уторак, 26.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 30.08.2009. у 22:00

Народ слави шљиву, а политичари не хају

Радоје Спасојевић главни промотер фестивала шљива (Фото Б. Нововић)

Осечина – Шљива је једини производ са наших простора по чијој производњи смо једно време били први и неприкосновени у свету.

И данас је Србија, са 38 килограма по глави становника, шљиварска сила. То се могло видети минулог викенда на одржаном Четвртом сајму „плавог блага” у Осечини.

Ова светковина није случајно ушушкана у питомој Подгорини у којој има преко милион родних стабала о којима се стара близу 3.000 домаћинстава.

Без обзира на незадовољство ниском откупном ценом, која се креће од 8 до 12 динара за килограм, тачно 200 Подгораца са својим плодовима и прерађевинама од ове воћке учествовало је на сајму.

„Шљива, бре”, узвикивали су воћари и на тај начин отворено алудирали на лош третман најпознатијег воћарског бренда.

Иако јој је корен у Србији, шљива се у последње време разгранала на свих пет континената са којих су многе земље преузеле примат у њеном узгоју и, наравно, заради. Аргентина, Чиле, Калифорнија и Кина одавно су постали светски шљиварски лидери. Наше „плаво благо”, нажалост, претворило се у неку врсту терета и чудесне и нелогичне главобоље.

Са „аспиринима” на сајму у Осечини, како је то иначе уобичајено, и овог пута дошли су представници државе. Млађан Динкић, потпредседник Владе Србије и министар за економију и регионални развој, који је пресекао врпцу на новој фабрици за сушење и паковање шљиве „Интема” у Осечини и отворио сајам, произвођачима је најавио долазак бољих дана.

Уз најаву новог пакета стимулативних мера државе он је подсетио и на неке необичне, али охрабрујуће податке. Понајпре на онај да је у свету потражња за шљивом порасла чак за 40 одсто, а из Србије тренутно се извози свега један проценат. Посебно је нагласио да наша земља не може да произведе оне количине које може да прихвати само тржиште у Русији.

Млађани Дејан Мићић, из села Гуњака, који под шљивом има преко четири хектара, каже да је пажљиво саслушао министра Динкића, и да је у име државе лепо говорио.

– Шта ће од тих обећања бити показаће време, али док бољи дани не дођу мој једини излаз, односно спас, биће у сушењу шљиве и прављењу ракије. По садашњим ценама тешко да ћу моћи нашто да зарадим, али како је шљива традиција моје породице ја од ње нећу одустати све док не будем сасвим пропао – вели Дејан.

Вера Павловић из села Драгијевице потврдила је да је тачно оно што је министар казао да ми не можемо да произведемо шљива колико тражи свет. Једино што је он превидео, додаје, јесте то да је то последица одумирања и убрзаног старења села.

– Како село стари тако се смањују и нестају шљивици. Млади неће да раде за џабе, док су приче о некаквој помоћи и подршци, слободно напишите, чиста неистина. Зарађују само они који нас приликом откупа годинама уцењују и понижавају. За својих пет деценија живота и рада наслушала сам се разних бајки и у неке нове више не желим да верујем.

И Верољуб Стефановић из села Драгијевице, који има шљивик нешто већи од три хектара, такође не верује у нека нова чуда у производњи и сигурног откупа шљиве.

– Знам једино да ми сељаци и поред свих невоља нисмо престали да славимо шљиву, јер је она за многе од нас кључни ослонац, а што се тиче политичара и представника државе они дуже време ни нас ни шљиву не „шљиве”.

Уз бројне посетиоце, око 10.000, и високе госте из иностранства, међу којима су били амбасадор Кипра и представници амбасада Аустрије и Норвешке, сајам ће се овог пута дуго памтити по неколико успешних пословних ангажмана, бројним стручним предавањима и више изванредних културних програма. Као и прошле године „звезда” сајамске свечаности био је Радоје Спасојевић, у улози промотера са којим су сви желели да се сликају.

Радоје није произвођач шљива, већ пекар, али за овакву маркетиншку улогу препоручио га је његов стајлинг. А дуге, веселе, невеселе и бескрајне приче о „плавом благу” Србије, наставиће се све до новог Петог сајма.

Будо Нововић

Коментари36
83823
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Djordje Gajovic
Hvala dragom Bogu da smo jos slobodni pa mozemo da slavimo i uzivamo u slobodi i da radimo sta hocemo od svog voca, da ga ostavimo na drvetu da propada, da ga susimo ili da pecemo sljivovicu i pijemo ako nam se pijei i niko nas zato ne kaznjava, ali kad udjemo u EU i uvedu nam regulacije sta smijemo a sta nesmijemo, sta mozemo a sta nemozemo, tada cemo shvatiti da smo izgubili slobodu, a za slobodu bi dao svo blago ovoga sveta. Zato bi predlozio onima koji pricaju o Evropi da izvade potrebna dokumenta pa nek se otisnu preko granice a nas da ostave na miru da zivimo u slobodi kao i dosad.
Андро М
Поред свег воћа изузетно ценим домаћу шљиву не зато што је сировина за квалитетну шљивовицу, већ пре свега што је била основна храна нашим војницима у првом светском рату, што је веома здрава, храњљива и што бисмо могли да је извозимо у сео свет. О томе сам чак објавио песму у својој књизи "Кенгуров скок", а лако се може прочитати и на интернету.
slobodan45
u prokuplju, 8 ( o s a m ) dinara 1 k g šljive...eto matrice, zašto ćemo biti BG pašaluk u EU...
nenad pavic
Kilogram sljive kod nas se krece od 8-12 dinara? A ista ta nasa sljiva u supermarketima Londona kosta 125-150 dinara a suva i do tri puta vise.Ponovo prekupci i nakupci skidaju kajmak.Bas me interesuje kako se nasi proizvodjaci sljive sami ne udruze i organizuju da sami plasiraju svoj proizvod na svetsko trziste.Ovo vazi takodje za proizvodjace u svim oblastima u pljoprivredi i stocarstvu.Jer stranci da bi pregovarali o otkupu npr.sjiva pricaju o otkupu na stotine tona i zele da pricaju sa organizacijom ili udruzenjem proizvodjaca koja moze da za najkrace vreme da sakupi i isporuci trazenu kolicinu a ne da izgubi mesec dana trazeci po Srbiji proizvodjace sljive.
о, глупости, о, лажи!
А да пробају прво да извезу оволико колико имамо, па ће тако једном бити и онолико "колико свет може да купи"! Мало која земља производи нешто у количини која подмирује цео свет, али способни успеју да продају онолико колико имају. Наши нерадни и неспособни политичари говоре суште глупости, али је добро што им више мало ко верује. Људи треба да се организују, да натерају државу да им служи и ради за њих, јер су они ГАЗДЕ и они главни, а не да се њени представници сликају уз провидне лажи мислећи да су они најважнији.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља