уторак, 09.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 04.09.2009. у 22:00 Мирослав Лазански

СРБИЈА НЕЈЕДНАКИХ БРЗИНА

Нови закон о информисању у Србији усвојен је баш на дан када је пре 70 година започео Други светски рат. Мало је незгодно, могли су у парламенту да сачекају да прође барем тај дан. британски премијер Невил Чемберлен дао је Хитлеру рок од 48 сати да заустави агресију на Пољску, у супротном Велика Британија ступа у ратно стање са Немачком. Председник Србије потписао је нови закон о информисању практично одмах по изгласавању не давши тако Раји Родићу ни толико времена колико је Чемберлен дао Немачкој. Па испада да је Раја Родић опаснији од Хитлера...

Можда и јесте, јер две милијарде људи на кугли земаљској има потпуну слободу медија, две милијарде има делимичну слободу, а две милијарде никакву. То је процена међународне организације ,,Репортери без граница“, која крајем сваке године објављује извештај о слободи медија у свету. Видећемо на којем ће месту ове године бити Србија, иако то за нас можда и није тако важно, јер смо одавно навикнути на негативне и патерналистичке оцене од разних међународних институција.

У сваком случају, власт је кренула да сређује стање у држави почевши од медија. Мора се однекуд и почети. У ситуацији када немамо у пуном смислу право медијско тржиште, али имамо осиромашено грађанство, које још увек не троши на медије колико троше грађани оних држава у којима тржиште медија и постоји. У Србији је нестао средњи слој, интелектуалци су пауперизовани, доста средњошколских професора не купује сваки дан дневне новине, све више људи прелази на конзумацију електронских медија и зато новине и трче ка сензационализму. Како то регулисати а да се претходно не среди укупна економска ситуација? У условима корупције, приватизације иза непрозирних завеса, скандала где нови скандал по правилу гаси онај претходни, и где најбољи део привреде постаје страначко власништво, раније под фирмом државног сада под фирмом приватног сектора. Злобници и присталице бившег режима рекли би: бољшевизам без бољшевика. Што, наравно, није истина.

Дакле, пошто смо медије сада дефинитивно „скинули с дневног реда“, крећемо пуном снагом ка сређивању привреде. Вероватно смо у том циљу сада после скоро 19 година открили сиротим ирачким генералима да ми у Србији поседујемо 19 њихових авиона типа „миг-21“ и „миг-23“, које су Ирачани још тамо 1990. године упутили на ремонт у ваздухопловни технички завод „Змај“ у Великој Горици крај Загреба. ти авиони с ирачким ознакама тада су надлетали Загреб због чега је пучанство било узнемирено, па сам морао да то објашњавам у загребачком „Данасу“, број 450 од 2. 10. 1990. Онда је дошао рат и завод „Змај“ је у јесен 1991. године евакуисан из Велике Горице. Ирачки „мигови-21“ и „мигови-23“, осим једног авиона „миг-23“, у сандуцима су пребачени у завод „Мома Станојловић“ у Батајници. Тај један „миг-23“, који је био при крају ремонта, прелетео је на Батајницу, а пилот Омер седео је у кокпиту авиона на кухињској хоклици, јер седишта није било. Онда су се ти сандуци с ирачким авионима годинама превлачили по аеродрому и заводу „Мома Станојловић“, онај један „миг-23“ поносно је и у комаду стајао на стајанци завода. Ни авијација НАТО није хтела да га 1999. гађа, иако смо га лепо потурили као мету, али су ти неваљалци сигурно знали да се ми шалимо. После 1999. тај је „миг-23“ завршио у Музеју авијације на Сурчину. Сада одједном сви ти ирачки авиони као да су ускрснули из сандука. Као вампири. Покушавам да одгонетнем тајну. Ирачани су платили ремонт пре скоро 19 година. Зна се ко је у Београду тада узео паре за то. Хрвати могу да кажу да смо им мазнули ирачке авионе. Мајстори који знају како се ремонтује „миг-23“ остали су у Хрватској, без њих ми тај посао не можемо да урадимо. Прошло је толико времена да су и „мигови-21“ из сандука сада само гомила алуминијума. Чему онда јавна прича о тим авионима? Па, можда неко мисли да наше „мигове-21“ који су зрели за ремонт само мало префарбамо и утрапимо Ирачанима. Признајем, није лоша идеја.

Иначе, авиони из сандука прете да постану тренд у Србији. У централној логистичкој бази војске Србије недавно је у сандуку откривен сасвим нов авион Г-4. Крила, труп, скоро све. Годинама нисмо ни знали да имамо још један Г-4. У сандуку. А Вук Бојовић је морао да из Зоолошког врта врати авијацији ону „цесну“ што му је авијација пре бомбардовања 1999. поклонила да краси Зоолошки врт. После 1999: враћај, Вуче, „цесну“!

Већ пуних девет месеци траје процес враћања шест авиона Г-4 из Црне Горе у Србију. Подгорица каже да је све одобрила и да је одавно спремна да их врати Београду. Ко то у Београду отеже и зашто? Ко је одговоран да нешто што се може средити за два дана траје већ девет месеци? И када то Србију неће коштати ни један динар. А закон о информисању потписан је истог дана.

Неједнаке брзине у Србији?

Коментари60
60986
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

bivši pilot
Gospodine Lazanski,što ne otvorite priču o remontu naših "migova-29"? Kakvih je sve tu mućki bilo, kakvih pokušaja prevare i zarade. Zašto je remont toliko kasnio, ko je oko toga kriv? Šta je sa ovim zadnjim "migom-29", zašto još nije remontovan? To je tek priča o nelojalnoj konkurenciji, javašluku i lopovluku... A hoćemo u EU?
Helena
Pogledajte najnoviji, današnji, izveštaj na kojem smo mestu kao Srbija po konkurentnosti. Ništa bolje neće biti ni po pitanju novinarskih sloboda? Zato smo lupali u šerpe?
Enes
Miroslave, da li znate gde je i kako svoju pilotsku karijeru završio pilot Omer koji je preleteo taj MIG-23 iz Velike Gorice do Batajnice? Koliko je to tek tužna priča?
Ceda Bradic
@Mile , 06/09/2009, 19:22 Bravo Lazo, to je to. Ali šta da uradimo da bi bilo drugačije? KOM: nista lakse! Neophodno je, da precizno znamo KAKO ? da radimo,(i u tome da budemo dosledni), pa po tome selektiramo STA? da radimo a sta ne (tu su moguci kompromisi). Na nasu zalost,"u praksi" cenimo, KAKO? da postupamo sa novcem, pa po tome cenimo STA (raditi u vezi novca).To (zgrtanje novca, na zakonom utvrdjeni nacin), postaje kriterijum ISTINE!Sta kaze crkva (institucija) na ovo?Nista?Zasto? A, sta kaze Zakon R Srbije? R Srbija se pretvara u NEPRIRODNU tvorevinu. Umesto drzave LJUDI (gde je nedvosmisleno jasno,KAKO graditi relacije medju ljudima-delatnost crkve, pa shono tome regulisano STA? raditi ili sankcionisati - delatnost drzave), Srbija postaje "podrucje mahnitanja novca". KAKO plasirati novac je nametnuto kao kriterijum ISTINE! STA? raditi ili ne (sa novcem), regulisano je Zakonom. Afirmacija ljudskih vrednosti je postala forma striktno ogranicena (apsolutnim) interesom novca.NA-OPAKO,neprirodno. Jednostavno, apsolutni interes partije ("komunisticka" diktatura diktatora - sefa partije), zamenjena je "apstrakcijom" - apsolutnim interesom novca. I pored razlicite forme (intres partije je zamenjen intersom novca),efekat je slican (uz razlicite brzine):idiotizam, manipulacije, konfrontacije. A sadrzaj? Ditatura diktatora se oslanja na ideolopoklonstvo. A sta imamo sada? Zgodno pitanje za crkvu (institucija), a ne za zakonodavca (drzavu, koaliciju).
Ceda Bradic
@Mile , 06/09/2009, 19:22 Bravo Lazo, to je to. Ali šta da uradimo da bi bilo drugačije? KOM: nista lakse! Neophodno je, da precizno znamo KAKO ? da radimo, (i u tome da budemo dosledni), pa po tome selektiramo STA ? da radimo a sta ne.(tu su moguci kompromisi). Na nasu zalost, "u praksi" cenimo, KAKO? da postupamo sa novcem, pa po tome cenimo STA (raditi u vezi novca).To (zgrtanje novca, na zakonom utvrdjeni nacin), postaje kriterijum ISTINE! Sta kaze crkva (institucija) na ovo? Nista? Zasto? A. sta kaze Zakon R Srbije? R Srbija se pretvara u NEPRIRODNU tvorevinu. Umesto drzave LJUDI (gde je nedvosmisleno jasno, KAKO graditi relacije medju ljudima, pa shono tome regulisano STA? raditi ili sankcionisati - delatnost crkve u smislu institucije), Srbija postaje "podrucje mahnitanja novca" KAKO plasirati novac je nametnuto kao kriterijum ISTINE!? STA? raditi ili ne (sa novcem), regulisano je Zakonom. Afirmacija ljudskih vrednosti je postala forma striktno ogranicena (apsolutnim) interesom novca. NA-OPAKO, neprirodno. Jednostavno, apsolutni interes partije ("komunisticka" diktatura diktatora - sefa partije), zamenjena je "apstrakcijom" - apsolutnim interesom novca. I pored razlicite forme (intres partije je zamenjen intersom novca), efekat je slican (ponovo, "razlicite brzine"): idiotizam, manipulacije, konfrontacija. A sadrzaj? Ditatura diktatora se oslanja na ideolopoklonstvo.A sta imamo sada? Zgodno pitanje za crkvu (institucija), a ne za zakonodavca (drtzavu, koaliciju).

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља