односу према преводиоцима.

– Окренути углавном „лакшој” литератури, издавачи су склони уверењу да такве текстове може да преводи било ко,а од таквог става брзо се стиже до закључка да било ко може да преведе било коју књигу. Немали број издавача посматра превођење тек као један у низу занатских, рутинских корака у производњи књиге, те им је отуда важније да ангажују оне преводиоце који раде брзо и за минимални хонорар, него оне код којих је у првом плану квалитет превода. Поједини издавачи,чак с поносом,истичу да за њих с успехом преводе припадници различитих професија, међу којима се тек покаткад нађу и дипломирани филолози. Проблематичан учинак таквих преводилаца често се поправља пресавесним лекторским радом из којег проистичу гомиле књига исписаних истим стерилним језиком, потпуно лишеним било каквих стилских обележја – додаје наш саговорник.

Предлажући могућа решења у овој области, Пауновић указује и на то да би избор књига за превођење са страних језика, посебно када је реч о белетристици, морао да буде утемељен првенствено на критеријумима литерарне вредности, чиме не бинужно билаосујећена оправдана амбиција издавача да објављују дела која имају комерцијални потенцијал.

– Ваљало би препоручити издавачима да за превођење,ипак,настоје да ангажују преводиоце са образовним референцама које их за тај рад препоручују. Преводиоцима који потичу из других струка тиме неће бити ускраћено право да се баве превођењем, али ће своју способност морати да докажу нешто озбиљнијом стручном провером. У таквој провери квалитета преводилачког рада значајну улогу моглоби да одигра,пре свих,Удружење књижевних преводилаца Србије – сматра Пауновић.

Због тога што се издавачи радо одлучују за преводиоце који су,када је реч о хонорару и роковима,спремни да раде под било којим условима, и због тога што су на тајначин оштећени преводиоци који непристајањем на понижавајуће услове чувају достојанство, Пауновић предлажеувођење стандардног преводилачког хонорара.

Ипак, кључни предуслов за почетак успостављања стандарда у области преведене литературе огледа се,према мишљењу Зорана Пауновића, пре свега у спремности издавача да поменуте проблеме сагледају као истински озбиљне, а затим да се савесно посвете њиховом решавању.

Марина Вулићевић


Коментари16
46e83
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

b. kramer
Laka literatura je laka i za prevodjenje ali i za cenu koja se plaća za olake prevode. Davno sam, posle "Imena ruže", požurio da pročitam i "Fukoovo klatno". Umberto Eko je lingvista, semiotičar i još mnogo štošta, takav rukopis ne bi smeo biti prevodjen lakom rukom, ali ja dalje od 5-6 stranice nisam uspeo da se probijem kroz smandrljan prevod. Kao opravdanje prevodioca može poslužiti žurba izdavača da medju prvima u svetu objavi taj prevod. Ali takvu katastrofu od jednog ozbiljnog književnog teksta ni pre ni posle nisam sreo. Znači: izdavači. Svesni su oni i kakvog prevodioca angažuju (ili ne proveravaju), svesni i mizernog novca koji daju za takve prevode, dovoljno pismeni da mogu i sami da uvide da li je prevod dobar ili očajan, ali .- Bog Tržišta sreću deli.
Majstorski honorar
Prevodilac sam, znam šta govorim: ovo je nerešiv problem. Mi, kao prevodioci, možemo i moramo da savesno radimo ako nas plate primereno. Ili ako uživamo u štivu koje prevodimo za bedan novac. Pošto to nije slučaj, kad sam, pre desetak godina, dobio posao da prevedem knjižurinu iz oblasti gradjevinskih materijala, dao sam studentu elektrotehnike sa kompjuterskim programom za prevođenje i on je to uradio za nekoliko dana (!) po sedam puta manjoj tarifi od mojeg potom dobijenog honorara. Ako neko iskreno tvrdi da ne bi isto to uradio, potpisaću se punim i pravim imenom.
njanja
Takođe sam prevodilac i ne, ne bih to uradila. Nikad mi nije bilo ni na kraj pameti. Prevodila sam tekstove koji su me dovodili do suza, toliko su mi bili teški - ili toliko loši - ali sam pošteno zaradila svoj honorar. Budimo iskreni, to što ste vi uradili je prevara. Ako se prihvatili da radite za određeni honorar, to je vaša odluka. Niko vas nije naterao. Filozofija "ne mogu da me plate toliko malo koliko malo mogu da radim" krajnje je nepoštena i štetna.
Препоручујем 0
Jadranka Počuča
Drago mi je da su oformili nekakvu komisiju, mada slabo verujem da će time poboljšati kvalitet prevoda budući da su prevodioci mahom veoma bedno plaćeni. Izdavači otvaraju ogromne knjižare po Srbiji, a honorari se čekaju mesecima. Koji bi prevodilac u tom slučaju imao motivaciju da kvalitetno radi?
sebar
zasto bi iko uopste obracao paznju na ono sto `Radna grupa` preporucuje, na ono sto Profesor kao nedostatke i probleme danasnjeg izdavastva i prevodilastva prepoznaje, pa u krajnjoj liniji i na ono sto se ovde komentarise?! zasto, dakle, kada se - nemojmo se lagati ni zavaravati - sve u danasnjoj Srbiji, pa i kultura, obrazovanje, pa i prevodilastvo i izdavastvo, rukovodi principom `zdipi i zbrisi`: iskukaj honorar, otaljaj sto vise, prevari koga stignes... naravno da treba da se, negde i nekad, pocne sa istrebljavanjem ovog `zla`, ali da li je ovo nacin, i da li je ovo pravo zlo, i da li su ovo pravi ljudi - nisam sigurna... a da li je siguran iko od vas?
Danijela Stefanovic
Prevodjenje je zahtevan i odgovoran posao i zahteva veliko znanje: jezika sa kojeg se prevodi, jezika na koji se prevodi, ali i poznavanje same materije. Poslednja stavka se posebno odnosi na prevodjenje strucne literarture. Da bi prevod ispunio svoj zadatak pored prevodioca (diplomiranog filologa, ali biti 'diplomirani filolog' ne znaci uvek biti i prevodilac) potreban je i redaktor prevoda - znalac struke, koji ce strucnu terminologiju proveriti i uskladiti sa pravilima srpskog jezika. Ne mozemo svi sve znati, ali morali bismo da posedujemo svest o tome da ne znamo: nije Dzejson nego Jason, nije arhent nego arhont, nije Tutmesos nego Tutmes - primera je pregst, ali i mnogo ozbiljnijih previda nego navedenih. Ko u takvim slucajevima gubi? Svi (autor, izdavac, prevodilac, citalac), ali knjiga najvise.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља