Oд нашег дописника
Праг,10. септембра – У мађарском Залавару, некадашњем Блатнохраду, недалеко од Балатона, недавно је нађен напис на првом словенском писму – глагољици, вероватно најстарији од свих досадашњих налаза, преноси словачки СМЕ писање мађарског листа „Непсанадшаг”.

Како тврди главни археолог, сарадник Мађарске академије наука, Миклош Бела Соке, који већ 15 година руководи истраживањима у овом старом граду, некадашњем седишту словенског кнеза Прибана и његовог сина Коцеља, налаз може имати изузетну вредност у историји културе Словена. „Изгледа да је то досад најстарији текст који је писан глагољицом. На нађеном комаду керамике су јасно видљива четири знака – два и по слова и један крст. Није искључено чак да се ради о рукопису словенских просветитеља, светих Ћирила и Методија”, изјавио је овај археолог.

Солунску браћу – Константина (Ћирил) и Методија, послао је византијски цар Михаило III 60-их година деветог века у Велику Моравску, тада највећу словенску државу у региону, да шире хришћанство и писменост. Извесно време, тачније 866-867. они су били у мисији у Блатнохраду, утврђеном насељу које је било на месту данашњег Залавара. Ту је била постављена највећа хришћанска црква у источној и средњој Европи тог времена, ходочаснички храм у част мученика Хадријана, у коме су били и његови посмртни остаци.

(/slika2)Темеље храма открила је пре двадесет година археолошка група на челу са Агнесом Сос-Чемицки. Насеље је 872. постало седиште архиепископије, а за архиепископа је римски папа именовао Метода. Блатнохрад је био подигнут на острвском узвишењу усред мочвара и бара. Већина зграда је била од дрвета. Комад керамике с написом на глагољици је нађен у три метра дубоком рову који је делио некадашње насеље од црквеног дела у коме је, поред храма, била и резиденција архиепископа и помоћне зграде. На основу слојева могуће је датирати овај налаз око 870. године, то јест знатно раније од досад откривених најстаријих написа на глагољици који потичу из 10. и 11. столећа.

Глагољица је прво словенско писмо, установили су га почетком друге половине деветог века Ћирило и Методије, прилагођавајући грчки алфабет фонетском систему дијалекта словенског језика којим се тада говорило у околини Солуна.

На комаду керамике од разбијеног пехара јасно се виде слова „и” и „о” (звана иже и он) и заједно чине „ио”. Може то бити део нечијег имена. Не може се засад одредити на коме је језику.

У даљим истраживањима, како се истиче, могу доста помоћи славистички специјалисти за глагољицу и ћирилицу. Интерес за учествовањеу предстојећимистраживањима показао је Историјски институт Руске академије наука. Треба претпоставити да има заинтересованих, не само источно него и јужно од Залавара.