уторак, 17.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56

СУДБИНА СРПСКОГ ПИСЦА

Аутор: Мишa Ђурковићсреда, 02.09.2009. у 22:00

У четвртак 11. августа схватио сам до које мере је наше друштво разорено, слуђено и систематски остављено без оријентира. У порти Буковичке цркве сахранили смо великог српског писца Данка Поповића. Овај скромни човек, велики ерудита и писац, отишао је у тишини, пред релативно малим бројем људи, док су електронски медији као по команди прећутали овај догађај. Ништа ново, рекао би Данко, стоички подносећи вишедеценијску маргинализацију и забрану појављивања.

Смрт Данка Поповића није обичан одлазак неког просечног писца. Изгубили смо уз Бору Станковића једног од највећих писаца које је централна Србија дала у двадесетом веку, али и особу која би да је ово нормална земља читавим својим животом и делом представљала морални оријентир за садашње и будуће генерације. Поповићи из Аранђеловца своје часно име носе по чувеном проти Арсенију који је 1804. заклео Карађорђа и српске устанике. Отуд њихове кости почивају у сеновитој порти цркве која стоји испод Букуље недалеко од гробља устаника, док се уз пут пружа имање Поповића са Данковом кућом и чувеном липом, испод које су се рађали готово сви антикомунистички покрети и опозиционе партије у последње две деценије.

И сам сам у последњих неколико година имао прилику и задовољство да познајем овог великог човека са којим је дружење увек било нека врста учења и оплемењивања. Оно што је код чича-Данка увек било фасцинантно јесте изостанак сваке личне озлојеђености и повређености, а били смо сведоци страховитих неправди које су овом човеку чињене и срамних забрана да се његова жива реч било где појави. Увек га је бринуло само то што трендови моралног, демографског, економског и културног пропадања ове земље делују готово неумитно, што енергија, снага и виталност које су бујале у време Арсенија и Карађорђа, данас пресахњују, а земља се празни од људи, идеја и живота. Отуд је толико вапио да се нешто уради и да се колико-толико ови трендови зауставе и уз Божју помоћ некако преокрену.

Млађе генерације данас готово и да не знају ко је био Данко Поповић. Рођен 1928. у Аранђеловцу, завршио је правни факултет и од шездесетих година почео је да објављује приче и романе. Његов опус чине књиге као што су „Чарапићи”, „Кућа Лукића”, „Официри”, „Свињски ујед”, „Конак у Крагујевцу” итд. Одликовала га је једноставна, смирена, непретенциозна реченица којом је на чудесан начин успевао да отвори вртлоге животне динамике, емоција и трагичности. Стална опсесија је разумљиво преиспитивање новије српске историје, драма и страдања, заблуда и нада српског човека у последња два века.

Данко је и на другим пољима оставио значајан траг. По његовом сценарију Ђорђе Кадијевић је 1983. снимио изванредну телевизијску драму „Карађорђева смрт” уводећи легендарну глумачку поделу са Берчеком као Милошем и Николићем у улози Карађорђа, коју ће три године касније само пренети у серијал о Вуку Караџићу. Радио је и сценарија за неколико филмских остварења од којих је најпознатији „Хајдук” Александра Петковића из 1980, настао по мотивима прозе Светолика Ранковића.

Читаво ово значајно стваралаштво помало незаслужено остало је у сенци дела које се отело од писца и постало монументални, тестаментарни споменик страдањима и надама српског народа у двадесетом веку – у „Књизи о Милутин”. Ова дубока и болна хронологија српских страдања у прошлом веку, писана из визуре српског сељака Милутина, појавила се 1985. у доба када је титоистички југословенски вид комунизма увелико трулио и када су Срби безобразно почињали да размишљају о својој судбини, заблудама и грешкама. У вртлогу настајућих југословенских турбуленција обичан народ је пригрлио Милутина као својеврсни манифест слободе. Ово је најпродавaнија књига српског аутора која је само у СКЗ-у доживела 36 издања, а процењује се да је укупно продато више од 300.000 примерака!

Све то одвијало се без икакве медијске подршке. Комунистички комесари пожурили су одмах да књигу осуде као „српски национализам”, да је прогласе политичким памфлетом, да јој одрекну било какву уметничку вредност и да самог Данка гурну још дубље на друштвену маргину. Толико су добро одрадили свој посао да Данка већ две деценије нема у медијима а била су му затворена врата и за све друге облике изражавања. Чак ни вест о његовој смрти није могла достојно да се испрати, а ево и после ње исти комитетски секретари настављају да га и мртвог шиканирају.

На срамоту нас као народа иде чињеница да Данко због политичке неподобности није добио националну пензију. Узгред, тада су на власти била двојица политичара које је као и многе друге задужио и који су се чак и на сахрани појавили...

Но није касно да се исправи једна друга срамота. Данкове књиге, па чак ни она о Милутину, нису део школске лектире. Позивам нашу јавност и просветне власти да се ова срамота исправи и да се „Књига о Милутину”, највеће српско дело о врлини, уврсти у школски програм.

научни сарадник у Институту за европске студије


Коментари47
e41b7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dijana matijevic
Drago mi je sto je konacno D.Popovic dobio paznju koju zasluzuje. Imala sam srecu da sam jako rano otkrila Popovica i procitala sva njegova djela. Preporucila sam prijateljici Knjigu o Milutinu i nazalast ovog ljeta nije mogla da je pronadje ni u jednoj knjizari u Bg. Toliko koliko mi postujemo nase velikane, mozda sad posthumno...
Mр.
Валики књижевник и честит Србин , Данко Поповић ,будимо сигурни, неће добити то признање,да му било које дело буде у школској лектири.
Johnny
Gospodine Djurkovicu , hvala Vam na izvanrednom clanku.Srbija koja cuti ga je dobro razumela
Зоран
"У четвртак 11. августа схватио сам до које мере је наше друштво разорено, слуђено и систематски остављено без оријентира."_____ А тек када би отишли у Торонто или Чикаго па видите ко је тамо од наших и шта ради, мислим да утисак био још гори.
хм, хм
Нека је покој топлој и дивној души Данка Поповића.Искрено саучешће породици.Није тешко замислити какав је третман имао покојни писац и каква оспоравања кад ни данас нису могли да се уздрже поједни коменатори од омаловажавања његовог дела.Уплашили се да ће "Књига о Милутину" да уђе у лектиру.А њихова деца све књиге из лектире обавезно прочитају, па ће ова да им искриви свест??!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља