недеља, 18.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:34

„Кајче” Синише Охридског

субота, 22.08.2009. у 22:00
Гоце Костоски крај чамца (Фото М. Раденковић)

Од нашег дописника
Охрид – Срби су овога лета најбројнији гости у Охриду, али је мало оних које смо срели а који су чули за Синишу Станковића. И њихови домаћини Охриђани слежу раменима кад им поставите исто питање.

Срећом, ипак многи знају за академика Станковића, па су чак покренули иницијативу да се српском научнику у Охриду подигне споменик а његовим именом назове Хидробиолошки завод, једна од најстаријих научних институција на балканским просторима.

– Иницијатива није нова, али је сада сасвим извесно да ће она бити оживотворена – каже Никола Маневски, шеф информативног сектора у локалној самоуправи Охрида.

Синиша Станковић, коме Охриђани желе да се одуже спомеником у центру престонице македонског туризма, српски је научник, биолог, лимнолог (проучавалац копнених вода) и пионир екологије, један од најзаслужнијих што су Охрид и његово језеро постали заштићени део светске природне и културноисторијске баштине.

А прича о Синиши Охридском, како су га за живота ословљавале колеге, занимљива је колико и његова открића о животињском и биљном свету бајковитог Охридског језера.

(/slika2)Mакедонски карикатуриста и фотограф Василије Смилевски је пре неколико година помињао да негде у Охриду још постоји, „кајче” (чамац) којим је Синиша Станковић крстарио Охридским језером.

У потрази за чамцем славног научника допунили смо причу о академику занимљивостима из његовог вишегодишњег боравка у Охриду. Помогао нам је Ристо Кузмановски, пензионисани новинар и публицист, и охридски мајстор фотографије Петар Бојев, чија супруга Душица наставља Станковићев научни рад у охридском Хидробиолошком заводу.

У енциклопедијама је записано да је двадесетих година прошлог века Синишу Станковића и Охрид спојио његов професор, такође велики научник и познавалац језера, академик Живојин Ђорђевић.

Тада млади докторанд, Станковић ће се трајно везати за Охрид и његово језеро. Његовом заслугом, 1935. године у Охриду у непосредној близини Биљаниних извора подигнута је зграда Хидробиолошког завода чиме је Станковић ударио темеље првој научној институцији на тлу Македоније.

На трећем спрату је његова радна соба са плетеном гарнитуром; сточић, фотеља и двосед, али и мали акваријум у којем су ендемске охридске рибе пастрмка и белвица показиване знатижељним европским научницима.

(/slika3)Због обавеза директор Завода, Гоце Костоски је имао времена само да се слика уз чун славног научника. Ипак смо разгледали ову научну институцију у којој је тринаест доктора наука и седам магистара. Видели смо стара и нова мрестилишта, лабораторије и кабинете у којима македонски научници предано проучавају фауну и флору Охридског језера.

Занимљиво је ново мрестилиште, донација норвешке владе у којем се годишње одгаји и у воде Охридског језера пусти два милиона пастрмки и белвица, али су још интересантнији остаци лименог система за мрешћење, који је урађен по нацртима Синише Станковића.

Поред зидова магацина у којем је одложен „Станковићев систем за мрешћење”, пажњу привлачи двадесетак пластичних буради а у њима су у формалину „замрзнути” капитални примерци охридске пастрмке и белвице. Професор Станковић је још пре Другог светског рата научним наследницима оставио материјал за проучавање ових ендемских драгуља Охридског језера.

Миле Раденковић


Коментари19
f4bba
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Petar Stojanovic - Bitolj
Secam se da je kolega Smileski pre 5 godina napisao tekst o Sinisi Ohridskom i ohridskom cunu (ne kajcetu nego cunu) pisao u reviji Pogled koja je izlazila u Makedoniji. Isto tako se secam i napisa postovanog kolege Smilevskog koji je o istoj temi pisao i u Utrinskom Vesniku pre desetak godina, kao i u Makedonsko-Nemackom casopisu MD otprilike u istovreme. Postovani kolega Smilevski je jos tada Sinisu Stankovica krstio kao Sinisa Ohridski. Naime ispravio bih autora teksta (verujem da je to iz neznanja i neinformiranosti)da se uopste ne radi o "kajcetu" kako se autor izrazava, nego o drvenom cunu koji je po legendi star preko 3000 godina. Molio bih autora da u narednim napisima sebi ne dozvoli takve katastrofalne greske iz neznanja nego da se ipak konsultuje sa pozvanni licnostima, koji ce ga educirati i uputiti na pravi put.
zlatko s petrovich
Razumliva nam je Vasa nesigurnost.Vreme je mucno i nepoverlivo, i ono sto se rasaznaje pred nasim ocima.Cudne neke demonske sile uspeli su ,za nekoliko decenija,da ucine,ono sto nije ucinilo petovekovno tursko ropstvo.Danas je to ;Sva Tetovska i Vratnicka tragedija ; Znamo i pamtimo; Sve tragedije koje su nas snaslazile u mnogovekovnoj borbi; Za ocuvanje ono sto je i najbitnije;Ko si, sta si,gde si i odakle si???.Shvatliva su nam; Teska stradanja i seobe -na jugu, severu i samo Dragi Bog zana,od Nase Nam Mile Sare.Rusenje,Prekrojavane [istorije],Prekrstavanje i Prisvajanje ;Nasih Svetinja,to je Nasa vecita sudbina na ovim prostorima.Bili smo tu kad su nas trebali,a kad ih trebamo nema ih nikud.Danas, nasli smo se kao ladja na pucini ,bez pravog kormilara. Verujte nam, nije tu kraj naseg bitisnja: vratnicausa , sa Srpskom Pravoslavnom Crkvom Sv Petkom Vratnica Ostavlja, veciti trag naseg SRPSKOG bitisanja!
Јордан Јовановски,Злетово
Господине ZLАTKO S. PETROVICH како допушате себи да моје презиме стављате у наводници? И за један узвишени хегеловски дух из Вратнице,како себе замишљате, ипак је много!Да Вам умањим разочарење:волим Србе и Србију али нисам Србин! Видим како сте преокупирани, до балчака, што се каже, преоптерећени са проф. др. Славка Милосављевског. Мени је јасно,а требало би и Вама да се неће поновити ГЛАСИНЕ скопске и београдске, тадашње политичке чаршије , Славко ЕМИГРИРАО у САД!Нећемо ни о томе како се школовао и дошао до универзитетског професора. Сада је још лакши тај пут. Све се продаје и купује. Али оно на "заједничкој вечери", када није знао одговор на Ваше питање о разлици између "Петра Првог и Петра Другог",у томе је Ваш анимозитет и фокусација према Славка М.То му не могу ни ја опростити.Али руку на срце, док сте Ви деценијама били преокупирани,мерили, нијансирали ту разлику између "Петра Првог и Петра Другог", Славко Милосављевски је НАПИСОА И ОБЈАВИО ПЕТНАЕСЕТАК студија политиколошке и социолошке проблематике. Где су ВАША? Иначе да додам нисам ни портпарол СМ.Једино мене везује то што он, када је пао са "политичког коња" , и када су бежали од њега (И Камурана Тахира и Крстета Црвековског) као да су оболели од КУГЕ, ја сам на улици, јавно, прилазио само да се људски поздравим, ништа више.На крају, не могу рећи да знам коректно српски језик,"нишку варијанту" да.Немојте ми замерити али Ваш српски језик је, недопуштиво за једног Великог Србина како се престављате,гори него моја нишка варијанта, мала катастрофа!
zlatko s petrovich
Gospodine ,,Jovanovski" cini mi se ,da se dobro dopunujemo,al i uoblicavamo neciju biografiju, valjda znate ciju! Svi mi znamo akademske stepenice;Asistent,Docent,Vanredni,Redovni i na kraju Sef katedre,ako se uprazni, Sef katedre zna se ko uzima.a, ovaj tvoj;Partiski,,Dr", pravo iz komiteta sef katedre!Sve je tvoj ,,Dr" preskocio, cudan neki ,,genijalac" iz Vratnice.,,Pocastvovan" sam bio Ja,da veceramo zajedno,i zamislite Tvoj ,,Dr" Sociolog drustva- naroda, nije znao razliku izmedju Petra Prvog i Petra Drugog.Da,jasno mi bese sve to;Gimnazija kroz kurs, Fakultet za godinu ipol,magistar i doktorat za dve vanredne godine-Partiski Kadar. Danas i onda, suvise smo se izlozili na politickom i nacionalnom suncu. Cudnovato, neko sunce ostavlja teske opekotine,i kad se zalece ozilci ostaju kao nepopravlivi svedok Vase Vlastodrzije.Danas svi vide da smo krili istinu.Nit ste Vi bili iskreni prema meni ni Ja prema Vama. Danas doslo je vreme da svako laje ;Kad hoce i gde hoce.Svi misle da je to sloboda-.sloboda samo zato sto nismo dostupni ,ni Ja Vama ni Vi meni.Kakva prevara i utopija.Mi se jos plasimo il stid nas je, da se pogledamo OCI U OCI.Danas svako moze slobodno da trabunja[govori],onda sigurno bi morali Vi meni i Ja Vama da se ispovedamo! Ja sam poceo da se ispovedam sa mojim skrabanjem ,A VI MOJI DILBERI??!!Treba da se oslobodite sujeverja i Vase sujete,jer gresiti nije samo vas specijalitet! Svi Mi gresimo.Ja sam se oslobodio te moje sujete ,i Ja sam gresnik.Kad covek jednom propeva, svoje grehe ucinjene hotice il nehotice,oslobodi se more i tegobe.Niko od Nas ne zeli da ode na onaj svet bez pokajana i ispovesti.pokajmo se za ono sto smo nepravdu ucinili, i oprastamo za ono sto nam je zlo ucinjeno.Pedeset i vise godina vrsili ste:Politicki,duhovni,kulturni i nacionalni teror.Samo recite da je to bila teska zabluda i glupost,i samo tako mozete da osvojite slobodu i oslobodite se Vasih Crvenih Bogova.Bicete slobodni i Vi od Mene i Ja od Vas.
Јордан Јовановски
Господине ZLATKO S PETROVICH-у, више од очигледно је,да између нас,нема ни минимум услова, ни за минимум нормалне комуникације.О ефективној и да не помислимо.Користимо дијаметрално супростављену евиденцију и документацију, на пример, о броју жандарма, у Вардарској бановини, између два светска рата. Ви по сећању, али, чини ми, више се ослањате на "Ране радове" Д. Брестовског из Куманова. А ја на архивску грађу Министарства унутрашних дела Краљевини СХС. Дакле, да не замарамо евентуалне читаоце, за крај, пуно Вас поздрављам...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља