субота, 23.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:15
Традиција

Манастир Жупа Никшићка

Тридесетак монахиња, уз молитве и богослужење, израђује ручне и машинске везове, иконописе, дуборезе, грнчарију...
Аутор: Текст и снимци Драгана Милошевићсубота, 12.09.2009. у 22:00

На левој обали Грачанице, у живописној Никшићкој жупи, налази се манастир Светог апостола и евангелисте Луке. Смештен је између села Југовића и Ливеровића. По народном предању, далеке 1235. године подигла га је кћерка Стефана Првовенчаног. Од тада па све до данас, манастир Жупа Никшићка је духовни центар читавог овог краја. Грађен, рушен, па поново грађен, успео је да одоли свим недаћама које су га пратиле кроз историју.

Првобитно се манастир налазио на десној обали Грачанице, испод брда Градине; на том месту је био све негде до Косовског боја.

– Велика стена која се налазила изнад самог манастира, после једног земљотреса, одвалила се, пала на манастир и порушила га. У судбини манастира народ је предосећао и своју несрећу. И заиста, није много времена прошло, а пропало је српско царство на Косову – причају монахиње.

За време деспота Стефана Високог, људи из овог краја решили су да обнове манастир. Из пепела га је, заједно са народом, подигао Раде Неимар.

И касније је манастир пролазио кроз бурна времена. Скрнавиле су га и палиле многе војске, долазили и одлазили властодршци, одузимали манастиру оно што је његово. После Другог светског рата, манастирски конак био је преуређен у мотел, али су монаси и то се издржали.

Рај за очи, спокој за душу

Чују се црквена звона. Разлеже се у свитање њихов резак звук далеко низ никшићку долину. Гаврила, Теофила, Евдокија, Анфилохија, Ксенија, Теодора и остале монахиње лагано крећу ка храму на богослужење. У рукама бројанице, на лицима блажени мир, у сваком покрету и погледу скромност.

(/slika2)Минулог лета било је десет година откако је овај манастир поново оживео и постао место где се радо долази. Својим радом и гостопримством, монахиње су учиниле да се посета богомољи дуго памти. Онај ко једном дође овде, сигурно ће доћи поново. Путник намерник остаће задивљен пред иконама, везеним пешкирима, ешарпама, бројаницама, посудама од глине и још многим детаљима које ове монахиње израђују. Свака радионица је права ризница, сваки комад грнчарије или тканине израђен је са посебном пажњом, уз молитву.

– У манастиру је више радионица. Бавимо се уникатним везом, иконописом, шивењем, израдом кутијица за тамјан и кандила и других предмета од керамике, на које смо посебно поносне... Много тих, да кажем заната, научиле смо овде у манастиру, и сада готово да нема сестре која не ради бар у једној радионици – објашњава монахиња Теодора.

Сестринство манастира има око тридесет монахиња, међу којима су неке, пре доласка, биле професорке, лекарке, новинарке. Сада, захваљујући својим вештим рукама, постале су прави мајстори са бојама, иглом и на разбоју.

– Све што израдимо, то и продамо и, заправо, од тога манастир живи. Своје рукораде највише продајемо у манастиру Острог, мада је последњих година све већи број посетилаца из земље и иностранства и овде, и они се интересују за наше производе. Преко лета их је највише. Радује нас што је све више оних који долазе да напоје своју душу и да погледају оно што ми радимо. Сваки гост нам је добродошао – каже сестра Анфилохија.

Човек снује, а Бог одлучује

Немојте се зачудити ако видите монахињу која коси траву или орезује воћке. У манастирском комплексу налази се и нешто имања, тако да се сестре марљиво баве и пољопривредом. На јабучару, који је код самих манастирских капија, могу им позавидети и врсни воћари.

– Обучене смо да све радимо, од оних, како се то каже „финих” послова, па до грубих, физичких. Имамо много идеја и планова, предстоји нам још доста рада – говори монахиња Гаврила.

Од када је манастир, пре десетак година, поново оживео, урађено је много захваљујући, како сестре истичу, помоћи и других манастира и доброчестивих људи. Ипак, недостаје још ствари, мало је келија и соба за госте.

– Све госте желимо да дочекамо на прави начин, да им пружимо праву хришћанску добродошлицу. Дођу људи са далеког пута, али често нема места да сви остану и преноће. Надамо се да ће доћи, уз божју помоћ, дан када ће овде бити довољно простора и за радионице и за госте, али видећемо. Знате како се каже: човек снује, а Бог одлучује – кажу нам сестре, а то схватамо као прави тренутак за крај прве новинарске посете од обнављања манастира.

Настављамо пут ка Србији, а монахиње остају да у Жупи Никшићкој на, како кажу, ветрометини и раскршћу две цивилизације, чувају православну веру, раде прелепе рукотворине и моле се за спасење рода свога.

-------------------------------------

Гроб новомученика

У манастирској потри сахрањен је и новомученик свети Гаврило. Страдао је на Благовести 1942. године. После литургије, изведен је из цркве, мучен и испитиван у партизанском штабу, а затим жив бачен у Драговољовића јаму, где је у мукама предао своју душу Богу. Крај његовог гроба, причају у манастиру, десила су се многа исцељења.

-----------------------------------

Црквени дечји хор

Захваљујући ангажованости сестринства овог манастира, пре неколико година основан је дечји црквени хор Светог апостола Луке. Добитник је бројних награда на фестивалима у земљи и у иностранству.


Коментари1
ec283
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

DRAGANA
OVDE JE RODJEN MOJ DEDA I DEDA DEDE MOGA DEDE

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља