среда, 21.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:41

НА ВРХУ ЛЕДЕНОГ БРЕГА

Аутор: Небојша Катићуторак, 01.09.2009. у 22:00

Проблем буџетског дефицита, његова висина и начин финансирања били су камен спотицања у преговорима владе и Међународног монетарног фонда (ММФ). На први поглед то збуњује – буџетски дефицит није превисок у поређењу са дефицитима других држава, поготово не у условима глобалне економске кризе.

У периодима рецесије дефицит државног буџета је неминован. Запосленост, профити, као и сви облици потрошње опадају, а са њима и порески приходи државе. Као разуман одговор на рецесију, државе углавном повећавају буџетско трошење и тиме надокнађују посусталу приватну тражњу. Када се привреда опоравља, буџетски дефицит се смањује или прелази у суфицит, па се током једног привредног циклуса буџет уравнотежује.

Србија нажалост не може уравнотежити буџет – он је у дефициту и онда када се (бар статистички) бележи висок привредни раст. Проблем домаћег буџетског дефицита није примарно везан за светску кризу, већ за чињеницу да Србија хронично троши преко могућности. Економска криза у Србији није ни конјунктурна, ни циклична, већ је структурна и дужничка.

Проблеми српског буџета били су олакшани великим отписом иностраних дугова у првој половини ове деценије. Продаја државне имовине, такође, скривала је буџетски проблем и помагала његово финансирање. Истовремено, прекомерна потрошња привреде и грађана је преко пореза на додату вредност, царина и акциза пунила буџет и смањивала дефицит.

Како се раст потрошње заснивао на огромном увозу, дефицит трговинског биланса страховито је нарастао. Увоз је финансиран кредитима из иностранства, па је дошло и до огромног раста спољног дуга. Прилив кредита је сада заустављен, увоз је драстично смањен, потрошња је опала, а тиме и буџетски приходи. Да би буџетски дефицит био мањи, дефицит трговинског биланса и спољни дуг морају расти – то је један од патолошких феномена домаће економије.

Данас је финансирање буџетског дефицита угрожено и тешком дужничком позицијом Србије. Домаћа економија више троши него што ствара, па унутрашњих извора за покривање буџетског дефицита нема. Он се може покрити само новим иностраним задужењем или погубним ускраћивањем банкарских средстава привреди како би се кредитирала држава. Влада свакако рачуна и на део од преко милијарду и по евра које су кроз репооперације имобилисане код НБС, убиру огромну камату, а не служе ничему.

Србија може добити нове кредите и задржати кредитни капитал који је већ ту само ако ММФ постане имплицитни гарант њиховог повраћаја. Задатак ММФ-а је да присили државу да своју потрошњу смањи и да тиме уштеди средства за повраћај како узетих, тако и будућих кредита. Да ли ће то ићи на терет пензија, школства или здравства, није проблем ММФ-а. ММФ није добротворно друштво већ нека врста стечајног управника. Србија је проћердала милијарде долара кредита, и рачун је стигао на наплату.

Буџетска криза је само врх леденог брега испод кога се крије дубока економска криза, криза економског модела и криза развојних идеја. Какав год био план владе или ММФ-а, од кључног проблема се не може побећи – у Србији све мање људи ради – ни изблиза довољно за издржавање великог државног апарата или за финансирање огромног пензионог фонда. Ако су последње статистичке процене тачне, број запослених у Србији је од децембра 2008. до јуна 2009. опао за 145.000 душа. То је ужасан податак.

Додатно задуживање Србије само је гурање главе у песак и политичка куповина времена без економског циља. Реформе јавне потрошње и пореског система су неопходне, али оне морају бити део свеобухватне и радикалне реформе система. Систем се не може крпити на парче, од једне до друге посете ММФ-а. Неолиберална доктрина на којој је почивала српска економија, по којој ће приватизација, либерализација и тржиште решити све проблеме, доживела је слом. Потребне су нове идеје.

Тренутак је да председник Србије направи комисију која ће анализирати сва досадашња економска искуства и која ће предложити нову економску и развојну политику. Коалиционе владе, сада је то сасвим јасно, нису дорасле том задатку. Комисија би морала укључити иностране стручњаке (нпр. из Азије и Скандинавије) будући да у Србији за такав подухват нема довољно знања. Искуства оваквих комисија (и домаћих и иностраних) су шаролика, гаранције за успех нема, али вреди покушати. У противном, економски систем Србије ће „уредити” ММФ према својим потребама или још горе, „уредиће” га стихија.

www.nkatic.wordpress.com

финансијски консултант


Коментари46
a65da
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

milic jovanovic
Stanje je veoma tesko. Nisam ekonomista ali vidim da bez proizvodnje nema boljitka... Moraju uvesti paritete u poljoprivredi. ne moze cena zitarica da ostaje ista ili da pada a evro skace kao i cena dizela i djubriva. nema smisla - smesno??? negativna selekcija kadrova je ucinila svoje.bojim se smom izgubili korak sa svetom i da je izlaz iz krize daleko - mereno generacijama... srbija nije juzna koreja- uz nas mentalitet /ne/znanje stranih jezika i umisljenost da sve znamo necemo nikuda stici... dobar bi bio pokusaj sa stranim strucnjacima da se uvezu i plate za odgov poslove mozda bi se nesto primilo i na nas... iskustvo je dragoceno i nama preko potrebno.
stojan nenadović
"Politika" je do sada objavila svaki moj komentar, ali ovaj nije, pa ga ukratko ponavljam. Ja sa pre nekoliko dana u Njujork Tajmsu" dao komentar, povodom produženja mandata Bernankeu, načelu Feda. Rekao sam da Fed nije potreban i da Obama mora da uvede nekreditni novac, ako hoće da sačuva vodeću ulogu SAD u svetu. Pre toga sam pisao MMF-u i rekao, da ako misle da opstanu, moraju uvesti nekreditni novac u svetu, inače će to učiniti Kina na čelu grupe BRIK. Nekreditni novac je predložio Bosone, koji je nekad bio izvršni direktor MMF-a. Univerzitet u Mubaju (bivši Bombaj), na svom sajtu, ima šemu Bosoneovog plana. Ron Pol mi je poslao prilog pod aslovom End the Fed (Kraj Feda). Toliko da znate da se još uvek govori o nekreditnom novcu u svetu. Premda se u Srbiji ćuti.
Оливера Петровић
Господин Катић је имплицитно пружио кључно објашњење због чега је н ужно укључити стране стручњаке у реформу српске економије; само њихово присуство могло би да обузда стравичну корупцију која сатире не само српску економију већ све секторе српског друштва.
Vladimir Dž
Razlog zbog kojeg daleki istok i dalje ima uzlaznu liniju razvoja leži u činjenici da tamo ima još puno prostora, milijarde ljudi, koji se još nisu zadužili kod banaka. O ovome dosta dobro govori Ellen Brown. Ovo im omogućava da se piramidalna ekonomija i dalje širi bez velikog stresa. Samo su preorentisali ekonomije da oni sami više troše dok su nametnuli svetu da zavise od njihovih proizvoda smanjenim kursem njihovih valuta i robovlasničkim nadnicama. Ovo im omogućava da u završnici igre oni budu pobednici. Garancije za to imaju u smanjenju populacije na zapadu i starenju stanovništva što stvara ogromne probleme da se iz budžeta plaćaju penzije. Isto tako treba šlušati i izjave globalista koji su usmerili fokus na ‘razvoj” istoka i preusmerevanje novčanih tokova tamo. Jim Rogers i Marc Faber su dva stara lisca koji svoje poslove tipa ‘kupi jeftino, prodaj skupo” drže na Istoku, tamo i žive. Treba slušati njihove izjave o globalnim trendovima i shvatiti da u planu globalizacije Istok se diže na nivo zapad i obrnuto. Tako da svi napori da se postojeći sistem popravi novim-starim zakrpama samo prolongira vreme potonuća. Uostalom same akcije centralnih banaka zapada navode na činjenicu da se ekonomije tih zemalja pripremaju da prime jedan dobar cunami kad banke opet počnu da pumpaju preko 50 biliona dolara što su dobili bez pokrića. O ovim i drugim glupim akcijama, tipa prodaj stari auto za 2000 Eura i zaduži se za novi, najbolje govore Peter Shiff i Gerald Celente.
Небојша Катић
О Скандинавцима и Азијатима – Проблем економске политике није везан само за питање концепције, веће и за технократску операционализацију економске политике. Велики економски сегменти, погото они везани за регулативу и организацију, немају национали предзнак. Данци имају сјајна решења за тржиште рада, Финци су направили најбољи школски систем на свету, Сингапурци су бриљантно сузбили ендемску азијску корупцију, Кинези за сада задивљујуће воде монетарну политику. Све то захтева филигранску операционализацију за коју, бојим се, Србија нема кадра. Овде бих се ослањао на ино технократе, не на ино професоре.__Само су компетентни странци гаранција и да ће анализа предходног периода бити неострашћена и објективна. То свакако не искључује домаће стручњаке, нити се без њих може. Хвала на коментарима.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља