уторак, 23.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:39

Колико коштају чиновничке отпремнине

среда, 19.08.2009. у 22:00

Чак и ако би Влада Србије на данашњој седници, демонстрирајући пред долазак ММФ-ове мисије одлучност да смањи трошкове државе, донела декрет да се отпусти сваки десети јавни службеник (безмало 50.000 од готово пола милиона људи запослених у јавном сектору), не би био решен ниједан овогодишњи проблем.

Иако је министарка Диана Драгутиновић израчунала да би се тако уштедео више од једног процента БДП-а и мада је неоспорно да је српски јавни сектор прегломазан и да га треба реформисати и свести на меру коју порески обавезници могу да издрже, његово смањивање била би правно, финансијски и практично немогућа мисија са становишта уштеда у овогодишњем буџету и државним касама.

(/slika2)Просто је немогуће да они који предлажу смањивање администрације (а ових дана им се придружила и поменута министарка), као решење за пеглање овогодишње буџетске неравнотеже, пренебрегавају чињеницу да је то неизводљиво извести у наредних неколико месеци. А да не говоримо да се само тиме рупа у буџету за 2009, која се продубила на око седам одсто бруто домаћег производа, не може затрпати.    

Кад би влада, рецимо, сутра у „Службеном гласнику” објавила одлуку да се број запослених у јавном сектору смањи за чак 50.000, готово ниједан од, према подацима Министарства финансија, 440.282 јавна службеника, републичких, покрајинских и локалних чиновника који примају плате из државних каса, професора, лекара, судија не би напустио државну службу до краја године.

Јер, да би неко био отпуштен може да добије отказ зато што не ради како ваља, зато што се огрешио о одредбе закона о раду и јавним службеницима.

Међутим, ма колико биле објективне такве одлуке послодавца, подложне су преиспитивању, након жалби, у управним и судским споровима, који умеју да потрају. Друга могућност јесте да се направи списак технолошких вишкова (и у том случају запослени нису без икаквих права на преиспитивање сваке појединачне одлуке).

Али, овом програму морала би да претходи детаљна, функционална анализа за сваки државни орган, организацију, јавну службу, што је око Нове године предочио и надлежни министар Милан Марковић, напомињући да за то држава нема новца и да би за такав подухват морала да добије подршку донатора.

Подсећања ради, таква анализа урађена је својевремено, у време Ђинђићеве владе, само за Министарство здравља у склопу донаторским новцем подржаног пројекта подршке унапређењу државне управе. И да је могуће обавити такву анализу за све делове јавног сектора за неколико месеци, свако од претпостављених 50.000 прекобројних имао би право на бар законску отпремнину по Закону о раду као и сви други запослени у Србији проглашени технолошким вишком.

Међутим, та средства нису предвиђена буџетом нити финансијским плановима фондова, а ребалансом буџета за боља времена одложен је и програм подршке добровољног одласку чиновника локалних самоуправа. За те намене оригиналним буџетом било је предвиђено 1,2 милијарде динара, којима би се покрио део отпремнина (док би стимулативни додатак ишао на на терет локалних буџета) за око 2.000 од процењених 8.000 запослених који су вишак у локалној администрацији.

Ако пођемо од статистичког податка да је просечна исплаћена бруто зарада у целом јавном сектору за децембар 2008. године износила 61.878 динара, на име законске отпремнине по просечном службенику са 20 година радног стажа требало би обезбедити 360.955 динара, односно за 50.000 људи – укупно 18.047.750.000 динара, што је, поређења ради, десетина укупних трошкова за запослене у овогодишњем буџету.

Да неко не би демантовао ову рачуницу, ваља напоменути да смо у недостатку податка о просеченој тзв. бруто 1 заради за сваки орган и службу и сваког човека у последња три месеца, која служи за обрачун законске отпремнине, узели бруто исплаћену зараду у децембру прошле године (рачунајући и превоз, минули рад, као и евентуалне награде), јер она још није била умањена за 10 одсто, колико се сваког месеца због штедње усред кризе сада одузима запосленима у државној администрацији који имају веће плате од 40.000 динара.

Поређења ради, бруто исплаћена зарада у јуну ове године у целом јавном сектору износила је 54.291, у мају 54.112, а у априлу 55.865 динара.

Истина, за запослене много безболнији и подстицајнији, али и за државу скупљи био би добровољни одлазак, уз стимулативни социјални програм, јер готово нико не би добровољно отишао уз само законску отпремнину.

Ако би се применио модел пред крај прошле године скројен за локалне службенике, по коме би свако добио фиксних 550.000 динара и још по 15.000 динара за сваку годину стажа, за сваког од 50.000 претпостављених прекобројних требало би обезбедити стартних 27,5 милијарди динара и још 15 милијарди (за 15.000 динара за сваку од милион година радног стажа, колико би заједно имало ових 50.000 људи ако рачунамо да просечно раде 20 година). То би био укупни трошак од 42,5 милијарде динара.

Поређења ради, реч је износу готово двоструко већем од бруто масе за зараде у целом јавном сектору (укључујући и јавна предузећа) исплаћене за јун ове године. Толико би држава из буџета и других каса требало да обезбеди у октобарском ребалансу овогодишњих буџета или у буџету и финансијским плановима фондова за 2010, како би у наредној години платне спискове скратила за 50.000 имена.

Тај новац, без донаторске или помоћи међународних финансијских организација, тешко би обезбедила. Питање је само зашто то Влада Србије није обавила раније. Јер, ако нас новинарско памћење служи, норвешка влада је својевремено нудила финансијску подршку за смањивање чисте државне администрације – запослених у државним органима и организацијама кроз добровољни одлазак.

-----------------------------------------------------------

Трошак и после отказа

Отпуштањем 50.000 јавних службеника, иако је, како сазнајемо, интенција да управу напусте они од пет до 20 година радног стажа, који би нешто и могли да ураде са својим отпремнинама, бар половина би поново била на државном терету.

Њих бар 25.000 би, док се не снађе, било на листи штићеника Националне службе за запошљавање. А последња просечна бруто исплаћена месечна накнада за март износила је 23.436 динара. Ако би се само половина прекобројних јавних службеника задржала на списку незапослених, они би месечно коштали државу 585.900.000 динара.

Истина, део тог износа вратио би се држави, односно фондовима социјалног осигурања. Такође, многи би могли да се обрате држави и за једнократну помоћ за покретање приватног бизниса. Приликом израчунавања трошка овог подухвата ваља водити рачуна и о томе да би неке породице јавних службеника, иако са отпремнином у џепу, остале без прихода или са приходима који би им били улазница за неку врсту социјалне помоћи.

Весна Јеличић

(Сутра: Мање чиновника, мањи трошак)


Коментари22
714e7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Rale2
Najbolje bi bilo da umesto otpremnina drzava osnuje agenciju koja bi osnovala neke manje firme sa novcem namenjenim zaotpremnine i koja bi zaposlila one koji zele to raditi u novoosnovanim proizvodnim firmama, jer pojedinac cese tesko snaci s otpremninom i bit ce i dalje teret drzavi. Osnivale bi se firme sa relativno malim ulaganjem. Prerada prehrambenih proizvoda, proizvodnja obuce, sportskih artikala i sl. sto se u velikoj meri sada uvozi.
Aleksandar Ilić
Zašto zaposlenima u Ministarstvu Odbrane ne ponude dobrovoljni odkazak po važećim Zakonu o Vojsci i Zakonu o odbtani.
klara m
U JP Putevi Srbije je 2004 bilo 850 radnika. Sad ima 1350. Najviše je primljeno u admnistraciji jer u Ljube Čupe sede jedni drugima na glavi. Mesta više nema. Na deonici Beograd -Šid je uveden 2006 novi sistem naplate i neuparenje je bilo 0 (koliko vozila uđe na autoput toliko izađe). Ove godine su na istoj deonici uveli ponovo kamere (trošak je bio prilično velik) i zaposlili nove ljude da sede u Beogradu i da gledaju u snimke. Poenta je da vlada ne može da kontroliše trošenje i opravdanost utrošenih sredstava u javnim preduzećima i ustanovama.Budžetska kasa je šupljai curi na sve strane, slažem se da ima viška zaposlenih u državnim službama ali taj višak stvara sama vlast,. Bolje da ukinu neke institucije koje su se kod nas pokazale besmislene, kao što su recimo upravni odbori. Tu se troše ogromne pare na plate i još koješta ali kao što svi znamo Upravni odbori su partijski plen posle izbora i to oni nikad neće ukinuti.
Gavro Garic
Ovo nije normalna Drzava pa kako neko moze da uzme pare i da se onda prijavi da jos prima pare i od Burze rada???? Zivim u nemackoj i ovde ako ostanes bez posla dobijes otpremninu od koje ti Drzava odma uzme od minimalno 25% pa do 45% zavisi koliko si dobio pa ti onda Burza Rada obracuna koliko je to para i koliko dugo mozes od toga da zivis pa tek kad to potrosis mozes da se javis za pomoc od Drzave. A u Srbiji moze sve moze da se zaposljava preko veze a kad Drzava vise ne moze da placa te neradnike onda bi i pare i pomoc od Drzave. Pa dokad????
zoca
ma sve bih ih ja otpustio i to bez otpremnine...ionako nisu nista radili !!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља