петак, 30.09.2016. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:11

Легализација по вишој тарифи за дивљу градњу после 2003. године

субота, 22.08.2009. у 22:00
Локални грађевински инспектори затајили (Фотодокументација „Политике”)

Сви који су на дивље зидали до ступања на снагу закона о уређењу простора и изградњемоћи ће да легализују своје објекте, али неће сви платити исту цену.

Људима који су без дозволе дизали грађевинепосле 13. маја 2003. године, када је први пут расписана легализација, држава ће завући руку у џеп дубље него онима који су то чинили раније.

Штавише, док је до сада легализација била осетно јефтинија него зидање по закону, ти који су градили у последњих шест година платиће више него грађани који ће после усвајања закона уредно добити дозволу, најављује Оливер Дулић, министар животне средине и просторног планирања.

То ће бити непријатно изненађење свима који у последњадва месеца, пошто им држава није одмах рекла да ће их то на крају више коштати,сазивају грађевинцена плац не би ли предухитрили гласање у Народној скупштини. 

Изненађења не би било да у нацрт закона, на инсистирање власти великих градова, у последњем тренутку није ушао амандман према којем 2003. година није више граница за легализацију.

Потом је изјашњавање посланика одложено до 31. августа, што је оставило времена да још неко почне радове без оних „непотребних” трошкова око дозволе, што се пре свега десило управо у градовима чији су челници гурали тај амандман.

Сада се локалне самоуправе муче да пресеку бујање дивље градње, док у министарству припремају подзаконске акте којима ће, како каже Дулић, постићи „елементарну правду” – да се за објекте који су без папира зидани после 2003. године, ако већ и они морају бити легализовани из социјалних разлога, барем плаћа више него за грађевине које ће дозволу добити на време уместо да је траже накнадно.

– Била би неправда када бисмо допустили да они који су стајали у реду пред шалтером, мучили се да набаве сву техничку документацију и до последње паре платили надокнаду за уређење земљишта прођу скупље од њихових комшија које је било баш брига. Потрудићемо се да они који су зидали бесправно и после 2003. године, мада ће пролазити исти, олакшани поступак, плате све што дугују, па и више од оних који ће зидати након што закон ступи на снагу. Зато, не градите сада него сачекајте да усвојимо закон и тада ћете дозволу добити брже него до сада и за мање пара него што ће вас стајати легализација – саветује Дулић.

Да би знала када је грађен који нелегалан објекат, држава ће датуме почетка градње наведене у пријавама за легализацију упоређивати са авионским и сателитским снимцима терена. Авионски снимци за око 89 одсто територије начињени су 2003, 2007, 2008. и ове године.

Осим њих, потписан је и уговор са француским геодетским заводом и приватном фирмом из те земље, „Аедс”, да убудуће обезбеђују сателитске снимке Србије, што управо ових данаи раде. Оне који почну да граде дословце последњег дана пред усвајање закона инспектори ће морати да сликају са земље. Како се они до сада нису прославили ревношћу, министарство и градоначелници су их у последња два месеца притиснули да што више буду на терену и „контролишу штету” која прети после усвајања амандмана.

(/slika2)– Највише нелегалних објеката је настало зато што локални грађевински инспектори нису пазили. Стално комуницирам са градоначелницима и инсистирам да инспекција у периоду док закон не ступи на снагу провери папире за сваки објекат који се гради – рекао је Дулић.

Грађевински инспектори у појединим београдским општинама зато сада морају да дежурају у две смене и суботом. Вредни домаћини нису баш почели да их зову на кафу и ракију да прославе побијање темеља, мада би и то, пошто инспектори немогу довољно брзо, пре 31. августа, да сруше нелегалну зграду, било логично.

Убеђени да ће после тог датума легализација опетбити јефтинија него поштовање закона, новопечени „неимари”не покушавају да сакрију дивљу грађевину. Амнестија је обећана, па је трик да се прибави доказ како је дело – бесправна градња – почињено пре него што закон ступи на снагу.

Како су чули да се ових дана праве авионски и сателитски снимци, многи су побили стубиће и поставили надстрешнице како би та конструкција с висине деловала као грађевина започета пре истека рока. Када то докажу, имаће времена да скупе паре које им сада још недостају и тада заиста навале да зидају.

Више је, ипак, оних који су радове већ почели. У последња два месеца београдски инспектори у општинама где је и раније било највише дивље градње открили су и по 30 одсто више непријављених парцела.

На Звездари, на пример,открили су 67 градилиштау близини Смедеревског пута, у Гроцкој око 230 на територији целе општине...То је ипак мало у поређењу с 50.000 „дивљих” објекта, колико је наводно никло у Београду у последњих шест година, односно 300.000 колико их је подигнуто од деведесетих година прошлог века.Легализовано је, лицитирају упућени, мање од пет одсто, док половина власника није ни пријавила бесправне објекте.

Већина тих грађевинасу породичне куће мање од 100 квадрата, саграђене пре 2003. године, и њихови власници, пошто су зидали да би збринули породице а не да би зграде уновчили натржишту, имаће олакшице.

– Потрудићемо се да за њих легализација буде знатно јефтинија, подносиће мање техничке документације, неће им бити неопходан плански основ и омогућићемо конвалидацију уговора, чиме ћемо решити имовинске нејасноће и спорове настале од 1968. до 2000. године, када земљиште није могло да буде у правном промету – обећава Дулић.  

За породичне куће те величине министарство ће одредити цену легализацијекако се онане би, као до сада, драстично разликовалаод општине до општине. Колика ће цена за њих и остале грађевине заправо бити,још се не зна.

То је још један од „важних детаља” у склопу овог закона које ће прописати уредбе владе и правилници министарства. Мада је закон дуго припреман, гомила питања је остављена за подзаконске акте, што су поједини аналитичари критиковали као навику управне власти да оставља себи слободу да, када се заврши јавна расправа пред посланицима и грађанима, самовољнодонесе одлуку.

– Сваком закону уследи много подзаконских аката. Јавности су за овај закон интересантна само два питања: колике ће бити надокнаде за конверзију права коришћења земљишта у право својине, чиме ће се у суштини плаћати пренамена земљишта, и која ће бити цена легализације. Прво питање ће регулисати уредба владе, на предлог Министарства финансија, у сарадњи са Пореском управом и Геодетским заводом. Цену легализације нисмо могли да одредимо одмах јер цифре се никада не стављају у закон. Шта ако девалвира динар? Цене нисмо могли да пропишемо законом и зато јер Устав каже да је то у надлежностиопштина. Али,ми ћемо одредити цене за породичне објекте мање од 100 квадрата и потрудићемо се да правилником смањимо могућност да разлике у ценама легализације за остале објекте где год се налазили, у Свилајнцу, Сврљигу или Суботици, не буду огромне као до сада – рекао је Дулић.

-----------------------------------------------------------

Уз захтев – потврде и докази

Захтев за легализацију грађани ће моћи да поднесу најкасније шест месеци после усвајања закона.

Уз захтев треба да приложе потврду о праву својине или закупу на грађевинском земљишту, фотографију куће, стана или зграде, технички извештај о стању објекта, доказе о уплати накнаде за уређење градског грађевинског земљишта и административне таксе и захтев за накнадно издавање дозволе.

Ако се легализује зграда, потребно је доставити и записник вештака о испуњености услова за употребу објекта. Ниједан бесправно саграђен објекат не може бити порушен док надлежне службе разматрају да ли задовољава услове за озакоњење.

-----------------------------------------------------------

Без шансе за дозволу

Неће бити озакоњени објекти подигнути:
– на клизиштима
– на мочварном земљишту
– на јавним површинама
– на магистралним гасоводима и топловодима
– у близини водоизворишта
– у зонама заштите природних и културних добара

Далиборка Мучибабић
Владимир Вукасовић


Коментари3
f9c6d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Deragan ilic
Postovana gos.Kako covek u Kornatskoj 12moze da izgradi roze vilu za 1mesec na tudjem zeljistu i unistava male stanove uknjizene.Penje se na tudje krovove.Napada i uznemirava komsije zato sto mu otac od zene radi u SUpu.Unistava tudju imovinu,stavlja oluke na tudjim stanovima i prikljucuje i vodu i struju gde stigne.Prokisnjavaju tudji leg.stanovi.Penje se na tudje krovove i sa njegove baca sneg na tudje.ispitajte od male sobice kako iod koga je kupio.Vrlo je agresivani sve napada.ZAKON ZA SVE PODJEDNAKO.to je opstina palilula-Visnjica.Ako se to legalizuje icicemo na sve sudove pa i uSrazburu.Niko mu ne zna pravo ime VUJKE se predstavlja.ROZE KUCESTINA.
Mak
???
Милидер из село Трућевац
И треба тако! Нек држава дере! Него шта, бре! А да зна како ју пцују, драла би и` и више. Не мож` на дивље да се праји тек тако. Није бре ово да препостајимо џунгла у Конго. Па и там важу неки закони. На пример, не смеш да дигнеш врљику ни на мајамуна. А кам` ли да обориш дрво, брез дозволу. А овденака код нас било, куј којега заврне, тај навише прне. Е па млого смо забраздили. Зато сад држава таки и чека на увратину. И треба.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља