четвртак, 19.10.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:25

Црни Арапин у колективном памћењу

Аутор: Вера Кондевуторак, 01.09.2009. у 22:00
Катарина Ивановић: „Црнац доноси љубавно писмо”, уље на платну, 1870–1873 (Београд, Народни музеј)

У транзиционој Србији хуманитарне науке и научници су пасторчад друштва и зато је вест да су се студије београдског филолога проф. др Радета Божовића и историчарке уметности др Љиљане Стошић нашле у једној светски релевантној публикацији од изузетног значаја за српску науку.

Вест је стигла управо из Скопља: у трећем Зборнику међународног пројекта „Интерпретације” на тему „Црни Арапин као лик у колективном памћењу” (The Black Arab as a Figure od Memory), који је објавила Македонска академија наука и уметности под покровитељством Унеска, међу радовима 14 научника из неколико европских земаља нашла се ова два београдска аутора.

Како је за „Политику” изјавила др Љиљана Стошић, виши научни сарадник Балканолошког института Српске академије наука и уметности, она је заједно са проф. др Радетом Божовићем добила позив да приложи студије за зборник чији је приређивач била члан МАНУ Ката Кулавкова. Божовићев рад је посвећен моралним и културним порукама мита о Црном Арапину док је Стошићева феномен Црног Арапина осветлила из угла српске уметности 18. и 19. века.

Истраживачки пројекат „Интерпретације” у чијем оквиру су, пре темата о Црном Арапину, објављени зборници „Насиље и уметност” и „Сећање и уметност”, сви на енглеском језику, означен је као европски, а за носиоца пројекта изабрано је Одељење за лингвистику и науку о књижевности МАНУ. У међународној редакцији су, поред руководиоца Кулавкове, члан Холандске краљевске академије Мике Бал, професор париске Сорбоне Жак Бесијер, професор Универзитета у Истанбулу Недрет Куран Бурчоглу, професор Лисабонског универзитета Мануел Фријас Мартинс и професор Универзитета у Варшави Данута Улицка.

Тако угледно уредништво одабрало је да за истраживање мотива Црног Арапина, присутног на Балкану, у целом медитеранском басену, као и у другим европским културама, окупи, поред двоје из Србије, реномиране научнике из Македоније, Бугарске, Албаније, Турске, Русије, Хрватске, са Корзике и из Немачке. Они су осветлили тему из књижевног, историјског, етнографског, антрополошког, театролошког, уметничког угла, показујући да је овај лик део заједничке духовне баштине народа који су често били склони да наглашавају оно што их раздваја, а занемарују чињеницу да у најдубљим слојевима њиховог колективног памћења има много заједничког.

У предговору Зборника, Кулавкова објашњава да је пројекат „Интерпретације” конципиран са циљем да уведе нов начин размишљања и перципирања словенских и несловенских култура на Балкану, будући да је до сада превладавала пракса да се „својата” туђа духовна баштина до искључивости, да се негира право других на учешће у заједничком културном и историјском наслеђу, да се ревидирају и негирају идентитети, да се политизује сваки покушај указивања на заједничке корене. Идеја је била да се студијама заједничког наслеђа у оквиру Зборника анализом свих варијација, запажених у различитим етничким заједницама, спозна и прихвати да неки архетипови нису искључиво „власништво” једног народа већ целог Балкана, Медитерана па и шире.

Приређивач Зборника се залаже у предговору да се не заборави да су сви народи Балкана од античких времена па све до 19. века били интегрисани у велике империје (Римску, Византијску, Османлијску) и да деле исто право на памћење неких културно-историјских чињеница. Она сматра да то заједничко духовно наслеђе не дозвољава ригидне етничке поделе и омогућава да се оно проучава и посматра уз помоћ мултидисциплинарних и компаративних студија.

Међу те заједничке митске личности убрајају се Црни Арапин, Болан Дојчин и лепа Ангелина као архетипови зла и добра (црног-белог) и као метафоре за дељење (балканизовање) овог простора. Из Зборника се може сазнати да се први трагови присуства људи негроидних црта лица срећу на Балкану на неолитској керамици из четвртог миленијума пре нове ере, нађеној на подручју Македоније и Бугарске, и да су то најстарији познати трагови негроидних црта у Европи.

Мотиви црначких глава срећу се на минђушама нађеним у Албанији и припадају хеленистичком периоду (3. век пре нове ере). Лик Црног Арапина као књижевна и уметничка тема појављује су у Византији у 9. и 10. веку, као последица првих војних сукоба са Арапима на истоку Царства, да би се исти лик „преселио” у епску поезију свих балканских народа, било да се под тим именом мисли на Турке или на робове који су довођени у ове крајеве из Египта и других делова Африке који су били део Османлијског царства.

У студији хрватског етнолога Томислава Ороза се кроз карневалски народни игроказ на острву Ластову открива сећање на опсаду острва од стране Каталонаца у 15. веку које персонифицирају Маври (један од назива за Црног Арапина).

Стошићева у својој студији „Црни Арапин у српској књижевности и уметности” доноси низ примера да су се трагови о присуству Арапа, Сарацена или Мавра, као војника, чиновника или само робова, међу српским становницима сачували у топонимима, у епским песмама о краљевићу Марку и његовим двобојима, у познатој песми о Бановић Страхињи чију љубу заводи.

Она говори о Црној Мајци Божијој чији се култ зачео у раном средњем веку па је тако Теодосије, пишући житије Светога Саве, помињао да се он, приликом боравка на Синају, молио Црној египатској Богоматери. Стошићева, такође, налази главе Црног Арапина као хералдичке знакове на грбовима Бесарабије и Босне у „Стематографији” Христифора Жефаровића из 1741, а затим долазе уметници српског барока, попут Теодора Крачуна који уводе ликове црнца у слике на библијске теме, док се у 19. веку код прве српске школоване сликарке Катарине Ивановић црнац појављује на жанр сценама, као што су слике „Црнац доноси љубавно писмо” или „Гатара”.


Коментари1
da50e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Lidija Stojanovic
Postovana Andjelka Cvijic, zelim da kao jedan od saradnika Zbornika o Crnom Arapinu, pod urednistvom Akad. Katice Kulavkove, izrazim duboku zahvalnost zbog izvanrednog teksta Vere Kondev objavljenog 2. septembra u vasoj rubrici iz kulture. Smatram da ce ovaj osvrt pobuditi interesovanje kod sireg kruga citalaca i naucnika i verujem da cemo moci u buduce razvijati i negovati na ovakav nacin zapocetu saradnju. Lidija Stojanovic, naucni sekretar Zbornika

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља