недеља, 25.06.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:38
Породични лекар

Бука разара човека

Вишак децибела не оштећује само слух, већ неповољно делује на цео људски организам: подиже крвни притисак, повећава нервозу и раздражљивост, доводи до синдрома хроничног умора
субота, 12.09.2009. у 22:00
Ма колико били неопходни, овакви радови нас и излуђују

Шта је то без боје, мириса и укуса; не види се, а свуда је? Не, није ваздух. Реч је о једној врсти загађења човекове средине, од којег неприметно, мало-помало, почињете да бивате нервозни, раздражљиви, слабо спавате и сваког јутра се будите све уморнији.

Како побећи од буке?

Према подацима Градског завода за заштиту здравља (ГЗЗЗ) у 2007. години, на 22 од укупно тридесет мерних места у Београду, бука прелази дозвољену вредност у току дана, и чак на 27 места ноћу.

– Дању је дозвољени ниво буке увећан до 14 децибела, што је стравично висока вредност, а у ноћном периоду и до 19. Ово је погоршање у односу на претходну годину. Када кажете да је негде ниво буке повећан за само три децибела, на пример, негде се измери 65 дб, а после измерите 68 дб, то значи да је фреквенција саобраћаја дупло повећана на том мерном месту – каже Бошко Мајсторовић, саобраћајни инжењер из ГЗЗЗ.

Без тишине нема одмора

Дакле, ту смо. Велики број Београђана трпи због буке, али, шта то заправо значи за просечног станара из Булевара деспота Стефана, Таковске улице или неке вишеспратнице уз аутопут?

– Уколико постоји континуирано излагање високом нивоу буке, долази до скока крвног притиска, утицаја на вегетативни нервни систем, нервозе, мањка одмора, односно синдрома хроничног умора. Није, дакле, само реч о оштећењу слуха због буке, већ постоји неповољно дејство на цео организам – објашњава др Бранка Микић, оториноларинголог аудиолог из Института за ОРЛ и максилофацијалну хирургију у Београду.

Општина Нови Београд је радила анализе за насеља која се налазе близу аеродрома, каква су Сурчин или Ледине, и установљено је да је становништво из тих насеља подложније неурозама и кардиоваскуларним сметњама у односу на опште здравље становништва и очекивани ниво за ту узрасну скупину. Нема квалитетног одмора ако није тишина, а тишина није 60 децибела него мора бити испод 40, каже наша саговорница.

Према речима проф. др Светлане Чизмић, шефа катедре за психологију рада на Филозофском факултету у Београду, комунална бука представља конгломерат свих непријатних звукова који долазе из окружења у којем живите, а потичу од саобраћаја, од (привремених) радова који се изводе у близини, из кафића или ресторана.

– За разлику од повремене буке, на непрестану, каква је комунална, човек може да се навикне, али она и поред тога оставља последице и на психичко и на физичко здравље људи. Најчешћи психички поремећаји су изражена неуротичност, анксиозност, емоционална нестабилност, повећана иритабилност, сукоби са околином...

Бука делује као стрес, у овом случају континуиран, који ремети низ подручја човековог функционисања, она омета комуникацију и смета чак и добрим међуљудским односима. У неким истраживањима је утврђено да се у јако бучним срединама ови односи доживљавају као мање пријатељски – истиче др Чизмић.

Заштитни зидови – дифузори

Проблем буке је растао истовремено са развојем Београда; непостојање или непоштовање еколошких закона и прописа су током деценија довели до тога да у појединим насељима ситуација буде веома алармантна. Сви наши саговорници истичу да је крајње неповољна ситуација што изузетно прометна саобраћајница, каква је аутопут, пролази кроз густо насељена места. Овај проблем могуће је решити постављањем неравних зидова – дифузора, који разбијају звук и штите околне зграде од буке, а постоје широм Европе, поред осталог и у суседној Мађарској и Хрватској.

– Некада смо правили велике глупости, којима смо се поносили – каже Бошко Мајсторовић. – Причали смо да смо успели да „провучемо” аутопут кроз срце Новог Београда, а сада правимо обилазницу, и то великим делом и због превелике буке. Такође смо некад говорили да би „место становања требало примакнути месту рада”, па сад на Новом Београду имате фабрику одливака уз стамбено насеље, те се поставља питање кога да иселимо: фабрику или људе?

(/slika2)Неспорно је да постоји проблем буке, као и да грађани због тога имају здравствених проблема. Поставља се питање: која је градска институција надлежна за заштиту животне средине? Одговор не може бити једноставнији – Градски секретаријат за заштиту животне средине. Ту, међутим, долазимо до кључног проблема. Инспектори из овог београдског градског секретаријата раде по Закону о заштити животне средине донетом још 1991. године, а по њему извор буке може бити само стационаран. Дакле, барем према закону, ниједно возило, ниједан полураспаднут аутомобил, аутобус или камион не може бити извор буке, јер се (још) креће, чиме не улази чак ни у разматрање као потенцијални загађивач. Према речима Татјане Живковић, помоћника градског секретара за инспекцијске послове у области заштите животне средине у Београду, инспекцијама у таквој ситуацији остаје само да се боре са власницима кафића и сплавова. Међутим, пропис из 1992. године умногоме компликује поступак рада, што практично инспекторе оставља немоћним.

– По закону из 1991. године извори буке су искључиво стационарни, односно то могу бити апарати и разни уређаји. Тај закон буквално са само три члана регулише проблем буке, а Правилником који је из 1992. године, прописан је дозвољени ниво буке у средини у којој човек борави, као и начин на који се врши њено мерење.

Највећи број пријава грађана односи се на кафиће, међутим, они су практично никли преко ноћи, тако да пропис није регулисао ништа у вези са радом кафића. Морали смо да музички стуб сврстамо у уређај, тј. апарат који је стациониран. Ми власнику налажемо мерење, и извештај који добијамо је следећи: да је дозвољено пуштање музике до одређеног нивоа на том потенциометру музичког уређаја. На основу тога издајемо решење да тај апарат и тај уређај не сме да се користи изнад тог подеока, али пошто немамо законска овлашћења да печатимо те уређаје, пошто је контрола малтене немогућа, онда је та наша мера забрањујућег решења несврсисходна.Другим речима, ми смо практично немоћни. По садашњим прописима, бука се мери при затвореним прозорима и вратима, што је потпуно неадекватно за летњи период, тако да обично ти резултати који се добију нису реални. Али тако пропис каже, и ми не можемо ван њега, каже Живковић.

Барем теоретски, решење проблема буке у Београду је могуће: потребно је донети нови закон о заштити животне средине (јер је постојећи, из 1991, неадекватан), као и посебан закон о буци. Или, како каже Татјана Живковић, довољно би било само дати овлашћења граду да сам доноси акте који би регулисали овај и сличне проблеме. Све дотле ће Београђани бити неиспавани и нервозни.

Радмило Марковић

----------------------------------------

Граница бола на 125 децибела

Јачина звука појединих извора из нашег окружења:

• телефона – 80 дб

• саобраћај (ако седите у својим колима) – 85 дб

• наилазак воза у метроу – 95 дб

• косилице – 107 дб

• моторне тестере – 110 дб

• почетак бола је на 125 дб, колико производи пнеуматски чекић

• полетање авиона на удаљености од 30 метара износи 140 дб

• најгласнији могући звук – 194 дб.

Кад је реч о музици – вежбање клавира је 60 до 70 дб, камерна музика је од 75 до 85 дб, фортисимо на клавиру је 95 дб, виолина до 103, мп3 плејер на пола појачања је 94 дб (директно у уво. Данас постоји и проблем играоница у којима је бука јачине 130-140 дб нон-стоп, значи прелази границу бола, али то клинци, пошто су у адреналинском налету кад играју игрице, не примећују. Играонице су катастрофа за слух, каже др Микић.

---------------------------------------

Заштита од буке

Мере заштите од буке су најпре грађевинске – треба користити материјал са великом апсорпционом моћи, дуплих прозора са вакуум стаклом који ће правити звучну изолацију; затим, у просторијама које су велики извори буке препоручује се коришћење гумених или других облога, да не би било много одбијених звукова, тзв. реверберације. Потребно је и просвећивање у смислу слушања музике на разумнијим нивоима, потребан је и одмор у тишини после излагања буци, као и коришћење витамина као антиоксидативних средстава, каже др Микић.

--------------------------------------------

Прилагођавање

На доживљај буке знатно утиче наш став према буци, каже др Чизмић, па ако је бука континуирана, рецимо због аутопута, на њу ћете се прилично лако адаптирати. Наравно да и она смета, али адаптација је могућа, до нивоа кад је скоро и не примећујете. Она чак може и да вам недостаје, ако сте на њу навикли, кад одете у неку тиху зону, објашњава др Чизмић.


Коментари3
ef5e2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ljiljana teofilski
Prilagodjavanje.....kako to lepo zvuci,prosto domacinski....da se prilagodim nekoj buci koju sam sama birala,npr pravila kucu blizu autoputa pa eto spremna sam na to.....ali da me iseljava bahati birtas sa periferije i neke cuke za koju nikad nisam cula.....pa sad mene savetuje da se selim ili ce me zapaliti.... e na to se necu prilagoditi NIKAD.danju se prilagodjavam kamionima koje niko ne usmerava na zaobilaznicu,idu kroz centar grada!nocu u velikom parku odeljenje psihijatrije.birtija otvorena celu noc,dok se poslerdnji gost ne ispovraca,mlin privatiziovane pekare nocu u punoj akciji,ko j...gradjane......ej Rumo,propala si,u centru je ostalo mesta samo za svinjce i kokosinjce...VRATITE MI MOJU VAROS;ONA PRIPADA MOJOJ DECI,KAO I SVIM KULTURNIM LJUDIMA.
ljiljana Teofilski
Slazem se,nema zakona,sve je to farsa,to nije problem glavnog grada,vec rekla bih jos vise provincije,gde je sve svedeno na malogradjanski burazerski nivo.Prosto,zoves policiju,oni te smatraju budalom i ismevaju na lokalnom nivou, kao nema sta pametnije da radi pa zove kao smeta buuuukaaa....a radno vreme birtasa do zore,pijandure i narkomani bljuju pod mojim prozorom,sve uz blagoslov opstinara koji imaju komunalne inspektore koji se ne mesaju svoj posaoodgovor je daje eto to sve politicka volja,tre mrte kriza u svetu i sio mi ga djuraNa ulicu sve,bez leba da budete gospodo koji nista ne radide cekate da obican covek sa porodicom pop.........i ode iz ove ludnice srbistanske.nemoc drzave to je prava rec.a vi koji ste se obesili na drzavnu platu,bez ikakvih ljudskih kvaliteta i poslovne sposobniosti SRAM VAS BILO.Decu pred spavanje plasim pricom bio jedan cika u opstini...
stanica stanic
Zakon o buci nas ne može zaštititi.Zakonom nije predviđeno da ekološka inspekcija iziđe na teren i meri jačinu buke. jačinu buke treba, po Zakonu da meric onaj ko buku proizvodi, što, priznaćete, nije normalno. Prilikom izgradnje raznih objekata buka koju trpe građani u okruženju je nesnosna, a niko nije u stanju da ih zaštiti. Pitanje je čemu ovakav Zakon služi. Insituti koji po pozivu građana treba da mere buku izlazak naplaćuju veoma skupo,ali šta da radite ako njihova ekipa doše, ali u tom momentu nime buke? Dakle, tekst vam je samo delimično odgovarajući. Trebalo bi da se bavite malo više stvarnišću a ne samo lepim pričicama da s popuni novina. Istažujte, istražujte, istražujte. Idite malo dalje od onog što vam se servira.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља