У протеклих годину дана доста се пише и говори о светској економској кризи. Наравно, она је на посредан, или у неким сегменима на директан начин погодила свет популарне музике и музичког шоу-бизниса. На удару овог глобалног феномена могли би да се нађу и неки од реномираних светских музичких магазина. Наравно, главни разлози добро су познати и онима слабије упућеним у ову проблематику, а то су недостатак новца и осипање читалачке публике.
Поред ових разлога, не треба заборавити ни неке факторе који могу знатно утицати на даље опадање популарности, или чак гашење музичких магазина. Најзначајнији пример је чињеница да штампани медији већ годинама губе битку са дигиталним.
У другој половини прошле године, а посебно последњих неколико месеци, и најугледнији магазини, попут „Билборда” или „Моџа”, почели су да страхују за своју будућност. Већина младих љубитеља музике нема новца или времена чак ни за прелиставање, а камоли за детаљније читање ових магазина. Зато се практично сви ови часописи на Интернету могу наћи у дигиталној форми. Мањи део њих може се прочитати у интегралном облику, без икаквих регистрација или материјалних надокнада. Други, пак, своје текстове, фотографије и илустрације потенцијалним читаоцима дају „на кашичицу”, док се комплетан садржај може прочитати (или понегде и преузети, уколико читаоцу тако више одговара) тек после регистрације и/или уплате одређене суме новца. Како је ова сума (било да је једнократна, на месечном или годишњем нивоу) знатно нижа од оне која би се морала издвојити за штампана издања, сасвим је логично да се све већи број људи опредељује за онлајн варијанту.
Судећи по најновијим статистичким подацима, знатан пад тиража светске музичке штампе се наставља. Незахвално место „лидера” у паду држе британски штампани медији. Истраживања се врше средином сваке календарске године, а према њиховим резултатима музичку штампу чита у просеку 10 одсто мање људи него у лето 2008. године.
Према подацима које је објавио британски дневник „Гардијан”, највећи пад доживео је недељник „Керанг”. Овај магазин, који фаворизује гитарски звук, у односу на прошлу годину чита чак 28,3 одсто људи мање. „Њу мјузикал експрес” забележио је пад од 27,2 одсто. Тако је један од најреспектабилнијих часописа млађе генерације забележио просечну недељну продају од 40.948 примерака.
Занимљив је и податак да су и „Њу мјузикал експрес” и „Керанг” први пут у својој историји мање читани од „Метал хамера”, недељника специјализованог за „чвршћи” звук, односно хеви метал, хард рок и сродне жанрове. Ипак, ова статистика није утеха ни за „Метал хамер” који је упркос тиражу од 46.000 примерака забележио пад од 5,2 одсто.
Што се месечника тиче, највећи губитник је „Анкат”, који има 12 одсто читалаца мање него прошле године. Просечан тираж овог магазина у првих шест месеци ове године био је око 76.000 продатих примерака. Магазин „Кју” благо премашује 100.000 продатих примерака, што представља пад од 11,5 одсто у односу на 2008. годину. Чувени „Моџо” такође се нашао на листи губитника са падом читалачке публике од 8,1 одсто, и тренутно се, баш као и „Кју”, „врти” око 100.000 продатих примерака. Једини часопис који је у овом сегменту забележио раст популарности јесте „Класик рок” који је 5,5 одсто у „плусу” у односу на прошлу годину.
Да ипак није све тако црно показују подаци да су неке од водећих светских економија објавиле излазак из рецесије. Наду улива и општепозната чињеница да и даље постоји велики број људи широм света који своје штампане примерке музичких магазина никад не би заменили њиховим дигиталним верзијама.
