среда, 20.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:07

Стогодишња мистерија монументалне слике Паје Јовановића

Аутор: Петар Петровићпетак, 11.09.2009. у 22:00
(Детаљ)

У непрегледном низу од преко хиљаду и више дела што их је током свог дугог и плодног стваралачког века остварио српски сликар Павле-Паја Јовановић (1859–1957), једна слика се посебно издваја.

Као прво, за њу се зна само на основу репродукција у хелиогравури, олеографији и сл., јер до данас се не зна где се налази оригинал.

Друго, она је једно од најбољих дела Паје Јовановића уопште.

Треће и не мање важно, догађај који је приказан на слици, година када је слика настала и година у којој се обележава јубилеј 150 година од рођења Паје Јовановића, директно се поклапају и пружају повод за причу о једној слици и три јубилеја.

Слика о којој је реч FurorTeutonicus – Битка у Теутобуршкој шуми – јесте историјска композиција која приказује битку и победу Германа над Римљанима у Теутобуршкој шуми 9. године н. е. (тачно пре две хиљаде година). Сликар је имао задатак да представи догађај када су германска племена до ногу потукла Римљане намамивши их дубоко у неприступачну Теутобуршку шуму. До тада завађена германска племена, окупила су се против Римљана око војсковође Арминија који је служио у римској војној провинцији Германији под проконзулом Квинтом Варом, у време цара Октавијана Августа. Варов задатак био је да успостави римску власт све до области Везера и Лабе на истоку. Међутим, Арминије је тајно склопио савез са германским поглаварима како би осујетио римске намере. У јесен те 9. године, искористивши Варово поверење, Арминије је намамио у заседу три римске легије са око двадесет хиљада војника са самим проконзулом Варомна челу, и током тродневне битке потпуно их уништио. Сматра се да се битка одиграла у крајевима двадесетак километара северно од градаОснабрик, где се данас налази спомен-обележје на овај значајан догађај из историје немачког народа.

(/slika2)Паја Јовановић је ову слику завршио последње године XIX века 1899. (тачно пре сто десет година), у време када се озбиљније посветио сликању великих историјских композиција попут Таковског устанка, Сеобе Срба, Крунисања цара Душана и др. Припреме за њу трајале су сигурно више од једне године, мада се не зна поуздано када и од кога je тачно добио поруџбину за њу. Неоспорно да је сликар засновао реконструкцију догађаја битке на историјским чињеницама, мада је овај догађај заокупљао пажњу многих уметника и пре Паје Јовановића (рецимо, немачки уметник Фридрих Гинкел је 1864. насликао једну верзију ове битке). Да би што верније интерпретирао чувену битку у Теутобуршкој шуми, Јовановић се додатно инспирисао и Вагнеровом оперском трилогијом „Прстен Нибелунга”.

Већ када су се појавиле прве репродукције слике Furor Teutonicus, одмах су биле обавезна илустрација у многим књигама историјског или археолошког садржаја, са назнаком да се радило о делу аутора P. Joanоwitza. Исте 1899. била је излагана у Бечу и том приликом је добила престижну Рајхлову награду и новчани износ од хиљаду и шесто форинти или шест хиљада динара у злату.

Наш велики научник Милутин Миланковић који је у то време живео и радио у Бечу, у свом делу Успомене, догађаји и сећања, пун утисака, описује слику Паје Јовановића као једну од најбољих од свих које је видео у Бечу. Слика је добила престижне награде на међународним изложбама у Сент Луису 1904. и Салцбургу 1909. године, али од тада јој се губи даљи траг. До нас су, пак, остале сачуване две скице у уљу мањег формата које је Јовановић насликао током прве и друге деценије прошлог века.

Још један податак је занимљив.

Наиме, према наводима из Јовановићевих „Мемоара”, слика коју аутор води под називом Los Barbaros, која је иначе била откупљена за Национални музеј у Сантијаго де Чилеу 1911, могла би да буде управо Furor Teutonicus, али ни за њу се поуздано не зна како је изгледала и где се налази, јер је Јовановић у својим мемоарским забелешкама навео да је у времену пред Други светски рат слика на необјашњив начин нестала.

Како год било, Паја Јовановић је у свом делу FurorTeutonicus монументалних размера (према његовом сећању величине преко 20 m²) унео сву своју вештину и искуство, тако да се са правом сматра за једно од најзначајнијих његових дела уопште. Надахнут Вагнеровом опером и литературом, припремљен студијама и историјско-археолошким подацима о историјској бици и спреман да као сликар извуче из себе највеће мајсторско умеће, Јовановић је створио такво дело које је по квалитету мерљиво у светским размерама реалистичког сликарства крајем XIX и почетком XX века.

Гајимо наду да слика није неповратно нестала и да ће јој се пре или касније ипак ући у траг, а уколико би се то догодило, било би то свакако једно од најзначајнијих културних открића.


Коментари8
73543
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Djordje Labrovic
Nacisti su pljackali sve sto je moglo se opljackati po Evropi.Poznato je da su mnogi posle kraha nacisticke Nemacke, utociste nasli u Juznoj Americi,te me nebi cudilo da je ta slika zavrsila i kod nekog naciste.Jacanjem Nemacke i njenim nacionalizmom ,moguce da se u jednom trenutku ta slika i pojavi kao dokaz njihove pobede,stvaranjem velike Nemacke i njihove moci.
Dusan nesic
"Dojcland iber ales". To treba da stoji ispod slike jer da su Rimljani pobedili verovatno Germanska plemena ne bi ojacala pa ni Nemacka za I i II svetski rat. To je za Nemce kao za nas vaznost Kosovskog boja. I na kraju Rimski citat: Germanska plemena su se ujedinil, bice rata!
Milan
U tekstu se spominju "Memoari" Paje Jovanovica. Da li neko zna da li je to objavljeno u formi knjige, i ako jeste ko je izdavac?
Божидар Митровић
Архитектонска дела одражавају поглед на свет (мировозрење) времена у којем настају, што није увек и воља елите, па архитектура одражава најчешће континуитет културе. У сликарству је далеко мање темељности јер је слика део надахнућа уметника а не његове аналитичности историјских околности које слика треба да искаже. Паја Јовановић је својом студиозношћу изузетак и код њега превладава не само реализам приказа теле, униформе и одеће, већ и историјских околности. Вредност овог чланка је и у томе што је аутор изнео и страни и српски назив, што може бити и траг у проналажењу оригинала. Наиме српски назив Битка у Теутобуршкој шуми је изгледа нетачан „препев“ Furor Teutonicus. Наиме Furor (нем. – јарост; furore итал. – јарост, ентузијазам, надахнуће, (furia – гнев, поток); furor, шпан. - јарост, бес, устанак; furore, енгл. – емоције, сензација) има мало везе са речју битка и што је најважније реч Furor у сваком аспекту далеко прецизније изражава оно што је нацртао Паја Јовановић и што је доминантно на слици јарост (устаника). Израз Теутобуршкој је типичан пример како филолози или преводиоци одводе далеко од изворника. Наиме израз Teutonicus (енгл. – ТеВтонски, праГермански; Teutoniа нем. – латински назив Германије (teutonisch – ТеВтонски, ултраНемачки одакле и Teutonen – ТеВтони, ТеВтонци, немачко племе, ирон. Немци); Teuton фр. – Немац; teutoni итал. – син. teDesco, germanico – теВтонци (desco – колода) је латинизовани превод назива за који анализом te(os) и utonic/в(т)оник/Веник треба да у изворнику значи БожанскиВеник, а божански за ове јароснике је био Бог Јарило или Коло па су то КолоВенти или КолоВени. Због тога у проналажењу слике треба консултовати проф. Ива Вукчевића, са Њујоршког универзитета, аутора књиге „Држава Германска а племена/народ СлоВенски“, те по мом мишљењу слику треба тражити у Германији или у „римској општиници“, која крије и друге доказе о историји СлоВена/КолоВена до VI века. Очигледно неко је у Германији схватио поруку Паје Јовановића.
Konstantin Prvi
Naziv slike bi trebalo da bude Tevtonski gnev ili tako nesto, a zaista prikazuje bitku u Teutoburgskoj sumi. Bilo bi interesantno napraviti spisak Jovanovicevih dela koja nisu bila posvecena dogadjajima i licnostima iz srpske nacionalne istorije.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Култура /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља