петак, 15.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:38
Традиција

Краљевске бање Србије

Под овим насловом недавно је изашла ексклузивна монографија о осам знаменитих лечилишта која су, из сопствене или државне касе, подизали припадници две српске династије – Карађорђевића и Обреновића
субота, 05.09.2009. у 22:00

Пут од лековитих врела до краљевских бања у Србији био је дужи од столећа. Почетком 19. века оне су стасавале заједно са младом српском државом и две краљевске лозе – Карађорђевића и Обреновића. Иако су кроз историју били непомирљиви противници, они на власти нису рушили оно што су њихови претходници саградили, већ су настављали да улажу у бање и из своје и из државне касе. Подизали су бањска купатила, фонтане и чесме, упоредо са луксузним вилама, летњиковцима и дворцима, тако да та здања и данас представљају симболе бања које се могу назвати краљевским: Врњачке, Рибарске, Ковиљаче, Буковичке, Нишке, Врањске, Брестовачке и Сокобање.

Под покровитељством престолонаследника Александра II, издавачка кућа „Гастро принт” и редакција часописа „Туристички свет” недавно су објавиле ексклузивну монографију „Краљевске бање Србије”, аутора Здравке Бубрешко. У овом двојезичном издању са холограмом, уз обиље архивских и савремених фотографија, фактографски и анегдотски испричана је прича о осам знаменитих бања које су својевремено биле монденски и културни центри Србије. То је део ширег пројекта афирмације наших бања са аристократским педигреом, уз наду да једнога дана оне уђу у групацију Краљевске бање Европске асоцијације бања.

Монденски центри

Причу о српским бањама започиње књаз Милош довођењем барона Зигмунда Хердера, начелника Саксонских рудокопа, који је 1835. године анализирао и потврдио лековитост брестовачке, а касније и других бањских вода. Милош се најрадије купао у Сокобањи и Брестовачкој бањи, где је себи сазидао и конак, а најслађе је пио буковички „кисељак”. Поред извора у Буковичкој бањи започео је 1860. године „Старо здање”, велелепну грађевину која ће се градити још дуго после њега, а у којој је краљ Милан приређивао раскошне балове. Краљевски пар Александар Обреновић и Драга Машин имао је своју клупу за предах у Нишкој, док је Драга из здравствених разлога одлазила на лечење у Рибарску бању.

(/slika2)Краљ Петар I Карађорђевић финансијски је подстицао изградњу и обнову бања, а у многима од њих лечио је своју упорну костобољу. У Брестовачкој бањи је подигао дворац, у Ковиљачи је подстакао изградњу купатила, а у Рибарској хотела. Регент и будући краљ Александар I Карађорђевић лечио се водом са Школске чесме у Нишкој Бањи, такође и на изворима Врњачке, а у Ковиљачи је подигао драгуљ међу бањским здањима – Кур-салон, у коме је накратко боравио и млади краљ Петар II Карађорђевић пре него што је напустио земљу 1941. године.

За владарима су у бање долазили угледни трговци и комплетна тадашња пословна, политичка и културна елита – страначки прваци, славни глумци и књижевници – па су на најатрактивнијим местима ницале раскошне виле и летњиковци. Паркови су уређивани у француском или енглеском стилу, играли су се крикет и тенис, приређивани су концерти и балови. Према упутима бањских лекара, лековите воде ових бања благотворно су утицале на костобољу, плућне, стомачне, женске и многе друге болести.

Наш „чика Пера” – краљ

Први угоститељски објекат у Врњачкој Бањи, „Народна гостионица”, отворен је 1885, а десет година касније ту ће засветлети и прва електрична сијалица. Темеље раскошне врњачке парковске флоре, са рунделама у француском барокном стилу, поставио је Чех Јосип Парис, власник чувених цвећара у Бечу и Марибору, који се у Бањи настанио 1928. године.

У новом купатилу Бање Ковиљаче лечење је, поред воде и блата пелоида, подразумевало масажу, опуштање, базен. Таквом третману препуштао се и краљ Петар I Карађорђевић у кади направљеној специјално за њега, која и данас представља једну од ексклузивнијих понуда Бање. А његов апартман на првом спрату виле „Србија” у Рибарској бањи, са једноставним дрвеним креветом, столом и две столице, ни по чему није личио на краљевске одаје. С обе стране апартмана, слично касарнама, налазила се по једна соба са по педесет кревета за његове гардисте.

Први званични гост Брестовачке бање, у лето 1834. године, била је књегиња Љубица за којом је убрзо стигао и кнез Милош, заједно са млађим сином Михајлом. Он је тамо обављао државничке послове и примао службене посете, а после ручка и обавезне кафе и чибука, одмарао се захтевајући апсолутну тишину. Књаз Милош одредио је судбину и Буковичке бање одлуком да се, баш поред Буковичких извора, подигне угледно здање, налик онима која је виђао у престоним варошима Европе. Као један од најлуксузнијих хотела на Балкану, увек на услузи породици Обреновић, а касније и Карађорђевић, „Старо здање” вазда је окупљало елитну клијентелу која је проносила славу лековите буковичке воде.

У лековитој води Нишке бање уживали су краљ Милан и краљ Александар Обреновић, а омиљени гост био је и краљ Александар I Карађорђевић. За Сокобању се зна да је била прва и последња љубав књаза Милоша, али је мање познато да су управо у сокобањском амаму кнежевићи Милан и Михајло научили да пливају уз помоћ тикава. А када је краљ Петар I Карађорђевић 1914. године одлучио да топле воде Рибарске бање замени много топлијим са врањских извора, стигао је у живописни јужњачки колорит у коме је врело од странаца. Због удаљености од престонице и лоших комуникација, мештани нису били баш најбоље обавештени о престолонаследној лози Карађорђевића, тако да су тек касније сазнали да је „чика Пера” са којим су често разговарали заправо њихов – краљ.

----------------------------------------------------

Симбол мерака

Временом је у Врањској бањи отмена и богата клијентела била све бројнија, али и све живахнија... Из махале је све ређе одзвањао ковачки чекић, док је ’блех’ музика бивала све гласнија. Богати Грци и Јермени, трговци из Ниша, Врања и Скопља, дочекивали су зоре у најбољем расположењу, остављајући читав иметак у кафанама и механама... Певала је, додуше већ времешна, Малика Јеминовић, Циганка нарочите лепоте и гласа. Била је Борина инспирација за ’Коштану’ и до данас остала симбол мерака и јужњачке песме пуне чежње.”

-----------------------------------------------------

Зубуни и либада

„Туристичка сезона Сокобање у Милошево време почињала је у пролеће и трајала до првих прохладних дана. Бања је била на гласу. Деценијама је у њу долазио отменији свет, угледни трговци, чиновници, познати глумци и писци... На бањском шеталишту мешали су се зубуни и сукње сеоских жена са либадама градских госпођа, а касније, пред крај века, и са гошћама из иностранства обученим по последњој европској моди. На главном шеталишту и оближњим улицама било је 17 механа и око 40 занатлијских радњи.”

Радмила Таминџић


Коментари1
86fe8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Slobodan iz Beča
Nije bilo lako našim bivšim kraljevima da "unaprede" Srbiju.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља