среда, 19.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:45

„МЕРЦЕДЕС” У ЈАСЕНОВЦУ

Аутор: Мирослав Лазанскипетак, 28.08.2009. у 22:00

Ни једног посађеног цвета, ни једног венца, ни једне свеће. Нема ограде, нема некадашње бодљикаве жице. И поред велике врућине чудно набубрила земља. Је ли грех и ходати по тој ливади са неколико земљаних купола које симболизују некадашње објекте у најстрашнијем логору Другог светског рата?

Од свих некадашњих објеката тог логора у реалности је представљена само композиција теретног воза којим су транспортовани логораши, локомотива и неколико вагона коју је обновило и донирало железничко предузеће из Добове у Словенији.

Камени цвет Богдана Богдановића запуштен, у аркадама кишница са жабокречином, поред носећег споменичког ступа мало воска од нечије свеће. И стихови Ивана Горана Ковачића. Само једна дивља јабука поред споменика. На августовском сунцу све аветињски пусто.

После дуго година овог лета био сам у Јасеновцу. Да однесем цвеће убијеним члановима моје породице. Убијени су као Словенци у логору за политичке затворенике, 3Ц, унутар логора Јасеновац, где су логораши остављени без воде и без хране, у посебној жичаној огради на голој земљи. И тако су умирали.

Пре доласка у Јасеновац размишљао сам како да будем објективан према новој музејској поставци, која је већ изазвала многе полемике. Само на основу онога што знам из историје и онога што ћу видети у музеју и изван њега.

После свега виђеног мучан је утисак. Наиме, музеј логора Јасеновац смештен је на релативно малом простору, концепција је модернистичка, пролази између панелима одвојених делова музеја врло су уски, имена убијених су на стакленим таблама обешеним на плафонима. Врло непрегледно и тешко за сналажење. У витринама је неколико финих, чистих и скоро нових делова одеће, керамичке фигурице-пепељаре које су правили логораши, весели цртежи и песмице једног дечака, куварски рецепти једне логорашице, збирка песама „С Градине“ коју су писале логорашице...

Градина је место у оквиру логора одакле су убијене бацали у реку Саву. У само једној малој витрини дрвени маљ, кама, чекић и поломљена секира. Објашњење: реквизити за убијање. Само на једној фотографији група изгладнеле деце. Само у једној малој витрини табла из логора 3Ц на којој стоји „Без воде“.

На мониторима филмови из времена НДХ: поглавник Анте Павелић прима у Загребу Хитлеров поклон, аутомобил „мерцедес“, потписивање билатералних уговора између НДХ и Рајха, војне свечаности усташа и домобрана, све под насловом „Усташки пропагандни материјал“. Затим филм о посети делегације „Међународног црвеног крста“ логору Јасеновац. Заправо, ту су посету иницирали Немци згрожени усташким зверствима у логору.

У беле кошуље заврнутих рукава и светле широке панталоне обучени логораши, који раде на насипу, гурају колица, мешају малтер, шетају у групама и чекају ручак који се дели по порцијама из једног казана.

Одлична потврда онима који и данас настоје да докажу да је Јасеновац био радни логор, а не најмонструознија фабрика смрти у Европи. Због чега су чак и Немци 1942. године тражили међународну инспекцију логора Јасеновац. Јер, и Јевреји су у Аушвицу морали да раде, али никоме данас у Немачкој ни на памет не пада да каже како је Аушвиц био радни логор.

И данас се из авиона види да је Аушвиц био логор смрти и геноцида: бараке, жице, димњаци крематорији. Гледајући и са земље и из ваздуха логор Јасеновац не асоцира на место злочина. Најстрашнији докази систематског злочина држе се у депоу музеја, а врте се усташки филмови, за које се, истина, каже да су пропаганда. Ко је ту наиван? Одговор лежи и у књизи утисака: има и тога да се некоме „свиђају ножеви и маљеви и да ће опет доћи“.

Нећу улазити у проблем броја жртава логора Јасеновац, на једном паноу бројкама пише да је највише убијених Срба. Нећу да улазим ни у проблем што од свих преживелих логораша који говоре на мониторима скоро да и нема Срба. Оне што сам видео да говоре јесу Хрвати комунисти и Јевреји. Можда Срби нису хтели да причају о Јасеновцу.

Посебна прича је несношљив мирис црне гуме којом су обложене просторије музеја. Један од запослених у музеју објаснио ми је „да је то урађено намерно ради стварања мучне атмосфере и реалног живота у логору“. Да није због тога да посетиоци што пре побегну из музеја, интересовало ме? Није одговорио.

Реалност ме сачекала и на излазу из музеја, двојица скинхедса у црним мајицама са мртвачким главама. Скоро да сам помислио да су део поставке музеја ради „мучне атмосфере“.

Нисам оптерећен прошлошћу, јер сећања временом прелазе у историју. Јевреји са правом кажу, „никад више“ и „никада заборавити“, Србија је успомену на логор Јасеновац свесно препустила Хрватској. Српски званичници радије иду у спомен-подручје логора на босанској страни Саве. Као да су са хрватске стране Саве страдали људи са Месеца. Јасеновац је данас у Србији донекле заборављена прича. Баш као и у Хрватској.

Јер, мешавина језичке сродности и разлика у броју становника чини нездраву комбинацију. Ни један други национални језик на овим подручјима није толико сличан као хрватски и српски. Отуда и сличности у менталитету.

Још један поглед на камени цвет. Рода је савила гнездо на врху споменика.


Коментари127
4b4e9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jorge ...
Kao što sam već rekao bilo bi zanimljivo vidjeti i odnos Srbije prema Židovima/Jevrejima u 2SR. Mislim da bi se mnogi Srbi iznenadili koliko su zakinuti za istinu o zločinima u vlastitom dvorištu.
m markoni
nije loše!promjena je utome što se svi natječu ko je veća žrtva. donedavno je bilo ko zna raditi a ko da se bije. svi smo nastradali ali se to vidi tek kad se kupe čahure. dobro bi se bilo prisjetiti što se pisalo i govorilo prije.
haim
logor-mesto jasenovac treba ponovo podići,ciglu po ciglu,baraku po baraku na teritoriji države srbije kada su ga već ustaše zatrle i tako uspeli da nametnu dilemu'ono što ne vidiš toga nije ni bilo'.srpska država treba da podigne svoj jad vašem koristeći fotografije logora jasenovac i tako re(de)konstrukcijom,najzad,obeleži i uspostavi jedno važno mesto svog afiniteta(protiv memoricida).ne zato što bi se jedna nacije svetila drugoj,NE!nego zato što je odnos prema smrti(platon)oduvek bio mesto za refleksiju.ne znam zašto srbi i srpska'kreativna klasa',odnosno,politička klasa koja odlučuje-uporno,i to ne od juče,izbegava da se uključi u civilizacijske,kulturne tekovine kroz misaoni jezik i praksu koji su nam vekovima na raspolaganju kao znanje:odnos prema smrti je osnova svake kulture.zašto se srpska vlast podržana srpskom elitom stalno ponaša palanački,smušeno,podanički?umanjujući stalno meru i pobeda i poraza,i junaštava i zločinstava-mi nikada nećemo izaći iz tamnog vilajeta.mi ćemo zauvek ostati adolescenti,nedorasli,edipovski slučajevi sa nerazrešivim psihopatološkim ranama i slepim mrljama na telu socijusa.ćuteći mi činimo zločin,svako ponaosob,ponovo i ponovo,ponavljamo matricu zločina.zašto?zbog nešto kusura u džepu?zbog modernijih cipela u ormanu?zbog doživotnog mesta na funkciji direktora,urednika,državnog službenika,---?zbog svega toga srbi i treba da nestanu(!?).
milenko pastrovic
Ja se pitam samo jedno: kako vas nije vise sramota da pominjete i Jasenovac i sva ostala stratista u II svjetskom ratu? Kako vas nije stid pred samima sobom, i grehota pred tolikom masom naroda pobijenih samo zato sto ne pripadaju "redu svete stolice"? Ja kad god dodjem do Beograda ili do Cetinja, jedino u cemu "uzivam" jeste to da mogu satima da buljim u one iste barjake koji su leprsali i kada su se ti pokolji desavali, a isto tako leprsaju i danas. To bi isto bilo kao da se grozimo Hitlera i nacizma, ali nam uopste ne smetaju kukasti krstovi ispred njemackih ambasada. Nego, jedno me muci: kako to da su u samom Israelu onako pompezno docekali ustasu Tudjmana i onu istu zastavu iz Jasenovca, Gradiske itd? Zar je laz prica da je u tim NDH logorima stradalo strasno puno Jevreja? Nije valjda da su samim Jevrejima vazniji jedni Jevreji (Ausvic, Mauthauzen, Lublin...) od drugih (Jasenovac, Gradiska...)? Ako smo mi Srbi tako lako zaboravni, kako to da se Jevreji ne pobunise protiv ustaskog znamenja, danasnje hrvatske zastave? Nesto mi tu nije bas sasvim jasno??? Licno nemam nista da zamjerim ustasama, jer oni su samo odradjivali "zadacu" koju su dobili. A odradili su je i vise nego "za peticu". Ako mi ne vjerujete, bacite pogled na one izbjeglice iz Krajine. Licno mislim da Hrvati jos uvijek "posao" nijesu priveli kraju, i da ce mo "okupaciju u 26 slika" gledati ne na filmskom platnu i sa DVD-a, nego - IN VIVO! Eto tako, jadni moji poklani mucenici eNDeHazije, da nije vasih kostiju rasutih sirom "lijepe", neki ne bi mogli da zarade nasusnu paru za zivot... a i ja ne bih skrabao ovo pisamce. Vjecnaja pamjat, mucenici... i svesrpska SRAMOTO!!!
Marko Markovic
Postovanje G. Lazanjski....Upravo sam se vratio sa godisnjeg i bio sam bas u Gradiskoj, Kozari a isao sam i do Kutine, posjetio sam i Topolu Uzasa......slusajuci radio za to vrijeme mogao sam zakljuciti da se nista ne mjenja niti ima izgleda.... 91-a veliki dio naroda je bio zbunjen, vecina mojih prijatelja kazu da nisu ni znali ko su do pocetka rata......medjutim nove generacije u BIH se odgajaju sa velikom mrznjom.... Ono sto sam zapazio.....Srbi cute jer znaju da ako bilo sta pokusaju da ce dobiti po prstima (mjere smo vec vidjeli), Muslimanima je jedini problem RS(konstanto im se objasnjava da je postojanje RS jedini problem u BIH, i da nije nje sve bi bilo super, cak i ekonomija koje nema), Hrvati isto nisu u zadvidnom polozaju, mnogi se sele (pogotovo iz "multietnisckog Sarajeva")..Srbi u Brckom kazu da se osjecaju kao 91... U prolazku od Zenice prema Banja Luci.....uhvatim neki radio na kome osoba objasnjava kako se prikljucila "Patriotskoj Ligi" 91-e i kako su naime oni herojski pobili "Cetnike" na toj i toj koti i kako se mladi moraju edukovati u tom svjetlu da se ne zaboravi............

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља