субота, 08.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 10.09.2009. у 22:00 Милан Лазаревић

Нађен најстарији рукопис на глагољици?

Напис на комаду керамике пронађен у Залавару у Мађарској

Oд нашег дописника
Праг,10. септембра – У мађарском Залавару, некадашњем Блатнохраду, недалеко од Балатона, недавно је нађен напис на првом словенском писму – глагољици, вероватно најстарији од свих досадашњих налаза, преноси словачки СМЕ писање мађарског листа „Непсанадшаг”.

Како тврди главни археолог, сарадник Мађарске академије наука, Миклош Бела Соке, који већ 15 година руководи истраживањима у овом старом граду, некадашњем седишту словенског кнеза Прибана и његовог сина Коцеља, налаз може имати изузетну вредност у историји културе Словена. „Изгледа да је то досад најстарији текст који је писан глагољицом. На нађеном комаду керамике су јасно видљива четири знака – два и по слова и један крст. Није искључено чак да се ради о рукопису словенских просветитеља, светих Ћирила и Методија”, изјавио је овај археолог.

Солунску браћу – Константина (Ћирил) и Методија, послао је византијски цар Михаило III 60-их година деветог века у Велику Моравску, тада највећу словенску државу у региону, да шире хришћанство и писменост. Извесно време, тачније 866-867. они су били у мисији у Блатнохраду, утврђеном насељу које је било на месту данашњег Залавара. Ту је била постављена највећа хришћанска црква у источној и средњој Европи тог времена, ходочаснички храм у част мученика Хадријана, у коме су били и његови посмртни остаци.

(/slika2)Темеље храма открила је пре двадесет година археолошка група на челу са Агнесом Сос-Чемицки. Насеље је 872. постало седиште архиепископије, а за архиепископа је римски папа именовао Метода. Блатнохрад је био подигнут на острвском узвишењу усред мочвара и бара. Већина зграда је била од дрвета. Комад керамике с написом на глагољици је нађен у три метра дубоком рову који је делио некадашње насеље од црквеног дела у коме је, поред храма, била и резиденција архиепископа и помоћне зграде. На основу слојева могуће је датирати овај налаз око 870. године, то јест знатно раније од досад откривених најстаријих написа на глагољици који потичу из 10. и 11. столећа.

Глагољица је прво словенско писмо, установили су га почетком друге половине деветог века Ћирило и Методије, прилагођавајући грчки алфабет фонетском систему дијалекта словенског језика којим се тада говорило у околини Солуна.

На комаду керамике од разбијеног пехара јасно се виде слова „и” и „о” (звана иже и он) и заједно чине „ио”. Може то бити део нечијег имена. Не може се засад одредити на коме је језику.

У даљим истраживањима, како се истиче, могу доста помоћи славистички специјалисти за глагољицу и ћирилицу. Интерес за учествовањеу предстојећимистраживањима показао је Историјски институт Руске академије наука. Треба претпоставити да има заинтересованих, не само источно него и јужно од Залавара.

Коментари0
9298d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља