среда, 20.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:47
Сусрети

Занати важнији него докторати

Милан Велисављевић, пољопривредник и свестрани занатлија, прославио се својом мишоловком, а пред крај осме деценије живота и даље тврди да је задовољство муштерија важније од зараде
субота, 05.09.2009. у 22:00
Нема више много оних који знају да откују косу (Снимио Душан Милијић)

У ери нових технологија многи су помислили да је прошло време свестраних занатлија. Ипак, у селу Лојанице, у општини Владимирци, живи  један такав, за кога се слободно може рећи да нема шта не зна да направи. Кад у овом посавотамнавском крају упитате за Милана Велисављевића, многи се нађу у чуду, јер га сви знају као „деда Занђу“. Надимак је стекао као занатлија – самоук посебног кова. Екипа „Магазина“ обишла је његов дом, уверивши се да прича о Занђиним занатским умећима није мит, већ жива истина.

– Буквално сам рођен са даром за бављење занатима. Још као дечак у основној школи кренуо сам да правим разне ствари. Узмем од покојне матере нож, одем под липу и правим јармиће. Све што знам научио сам сам, а богами знам да радим буквално све: сарачки посао, обућарски, чизмарски, ковачки, механичарски, оштрачки... – тврди Милан.

Његов највећи подухват је, ипак, израда мишоловке са посебним механизмом.

Сељак постао проналазач

– Док сам једне године био на мачванској пијаци, пришао ми је један старији човек, са којим сам кроз разговор дошао на тему мишева. Рече ми да је доктор биологије и да је предавао у Паризу 17 година, а потом ми је испричао све о мишевима и пацовима. Тад сам дошао на идеју за прављење оригиналне мишоловке. У каснијој фази израде веома важне су ми биле жицеса точкова бицикла и оне које се користе за далеководе јер добро вибрирају. Колико год да их савијеш, увек се врате у првобитно стање – објашњава наш саговорник.

(/slika2)Његова мишоловка тренутно кошта 200 динара, али, како тврди, то није скупо, јер ако се правилно користи може да ухвати хиљаду мишева.

– Продају мишоловки по пијацама широм земље почео сам 1987. године, када се видело да сељак почиње да пропада. Све сам мање радио у пољопривреди, и прелазио на занат. У почетку посао је добро кренуо, долазили су људи и куповали мишоловке и амове. Касније сам кренуо по вашарима, од Равне горе, Обреновца, Косјерића, преко Пашине равни на путу за Бајину Башту, па све до Војводине. До сада сам продао неколико хиљада мишоловки – са поносом каже деда Занђа.

Иако се налази при крају осме деценије живота, и даље редовно одлази по материјал у друге градове, пре свега по кожу.

– У време док је СФРЈ још постојала, кожу сам набављао у Словенији, сад сарађујем са фабриком из Руме. Једини сам мајстор ове врсте у овом делу Србије и немам конкурената. Била су двојица, из Бадовинаца и Богатића, али то су сарачи који су учили занат и раде искључиво са машином. Имам и ја машину за шивење коже, али не радим њом. Не може се никада поредити машински и ручни рад – објашњава наш домаћин.

Ништа нема „на брзину“

Данашњу незаинтересованост за занате објашњава погрешним ставом младих да се све може постићи на брзину Млади који крену на занат, вели, хтели би да све науче преко ноћи, а то не може. Таленат је важан, али и стрпљење и воља да учиш, јер ћеш само тако напредовати.

Према речима Милана Велисављевића, њему се занат исплатио, али истиче да вредност заната није искључиво у новцу.

– Кад узмем да шијем, заборавим да једем. Пре много година рекао сам једном комшији да ће занати бити важнији него докторати, и то се у ово ново доба потврдило. Није праведно да продајеш туђу памет и зарађујеш, већ треба својом руком нешто да направиш и од тога да живиш. Да сам следио неку другу филозофију, можда бих сада имао пет кућа, а овако живим у једној. Али ја сам скроман, и увек ми је било важно да моја муштерија буде задовољна, а тек онда на ред долази зарада – закључује овај необични занатлија.

Синиша Јеловац

-------------------------------------------

Поезија

Да живот занатлије и сељака, не буде досадан, деда Милан је оплеменио још једном љубављу, поезијом. Пише је годинама.

-------------------------------------------

Женидба

Деда Милан се недавно поново оженио у 75. години, што је доказ да за заједнички живот никада није касно без обзира на године.

– Ми смо већ трећу годину у браку. То што сам пронашао баш ову жену није случајно. Открио сам је  у селу недалеко од мог у коме нисам био од 1949. године. Са првом женом сам живео 53 године у браку и са њом имао сина, али су, нажалост, обоје преминули. Садашња жена је мени добра, шаљивџија је и права домаћица, тако да сам са те стране потпуно миран. Што каже стара пословица „Боље делити, него просити“ – каже деда Милан.


Коментари1
5a98d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

davor omčikus
svaka čast! zbog ovakvih tekstova volim politikin magazin. ako ikada budem prolazio kroz posavotamnavu, svratiću do deda Zanđe.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља