среда, 20.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:54
Сусрети

У потрази за прецима

Приче из детињства и породична заоставштина главни су „кривци“ што се Александар Бачко посветио проучавању порекла породица и становништва читавих крајева у којима живи наш народ
Аутор: Јован Гајићсубота, 12.09.2009. у 22:00

Још од ране младости и школских дана Александар Бачко, истраживач и историчар из Београда, посветио се проучавању порекла породица – најпре своје, потом својих пријатеља, а затим и читавих крајева у којима живи наш народ. Резултат тог помало необичног хобија је пет до сада издатих књига и неколико које су већ спремне за штампање, на стотине написаних прилога, али и први кораци у једном, код нас још пионирском послу – генетичкој генеалогији, односно изради генетичких профила на основу којих се може утврдити и најстарије порекло већег броја људи.

– Од баке и деке сам у детињству доста слушао о нашим прецима и имао прилике да видим већи број фотографија, књига и друге грађе из породичне заоставштине. То није ни чудо, јер они потичу из угледних породица, а мој предак по баки са очеве стране био је и чувени пакрачки епископ Никанор Грујић. Све то утицало је да почнем да се бавим овим хобијем, који је временом постао и моје главно занимање – објашњава Бачко.

Архив у стану

Проучавајући порекло породица, он обилази архиве, библиотеке, упознаје се са матичним и црквеним књигама, набавља литературу, разговара са људима, али знатан део посла обавља и код куће. Због тога његов стан у Новом Београду подсећа на омањи архив. Уз неизбежни рачунар, који му је постао главно средство за рад, ту је и гомила књига, архивске грађе, прикупљених рукописа, фотографија, CD-ова...

– Највише волим да радим ноћу. Тада сам некако најмирнији и концентрација ми је најбоља. Посао је захтеван, јер треба прикупити много података, обратити пажњу на „ситнице“ које могу бити врло значајне. Ипак, волим овај посао, он ме опушта и испуњава, а одскоро имам и помоћ ћерке Катарине, која се показала веома даровита приликом дизајнирања књига – напомиње наш саговорник.

Осим своје породице, која по оцу вуче корене из Далмације и Барање, а по мајци из јужне Србије (околина Лесковца), Бачко се посветио проучавању порекла становништва појединих насеља и читавих крајева, о чему говоре и наслови његових књига: „Мали Мокри Луг“, „Жегар – порекло становништва“, „Малешевци – род који слави Светог Игњатија“, „Породице далматинских Срба“ и „Из прошлости сентандрејских породица“. Занимљива је и методологија коју наш саговорник користи кад проучава нечије порекло.

– Крсна слава неке породице, нарочито ако је ретка, попут Светог Томе, Светог Игњатија, Лазареве суботе..., може представљати веома важан детаљ за утврђивање нечијег порекла. Ту су и породични надимци, имена предака, усмена традиција о пореклу... Као писани извори користе се црквене и матичне књиге, пописи становништва, архиви, историјска и етнографска литература... Ако располажемо са доста података и ако се они добро „поклопе“, нечије порекло се може прецизно утврдити и 300 до 400 година уназад, док је у неким случајевима тешко „померити се“ са средине 19. века – каже историчар.

Који вам је генетички профил

Желећи да корене људи са овог подручја што боље упозна, у последње време посветио се и генетичкој генеалогији, која је код нас тек у повоју. За сада је у припреми сајт „Српска ДНК“ на којем ће бити објављена и истраживања о пореклу неких познатих личности, а у плану су и други пројекти и истраживања.

Принцип на основу којег се прави нечији „генетички профил“ јесте, каже наш саговорник, прилично једноставан, али и скуп. Потребно је узети брис са унутрашње стране образа, а затим му, уз помоћ „маркера“, одредити халпотип (генетички профил). На основу тога може се одредити и којој халпогрупи (групи људи сличног порекла) нека особа припада.

– Ова истраживања су и у свету још у зачетку. Понекад се и из личних или политичких разлога у њих уносе недоумице и произвољна тумачења. Али, јасно је да је то најбољи начин: ДНК се споро мења, тако да се на основу „ипсилон хромозома“, који се преноси са оца на сина, поуздано може пратити нечије чак и веома далеко порекло, понекад чак и до „генетичког Адама“ односно заједничког претка једне веће групе људи. Иначе, целокупно становништво планете дели се на двадесетак халпогрупа, а оне на подгрупе, тако да их сачињава и по више милиона људи. То је захтеван, али и занимљив посао којем намеравам да се у наредном периоду посветим – истиче на крају Бачко.


Коментари0
4cbb5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља