понедељак, 28.05.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:02

Смена најбољих осмолетки

понедељак, 24.08.2009. у 23:59

„Краљ Петар Први”, „Дринка Павловић”, „Владислав Рибникар”, „Скадарлија” – деценијама слове за најпожељније осмолетке у које родитељи имају највише поверења и из којих излазе деца са највише знања. Увид у статистичке податке Министарства просвете о успешности основаца на квалификационом испиту намеће питање да ли ласкаве титуле престижне куће знања одржавају на стакленим ногама старе славе? Ниједна школа из језгра престонице није међу „топ десет” на актуелној листи најуспешнијих по просечном броју освојених бодова после провере знања из српског језика и математике. Новобеоградске осмолетке изнедриле су највише паметњаковића међу ученицима који ће идућег уторка први пут сести у средњошколске клупе.

Ако због специфичног начина рада изузмемо последњу генерацију ђака Специјалне школе за ученике оштећеног вида „Вељко Рамадановић” и огледна одељења талентованих осмака Математичке гимназије, најбоље знање понели су основци школе „Ђуро Стругар” из новобеоградског Блока 37.

– Некад одличне, некад мање успешне, али у претходној години изнедрили смо блиставе ђаке. Од 46 колико их је завршило осми разред било је 32 одлична. Сви су веома озбиљно схватили пријемни. Изашли смо им у сусрет и организовали припремне часове српског језика. За 1.000 динара месечно ђаке је спремала наша колегиница која је сада у пензији, а професор математике радио је интензивно са осмацима од почетка школске године – открива тајну успеха Иван Томић, директор ОШ „Ђуро Стругар”, додајући да то може бити један од разлога што ће предстојећег септембра школа дочекати 52 првака, а то је готово цело одељење више него лане.

Руководиоци осмолетки углавном су сагласни да квалитету рада много доприносе стручност предавача, опремљеност учионица и кабинета, али и то што наставници могу појединачно да се посвете ђацима када их у групи има 25 или мање. Укупно 17 осмака минуле наставне године изашло је из сопотске школе „Јанко Катић”. Њихови резултати са квалификационог испита су међу најгорима.

(/slika2)– Највећи проблем је у томе што су се сва деца окушала на пријемном. Раније су га радила само она која планирају да се даље школују, а то је нешто више од половине укупног броја ђака. Услови за рад су никакви. Од кабинета сређених 1968. године остала нам је радионица за техничко. Остали су уништени. Имамо четири стална учитеља и наставнике који константно одлазе. Путују из Београда и Младеновца и раде код нас док не нађу бољи посао. И ђаци губе пуно времена на путовање из околних села, где имамо такозвана истурена одељења. Учитељи су ми причали да поједине основце родитељи награђују за лоше оцене бодрећи их да не напусте село – каже Софија Попов-Марковић, директорка ОШ „Јанко Катић”.

Ова осмолетка у пет различитих здања у местима Рогача, Друпа, Дучина, Сибница и Слатина очекује 28 првака, а у последња два села по једно дете чиниће цело одељење.

Број ђака и време потребно да се попуне предвиђена места неизоставне су категорије у оцењивању успешности неке школе, нагласила је Милена Бићанин, директорка ОШ „Дринка Павловић”. На територији Старог града она се ове године нашла на четвртом месту. „Дринкини” ђаци лошије су урадили тестове него њихови вршњаци из школа „Михаило Петровић Алас”, „Вук Караџић” и „Скадарлија”, општинског победника.

– Директори се углавном хвале том статистиком, али ја се не осврћем на процењивање стеченог знања само на основу два пута по два сата када је пријемни. Код нас ни тад не може да се вршља и преписује, због чега ме је напала једна мајка тврдећи да је преписивање у оближњим школама пракса. Не сумњам у резултате које су наши ђаци постигли, а за 60 одсто њих знам да су сада гимназијалци. О нашем раду највише говори то што је од 118 уписаних само 41 првак са пребивалиштем у Старом граду док су нам остали дошли из свих крајева престонице. Од фебруара до марта сва места у нашој школи била су попуњена, то значи пре званичног уписног рока – поносна је Милена Бићанин и кроз осмех каже да су јој се тада многи родитељи јављали покушавајући да за дете резервишу столицу у првом разреду школске 2010/11. године.

М. Симић


Коментари1
c5120
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

елита
А да тај успех не зависи (добрим) делом и од образовања, знања, па и материјалног положаја родитеља те деце! Сви знамо да се најбоља деца уписују у неке гимназије у Београду, иако се у њима не ради ништа боље него у другим гимназијама. Једноставно, дођу боља деца, зато што је школа у центру, и од тога испадне да је и сама школа квалитетнија од других. Није баш све тако једноставно!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља