понедељак, 01.05.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:38

Вавилонска кула у Струги

среда, 19.08.2009. у 22:00
Славе Ђорђо Димовски

Од нашег сталног дописника
Струга – Четрдесет осам година заредом, крајем августа, Струга, градић на обали Охридског језера, постаје поетска престоница света. Током три-четири дана, колико трају Струшке вечери поезије (почињу данас и трају до 23. августа), варошица на истеку Дрима подсећа на Вавилон, наравно само по броју језика на којима се размењују љубав и поимање света.

Славе Ђорђо Димовски, водећи и антологијски македонски песник, јесте домаћин који функцију председника Управног одбора СВП поима као адресу на коју се могу обратити његова поетска сабраћа. До позиције, условно речено команданта те светске песничке параде Ђорђо Димовски је стигао потврдивши се као оснивач и домаћин „Велестовске поетске ноћи” која је, пре неки дан, прославила 21. рођендан а има епитет најузвишеније поетско-културне манифестације у Охриду.

Бранећи се од силних хвалоспева који му књижевни посленици упућују, упоређујући га са Пушкином и Нерудом, Ђорђо Димовски се брани говорећи: „Ја не пишем поезију, само имам једну непослушну руку која је записује”.

У паузи између дочека гостију који у таласима пристижу у Стругу, а међу њима је и овогодишњи добитник Струшког венца поезије словеначки песник Томаж Шаламун, први човек Струшких вечери каже да овај фестивал не губи познату и магичну привлачност у поетском и сваком другом смислу.

– Треба да се изађе из Македоније да би се осетили величина и значење Струшких вечери поезије. Учествујући на сличним фестивалима, нисам срео ниједног озбиљнијег песника који не зна за Стругу и који не жели да буде учесник на овој светској поетској светковини. Чињеница је да су Струшке вечери прихваћене као једна од највећих светских поетских манифестација, а овогодишње интересовање за учешће је премашило наша очекивања. Ово је ретка година кад у Стругу стиже осамдесет песника из целог света, са свих пет континената. То некоме, из најразличитијих побуда, не одговара. Можда из политичких разлога има неких ’вибрирања’ у самом фестивалу, но он одувек има поетску магију која, без сенке, зрачи и данас.

Неколико година најављује се модернизација Струшких вечери поезије. Да ли ће се нешто ново догодити на овогодишњој Струги?

Фестивал треба и мора да одговори и на актуелне захтеве новог времена и, у том погледу, улажу се напори за његово садржинско освежавање. Покрај већ препознатљивог програма у којем су „Меридијани” и „Мостови” симбол фестивала, уводе се неке новине с циљем да кроз две године, кад фестивал слави свој златни јубилеј, буде освежен, осавремењен и изрази дух новог времена, у корак са актуелним светским догађањима у сфери уметности.

Један број македонских писаца није задовољан начином и избором песника којима се дарује Златан венац Струшких вечери поезије. Неки тврде да лауреати последњих година нису на нивоу награде и имена великана који су раније доприносили реномеу овог фестивала?

Не могу описати са каквим „апетитом” ти македонски посленици говоре, али истина је да је начин избора добитника Златног венца регулисан Статутом манифестације, који има врло строге критеријуме. Мислим да и српска културна јавност зна да се имена последњих добитника ове високе награде налазе у самом врху савремених поетских токова. Свако ко је иоле упућен у светску поезију зна за Ива Бонфоа, Сангвинетија, нобеловца Шејмуса Хинија, Вилијама Мервина и, нарочито, Махмуда Дарвиша или албанског песника Арапија. Фестивал има полувековно трајање и на њему су биле поетске величине и легенде које су сада књижевна историја...

У чијој надлежности је избор кандидата за Златни венац и каква је процедура у избору најбољег?

Избор добитника награде Златан венац је у надлежности Управног одбор фестивала. Списак се прави на основу предлога појединаца или институција из Македоније и изван ње а о предлогу се дискутује, да би се на крају гласањем дошло до имена добитника.

Последњих година осетан је утицај албанских књижевника у Македонији. Има и предлога да Фестивал буде двојезичан.

Фестивал не може да буде двојезичан јер је вишејезичан; он је Вавилонска кула. Треба рећи да нема притисака од албанских писаца пошто су и они одувек били укључени у структуре фестивала. Истина је, међутим, да се некада подигне већа прашина, посебно када политика дубље умеша своје прсте у креативни део фестивала, настојећи да га спусти на политику свакодневности.

Ваша идеја да се део програма дислоцира, да се неке манифестације одржавају изван Струге, наишла је на оштро противљење локалних власти у Струги?

Није наишла на „оштро противљење”, јер оно није дошло са креативне и духовне стране већ са стране групе људи са погрешним амбицијама. Нити је реч о дислокацији већ о обогаћивању садржаја. У питању је афирмисање Охридског језера, једног од најстаријих језера у свету, а које припада Охриду и Струги и целом свету. Његове обале су истински дар јер нуде песничко надахнуће и уживање. Дакле, посреди је намера да се ова чаробна вода, како то каже наш познати писац Живко Чинго, афирмише. Део програма ће се одвијати на различитим локацијама уз обале језера, а главне манифестације остају у Струги. Значи, Струга и даље остаје најпознатији македонски бренд у свету.

Миле Раденковић


Коментари1
9d71a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

bogdan basaric
Steta,da iz ovako opsirnog teksta,ne mozemo doznati,da li ima srpskih pesnika na ovom prestiznom skupu.Ako nema zasto nema,ako ima zasto ima.Naravno,da bi javnost interesovalo i ko prsdstavlja kosovske Albance u Strugi,ne samo ove godine.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља