понедељак, 21.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 31.12.2007. у 18:01 Александра Петровић

Поноћ – најслављенији тренутак

Ниједан тренутак није толико слављен као час када се поклопе велика и мала казаљка и она најбржа и најтања, секундара, тачно између бројки 1 и 2 у броју 12 на сату, на крају 31. децембра и почетку 1. јануара. То није најсрећнији, нити најзначајнији тренутак у животу сваког од нас, осим ако баш тада нисмо добили потомка или се судбоносно заљубили, али је тренутак коме се највише људи радује у исто време у једној временској зони на планети. То је секунд који се дочекује и испраћа хиљадама ватромета, милионима пољубаца и стотинама пампура што уз врисак излећу из шампањских флаша. Претходи јој гласно и еуфорично одбројавање, за које су највеће европске метрополе на централним трговима поставиле огромне часовнике. А да се весеље не би сводило само на један једини секунд, људи су се широм планете побринули да осмисле како да славе тај тренутак читавог 31. децембра и, сутрадан, 1. јануара. Организују се карневали, свечане параде и разноврсни ритуали. Шпанци купују грожђе, јер верују да ће их током читаве године пратити срећа ако са сваким откуцајем сата пред поноћ поједу по једно зрно грожђа. Италијани традиционално пред поноћ избацују из домова све што је старо и покварено, па није необично на југу Италије видети како кроз прозор лете чак и веш машине, телевизори и поломљени делови намештаја који су месецима чувани да би били избачени 31. децембра увече. Тако Италијани симболично желе да се отарасе свега што није добро и направе места за ново и боље.

У време смене старе и нове године, људи широм планете постају много више свесни својих жеља и осећања. Као да је то већ условни рефлекс, у поноћ зажмуре и помисле неку жељу. Многи доносе важне одлуке или обећавају много себи и другима, али психолози упозоравају да новогодишње празнике не треба идеализовати и да тешко оствариве жеље касније могу бити извор великог стреса. Треба се само лепо провести, а најздравије је, кажу они, гледати малу децу која још верују у чаролију. Она заиста мисле да је поклоне испод јелке управо оставио лично Деда Мраз који се баш овог тренутка вратио кроз оџак и одлетео са ирвасима.

Можда је Нова година моменат када сви мало више него иначе размишљамо о времену и планирамо нешто што има везе са временом и временским роковима. Неко размишља како ће управо почети да штеди за летовање или да учи за јануарско-фебруарски испитни рок.

Међутим, за многе од нас у Србији, који нисмо никуд отпутовали, новогодишњи празници су управо период када највише траћимо време. Спајамо викенде са празничним и радним данима, ноћима дуже остајемо будни, јутрима дуже спавамо, данима више једемо и дуже него иначе гледамо телевизијски програм. Ушушкани у топлини дома, ослобођени свакодневних обавеза, првог дана гледамо бечке валцере, репортаже о дочецима широм света, филмске маратоне, скривене камере и репризе новогодишњих забавних емисија. Неки излазе и шетају, они вреднији и више наспавани Београђани поране у Улицу отвореног срца на кувано вино и карневал.

Неки се 1. јануара спремају за "репризу дочека". Наредних дана обилазе рођаке и драге пријатеље са којима месецима не стижу да се виде, или их позивају у госте, уз ситне поклоне и неизоставне жеље за добро здравље и срећу. Вредне домаћице већ се спремају за Бадњи дан и Божић, купује се сушено и коштуњаво воће, бадњаци, печени прасићи, жито. Затим следи слава Свети Стефан, па Српска нова година. Ако некоме у овим празничним данима још "падне" и рођендан, ето још више разлога за славље. Тако уморни од прослава дочекамо Светог Јована, почесто и изборе, па се онда мамурни и "натоварени" сви полако враћамо "на своје радне задатке" и крећемо у нову годину...

--------------------------------------------------------------------------

Преступна година

Нова 2008. је преступна година. Има 366 дана, односно 29. фебруар који се сваке четврте године појављује као "дан вишка" у пројектовању времена. Због те мале грешке, људи рођени 29. фебруара тек сваке четврте године немају проблем са прославом рођендана, а Исланђани су смислили обичај да се сваког 29. фебруара, дакле сваке четврте године, склапају бракови по систему "даме бирају". Оне тог дана просе своје младожење који, по обичају, не смеју да их одбију.

Инжењери времена, старо индијанско племе Маја, нису знали за преступну годину, јер је код њих сваки месец имао 28 дана, тако да свака година има тачно 13 лунарних месеци и један дан вишка, такозвани зелени дан у коме се чека Нова година.
Коментари0
e02d4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља