уторак, 19.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:52

Фотографија која је преживела све ратове 20. века

понедељак, 17.08.2009. у 22:00
На фотографији се налазе потпоручник Богосав М. Јоксимовић, као и старешине непознатих презимена – потпоручник Боривоје, потпоручник Бранко, наредник Периша и командир чије је име остало непознато (Фото Лична архива)

Четири генерације породице Јоксимовић готово цео век чувају фотографију петорице ратника, снимљену 21. јула 1913. године поред Везировог моста у Албанији, у паузи између две борбе у Другом балканском рату. Према речима Миодрага П. Јоксимовића, власника, на фотографији се налазе потпоручник Богосав М. Јоксимовић, као и старешине непознатих презимена – потпоручник Боривоје, потпоручник Бранко, наредник Периша и командир чије је име остало непознато. Сви су били ратници Трећег батаљона Десетог пука Шумадијске дивизије.

Неоштећена фотографија је прошла кроз Други балкански, Први светски рат и гранатирање Београда и Земуна, као и два бомбардовања главног града током Другог светског рата – 6. априла 1941. и савезничко бомбардовање 16. априла 1944. године. Тада ју је, откопавајући рушевине у окупираном Београду, поред тела своје мајке, са још неколико неоштећених фотографија пронашао Миодрагов отац. Према речима Јоксимовића, који је редакцији „Политике” послао фотографију, Богосав М. Јоксимовић погинуо је на Васјату у Албанији неколико месеци након сликања. Непосредно пре погибије, он је на полеђини фотографије записао да је потпоручник Бранко погинуо у бици на Дренку, а да је официр са двогледом и белим коњем рањен у борбама на мосту иза њих.

Занимљиво је да је фотографија, током целог Другог светског рата, чувана заједно са другим фотографијама и негативима филмова Милана Роглића, ујака нашег саговорника, који је био фоторепортер београдског листа „Правда” између два светска рата и званични фотограф владе Милана Недића. Фотографија је преживела и рат у Босни и Херцеговини 1991. године и бомбардовање НАТО-а 1999. године.

– Комшије са којима смо боравили у склоништу првих дана бомбардовања 1999. биле су убеђене да смо у кутији са фотографијама коју смо увек држали на оку носили новац – каже Јоксимовић и додаје да, ако би се јавио неко од потомака ратника са слике, са задовољством би им поклонио по примерак фотографије.

Б. Малиш


Коментари5
deee9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

KusKus
Miki@: Pitas sta traze u Albaniji? Pa morao si da znas da je u to vreme Lepa Brena tamo davala koncerat, a svi ovi su bili njeni ljubitelji.
Могућа идентификација
"Сви су били ратници Трећег батаљона Десетог пука Шумадијске дивизије". Изгледа да су ово официри и један подофицир из једне чете тог батаљона (официр командир чете изгледа кап. 1. кл и три водника потпоручници. Дакле били су у саставу Шумадијско-албанског одреда који био формиран у Призрену због заузимања Албаније и изласка на море од више батаљона искључиво првог позива Шумадијске дивизије. Тада су делом јединице помешане због формирања одреда. Ова слика није из времена прелаза преко Везировог моста јер је то било зими у новембру 1912. Вероватно сликано у пролеће 1913, пре повлачења српске војске са подручја Албаније. Имена официра могу се наћи у прегледу батаљона из 1912 (војни архив или војна библиотека). Један је погинуо на Дренку, значи ннеколико месеци касније у јулу, од Бугара. Ако постоји могућност да нису сви из 3. батљона, већ можда из других батаљона исте Шумадијске дивизије, можда би официр у средини са двогледом могао да буде идентификован јер физички, и по чину личи. Ако, г. Јоксимовић можда има мејл, могу му бити послати подаци.
Miodrag Joksimović
Sa velikim zakašnjenjem se javljam i uz iskreno izvinjenje Vas molim da mi pošaljete podatke koje imate. Svaka i najmanja pojedinost biće od ogromnog značenja i za moju porodicu i za mene. S poštovanjem Miodrag Joksimović
Препоручујем 0
miki
Sta traze ovi u Albaniju????????
Светислав Костић
Све саме кршне и добро ухрањене људине и на њиховом држању осјећа се лежерни понос због униформе коју носе. Да ли ће се тако нешто икад повратити? Можда када Срби у Србији постану свијесни да су се 1999 године мјесецима одупирали успјешно против једне силе, какву свијет још видио није и укопчају да су тек годину касније побјеђени од својх властитих, али и некаквих других и другачијих Срба. И када се то прочује, не бих пожелио да будем у кожи нити једног од њих. Па ни у Дачићевој, који се касније "асфалт побједницима" придружио.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља