понедељак, 18.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:03
Хоби

Слике обојене жицом

Док је био саобраћајац, Милисав Милутиновић је годинама усмеравао друге у којем правцу да иду. Њега самог је живот усмерио на пут уметности
субота, 22.08.2009. у 22:00
Никад не седи докон (Снимио Душан Милијић)

Уместо боја, на сликама се често користе латице, перје, слама, крпице, перлице... Они којима је у те сврхе послужила жица не срећу се на сваком кораку, а Милосав Милутиновић је инспирацију пронашао баш у том материјалу. Лако је замишљати, али не и спровести у дело једну тако оригиналну идеју. Није имао од кога да учи, па је до решења морао да дође сам.

– Жица је најмањи проблем. Скидам је са разних расходованих уређаји као што су релеји и трафои са старих, такозваних корачних централа. Буре за туршију напунио сам тим материјалом. За све остало требало се помучити. Прво, жица је превише сјајна, па сам упредао нити да бих тај сјај ублажио. Није тешко, али је пипаво. Кад бих само то радио, био би ми потребан читав дан за 100 г калема. Али, сад сам у пензији, па имам довољно времена.

Много мукотрпније било је направити фолију од које склапам слике. Седам година сам изгубио док нисам успео. Знао сам да може, али нисам знао како. Обложим флашу папиром, преко њега намотам жицу и кад четком премажем лепак, појаве се ружне флеке. Нисам знао како то да избегнем. Питао сам хемичаре и технологе, али нико није имао практичан савет. До закључка сам дошао сам, када сам, сасвим случајно, преко жице нанео безбојни лак и видео да се везује. Међутим, ни то није ишло глатко.

(/slika2)Чим бих распорио папир и одвојио га од флаше, све би се распало. У почетку мислио сам да је проблем у танком слоју лака, па сам жицу још једном премазивао и остављао је још дан да се суши. Али, опет се понављала иста ствар. Шта сад, лупао сам главу. Не да ми се, бацићу. И онда ми је синуло да уместо четке, у лак умочим прст и добро утрљам. Показало се да је то право решење што ми је признао и Завод за патенте, па тако радим већ двадесет година – каже наш саговорник.

Кад је направио фолију, мислио је да је тиме решио све, али, преварио се. Кад је почео да саставља слике, нијансе су се мењале у зависности од тога како је жица упредена, па није био сигуран да ли је боље да окрене фолију усправно, водоравно или косо. Пошто је то зависило од његовог осећаја за склад, ту дилему је лако превазишао.

Креативан од малена

Милосав је по занимању био саобраћајац. Да има смисла и за стваралаштво, схватио је у несрећним околностима, док се, након болничког лечења, опорављао у Рибарској бањи.

 – Од силне досаде почео сам да везем гоблене и да израђујем таписерије, а касније сам прешао на слике од сламе. Хвала Господу, бар је сламе било у изобиљу. Сакупљао сам је са њива приликом жетве и доносио кући, у Београд. После неког времена то ми је досадило, па сам измислио ове слике од лак жице. Од велике користи било ми је оно што сам научио још као дете. Рођен сам у једном селу код Житорађе и преко лета сам чувао стоку и радио пољске послове, а преко зиме ишао код стрица да учим кројачки занат. Уз то сам научио и да везем срму на плишаним женским јелецима. Тим пословима касније се никада нисам озбиљније бавио, шио сам само за себе, али ми је то знање помогло када сам кројио фолију за слике од жице. Поступак њихове израде сличан је прављењу мозаикa.

– Најпре исцртам скицу – наставља наш домаћин – а онда исецам делове и склапам слику. За прву, манастир Грачаницу, требало ми је више од месец дана. Некад сам слагао парче по парче, а сада исту такву сликумогу да завршим за само десет дана – наводи Милосав.

И традиција, и историја

За мотиве је увек бирао нешто карактеристично, са много детаља. Најомиљеније су му наше цркве и иконе, као и стари Београд са слика нашег графичара Луке Младеновића. Са радошћу се сећа њиховог првог сусрета.

 – Луку сам упознао још 1967. године. Као позорник, регулисао сам саобраћај испред Дома омладине, а он је ту имао изложбу. Искористио сам паузу од петнаестак минута да свратим. Затекао сам га како седи на столичици. Купио сам једну слику, и одмах му затражио дозволу да их користим као мотиве, не слутећи да ће ми једнога дана заиста и затребати.

(/slika3)Жица се не производи у великом спектру боја. Постоје само сива, бакарна, црвена, жута и неколико нијанси браон, али и то је Милосаву довољно да постигне ефекте какве жели. Радовима је претрпао шифоњер у спаваћој соби па изгледа као да ће се сваки час поломити под теретом. Из читаве колекције Милисав издваја Музеј Вука и Доситеја, кафану „?”, Варош капију, манастир Манасију, Сопоћане, Хиландар, Свету Петку, и једног Индијанца.

Кад погледа силне слике, задовољан је, али и разочаран.

 – Нисам уложио велика средства, али јесам време и труд. Први човек од кога сам добио охрабрење је Слободан Милеуснић из Српске православне цркве. Уследиле су бројне колективне и самосталне изложбе широм „велике“ Југославије које сам имао сваке године 13. маја, на дан СУП-а. Али све то ми није донело и материјалну сатисфакцију која би мало поправила кућни буџет, па се бојим да ће се обистинити претња моје супруге да ће и мене и моје слике – избацити кроз прозор!

Дана Станковић


Коментари0
f4a50
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља