Култна књига за децу и одрасле, „Мали принц”, из пера Антоана де Сент Егзиперија од сада ће моћи да се чита и у форми стрипа. Жоан Сфар (1971), један од најталентованијих аутора новог таласа француско-белгијског стрипа, адаптирао је лик чувеног сањара, остајући веран Егзиперијевом тексту, а његов стрип управо је објављен на српском у Едицији „Весели четвртак” из Београда, која је основана прошле године са намером да „пробуди стрип публику у Србији”.

Стрип „Мали принц” прошле године је објавила издавачка кућа „Галимар” у едицији „Фетиш”, а Сфарово дело у Француској је дочекано као издавачки подухват године и оцењено као једна од најбољих књижевних адаптација у жанру стрипа. „Мали принц” у новом руху награђен је признањем за најбољи графички роман по избору француског књижевног часописа „Лир”, а на престижном међународном фестивалу стрипа у Ангулему оцењен као најзначајнији стрип за младе.

Сфар је, иначе, познат по томе што, уз Луиса Трондхајма, потписује изузетно амбициозни серијал „Доњон”, на којем сарађује још неколицина цртача и сценариста. Његова намера да реплике Малог принца смести у облачиће заправо представља прву стрип адаптацију Егзиперијеве поетско-филозофске књиге из 1943, а ту идеју одобрили су и носиоци ауторских права француског писца чија је популарна књига преведена на више од 180 језика и продата у више од 80 милиона примерака. Такође, Сфаров „Мали принц” биће први рад овог аутора објављен на простору некадашње СФРЈ.

По чему би „Мали принц” Жоана Сфара могао бити нов и оригиналан?

Према речима стрип критичара Павла Зелића, иако Егзиперијева књижица у свима нама изазива јаке емоције и асоцијације на јунакову малу планету са три вулкана, она се највећим делом састоји од дијалога ликова усред пустиње. Нема се ту, дакле, много шта цртати, сматра Зелић, поготово што постоји и друго ограничење, а то су илустрације самог Егзиперија, које красе странице сваког издања „Малог принца”, што значи да Сфар мора да дела унутар већ јасних параметара.

(/slika2)– Сфар остаје веран чак и Егзиперијевој цртачкој визији, али хвата сваку и најмању прилику да доцрта оно што недостаје, или да нешто суптилно поправи, а богами и да прескочи по коју пишчеву илустрацију. Сфаров цртеж је допадљив у свим својим намерним или ненамерним несавршеностима које богато надокнађује јаким и карактеристичним стилом, као и богатим и пуним колором. У приповедачком делу Сфар је, колико је то могуће, доследан фантастичним Егзиперијевим мислима, али се не либи да „штрицне” коју сцену или део дијалога ради ритма – наглашава Зелић, додајући да је после неколицине адаптација на филму и у цртаћима и уметник из света стрипа успео да ухвати ту танану нит која нас повезује са детињством и оним дечјим погледом на свет који никада не смемо да заборавимо.

Стриповани „Мали принц” има 110 страна и моћи ће да се купи у малопродајним објектима „Трафике” (Београд, Сарајевска 40, Деспота Стефана 74, Милутина Миланковића 34), као и у стрипарницама „Дарквуд” и „Алан Форд” од следеће недеље, по цени од 1.600 динара за чланове Клуба читалаца „Веселог четвртка” чији чланови постајете одмах по купљеном стрипу). Превод стрипа „Мали принц” за српско издање урадила је Невена Глибетић, а адаптацију превода потписује Димитрије Јовановић.

-----------------------------------------------------------

„Политика” сазнаје

Ускоро нови превод Егзиперијеве књиге

Издавачка кућа „Паидеја”, како сазнајемо, до краја године ће објавити нови превод Егзиперијевог „Малог принца”, за који је ангажована Сања Пантелић. До сада је објављено бар двадесетак издања ове познате књиге. Поменимо само нека од њих: Нолит (превод Страхиња Јелић, 1979), „Народна књига” (Страхиња Јелић, 1996), „Просвета” (Мирјана Вукмировић, 1996), „Ne&Bo” (Весна Венијамин-Благојевић, 1997), „Моно и Мањана” (Бојана Вукшић, 1997), „Дерета” (Наташа Ђинђић-Станковић, 1998), „Либрето” (Драган Ивановић, 2001), „Светови” из Новог Сада (Ненад Крстић, 2001), ЛОМ (Флавио Ригонат, 2004), „Александрија” (Олгица Смиљанић, 2004), „Беокњига” (Жељка Митровић, 2004), СКЗ (Јасмина Миковић, 2008), и други. „Мали принц”, прича која нам разоткрива усамљеност и апсурд света одраслих, враћа се изгледа на велика врата.

М. Сретеновић