среда, 21.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 02.01.2008. у 13:07 Бисерка Думић

Камате уз Божју правду

Владимир Чупић

Банкарски еснаф у Фиренци је још пре шест векова прописао да свака трансакција на зеленој чоји мора бити забележена. Банкари су имали прсте "умазане у мастило", са "дневником" на коме је писало "у име Бога и профита", а новац позајмљивали уз камате "са Божјом правдом". Банкар године Владимир Чупић, председник Извршног одбора Хипо Алпе Адрија банке, каже да је историја банкарства из књиге "Новац породице Медичи", коју држи на столу, поучна и за модерне банкаре.

Титулу "банкара број један" не види само као потврду свом раду већ као признање тиму Хипо Алпе банке која је по укупно одобреним кредитима доспела на трећу позицију у земљи. Сматра да је то и обавеза према клијентима којима ће Хипо група од јануара понудити и инвестиционо банкарство, као и улагање у добровољни пензиони фонд. Тако ће све "заокружене" услуге добити на једном месту.

Наступајућа година ће бити значајна за цео банкарски сектор, јер би цене услуга требало да се изједначе. На основу провизија и накнада банке ће конкурисати једна другој на тржишту. Каматне стопе, међутим, не могу падати због још рестриктивније монетарне политике и скупљег капитала на иностраном финансијском тржишту које је захватила криза, укратко најављује Чупић.

Хипо банка је, додаје, већ спустила камате на све кредите на прихватљив ниво, а на револвинг картице на само 1,25 одсто. Уз равномерно кредитирање привреде и грађана, банка на чијем је челу још више ће финансирати јавни сектор.

Колико ће кредита у 2008. одобрити све наше банке у још строжим условима, тешко је прогнозирати, али наступајућа година неће бити берићетна ни за већи број светских банкарских "сила" које су имале губитке.

– Европске и америчке банке морају због тога да се докапитализују и то капиталом са Истока, а криза на светском финансијском тржишту прелиће се и на наше. То је логично, јер овде углавном послују банке са страним капиталом. Наше тржиште је мало и, на срећу, неће се осетити пун ефекат кризе, али се може очекивати да ће каматне стопе у целом свету порасти, каже Чупић.

На опаску да се грађани све више жале на банке, одговара да је анкета показала да се не опредељују на основу квалитета услуга, већ комодитета: 40 одсто иде у ону банку чија им је филијала најближа, а 30 процената где им фирма уплаћује плату. Стандард банкарских услуга у Србији је, уверава, висок до те мере да не постоји ниједан други сектор са бољим услугама. Једнак је оном у Хрватској, вероватно бољи него у Румунији и Бугарској, а нема разлике и када се упореди са Аустријом и Немачком. Проблем је, објашњава, што се већина грађана не информише потпуно о цени кредита. Зато им препоручује да се прво детаљно распитају о условима у свим банкама, проуче брошуре и уговоре, пре него што се одлуче за кредит.

Први човек Хипо банке, чији је већински власник у октобру 2007. постала немачка Бајериш Ландесбанк, истиче да је важно да се вратило поверење у банке и да се све више штеди, додавши да су се у Хипо банци штедни улози удвостручили. На питање да ли препоручује штедњу у националној валути, за коју гувернер уверава да је најисплативија, Чупић одговара: нешто у динарима, нешто у еврима, а део у обвезницама и у фондовима.

Чупић је из банкарске породице: отац је био директор Војног сервиса, садашње Српске банке, жена ради у Ерсте банци, сестра и зет такође, па му је банкарство у генима, али, како каже, вероватно и судбоносно. Радио је пет година у "Дилоит и Тушу", а потом две године био директор Агенције за приватизацију. Од 2003. је у Хипо банци, као члан Управе, а затим први банкар кога неки проглашавају и за најутицајнијег у земљи.

– Успешан банкар, уз пуно рада, мора да има и добар тим око себе коме верује, као и обучене банкаре. Не сме се плашити и треба да буде свестан последица, јер се теже одлуке не праве калкулацијом. Мора да буде и добар психолог – да препозна мотиве клијента, али и да разуме финансијске и макроекономске токове, јер су банке огледало привреде. На крају, важна је и срећа", образлаже награду "Економиста".

--------------------------------------------------------------------------

Курс неће расти

– Не видим ниједан економски разлог да курс динара порасте у 2008.

Стабилност курса на дужи рок обезбеђена је ако се настави оваква монетарна политика и инвестициони прилив, уз висок ниво обавезних резерви, што је веома важно за укупну економију земље. Наравно, услов за то је да немамо политичку кризу у земљи – оцењује Чупић.

Коментари0
dd2c2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља