уторак, 09.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 11.09.2009. у 22:00 Мирослав Лазански

БАРЈАК НА МАЊАЧИ

НАТО је започео војну вежбу на полигону Мањача крај Бањалуке. Кажу, одличан полигон за вежбе пешадије и тенкова. Знам најмање још пет сличних одличних полигона у земљама НАТО-а где би могле да се одигравају такве вежбе. А изабрана је Мањача. Вероватно је на осталим полигонима гужва, нема места. Али хајде нека буде и Мањача, јер није само у томе „квака 22”. Наиме, на Мањачи је ових дана на шатору војника армије БиХ осванула верска, зелена, исламска застава. А у шатору и око тог шатора су војници сва три народа БиХ. А БиХ је званично секуларна држава. Наравно, ствар је брзо заташкана, у команди НАТО-а у Сарајеву о томе ћуте, у штабу вежбе на Мањачи о томе нико не жели да прича. Ипак, можда ја то гледам параноично, можда је та застава, тај зелени барјак заправо и део вежбе, део сценарија да се види како Срби на Мањачи гледају на ту верску заставу? Па ће онда тимови за „псиоп” (проучавају психу људи) операције НАТО-а да направе студије о„балканским дивљацима који никако да превазиђу историју”.

Скоро истовремено, политичко Сарајево узбудило се због посете председника Србије Бориса Тадића Палама и отварања школе „Србија”. Када је у Сарајеву у октобру 2000. године отворена џамија краља Фахда, уз саудијски културни центар, колико се сећам нико се у политичком Београду није због тога узбудио. А и што би, то је верско питање у другој држави. Истина, те године и тог октобра многи су били заузети другим стварима, па и није било времена дивити се отварању још и неких културних центара у комшилуку. Које је финансирала Саудијска Арабија. А сада оволико узбуђење и протести из Сарајева због школе „Србија” на Палама.

БиХ је национално дубоко подељена земља, подељено друштво, наслеђени конфликт. Док је у Западној Европи Други светски рат изгубио истакнуто место у јавној историјској култури и у створеном идентитету нација, земље бивше Југославије нису учествовале у тој промени. Претварање недавних ратова у садашњост, сећање на заједничку патњу и заједничку борбу у рату преточено је у државну политику памћења, у нешто што треба да служи као покретач државне и идеолошке интеграције у једном систему коме су иначе преостали тек малобројни инструменти стварања идентитета. Званична слика рата спада у неопходни арсенал легитимности, у који не сме да се дира, који не сме да се доводи у питање и за који су везани сви облици изражавања и све активности државне политике обележавања прошлости: готово сви празници, већина споменика, непропорционалан део историјских истраживања и школске наставе историје врте се око ратова из деведесетих година, а белетристика и филм скоро су у потпуности у служби стварања једне херојске слике тих ратова. При том су у државној политици Сарајева и Загреба према прошлости други, претходни, ратови пали у други план. Јавно се памтио само део историје, а тиме је себе у овом памћењу могао да нађе само део друштва. „Примарно искуство” појединца и „секундарна институционализација памћења” у јавном мишљењу на тај начин су се за делове друштва разилазили и то је познати феномен „пливајућег јаза” између индивидуалног и колективног памћења. У БиХ и у Хрватској ова питања су била и још су лишена слободног дискурса, па је и слика последњег рата постала мерило прерасподеле политичког, па и друштвеног статуса. „Интегришуће мишљење”, односно званично санкционисана слика рата, сву кривицу и одговорност екстернализује на „великосрпство” и тиме растерећује своје друштво својеврсне „обраде прошлости”. Наравно, то није и понуда помирења у региону. У оквиру активирања традиционалистичких слика прошлости, симболика и пракса инсценације – рат поновно добија централно место као форма памћења у формирању идентитета. То је једна стилизација рата у смисаони квалитет, инсистирање на сопственој позицији жртве којој је у то име све дозвољено, па и ратни злочини у циљу одбране сопствене егзистенције као нације.

Државе бивше Југославије морају да се потруде да створе један идентитет који би их ослободио фиксације на искуство рата као језгра сопственог идентитета. Сећање на рат мора да постане „за идентитет неутрална прича”. Но, за овакав преокрет потребна је, пре свега, политичка воља према ратној прошлости. Јер сећање на рат може да произведе како катарзу тако и мисао о освети. Два народа, Срби и Хрвати имају у томе и највећу одговорност. И код једних и код других црква и војска институције су од највећег народног поверења. Склоност ка ауторитарним решењима? Сличност Срба и Хрвата?

За разлику од њих Бошњаци дају предност културним центрима. Из Саудијске Арабије...

Коментари66
af6b3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sinisa Kurtes
Miroslave, nakon svega sto se u Bosni dogadja, a mislim prije svega na odrzivi protektorat tzv.medjunarodne zajednice, postavlja se vijekovno pitanje da li ce BiH opstati kao drzava, tj. da li ce to globalnim igracima odgovarati...Misljenja sam da ovakva drzava ne moze dugorocno opstati (iz poznatih razloga) ili vjestacki moze uz stalno prisustvo stranaca kojima vjerovatno odgovara kontrolisani haos u Bosni. Opet smatram da buduca pozicija BiH kao nemoguce drzave zavisi od globalne igre i koliko vidim, nama u Republici Srpskoj odgovara jacanje Rusije na svjetskoj sceni, ne zanoseci se iluzijom o bratskoj ljubavi. Na kraju, imamo mi u RS dosta uciti od siptara sa Kosova...
Dusan Belic
Realan clanak koji otslikava jadno i neizvesno stanje u bivsim Yu republikama nakon raspada i kreiranih gradjanskih ratova, pojedincima-grupacijama iznutra i mocnika spolja, koji su vec stavili svoje sake na sve ono sto je vredno. Mentorstvom i ustaljenom mrznjom ce se to stanje samo pogorsavati za najveci deo populacije. Mali deo populacije - onih na vlasti i onih oko njih, ce uvek imati lagodan zivot. Dali ce Bosanskim muslimanima saudijski verski objekti i njihova doktrina (uz feredje) doneti blagostanje i suzivot sa onima koji nisu kao oni i dali ce opstati ona lepa osecanja ka njima od ranije kad se izdvoje tom zastavom ‘svih muslimana’, Hrvatima blagostanje na racun proteranih i stalnoj mrznji ka njima, Srbima oznaceni ‘prijatelji’ sa istoka-zapada-severa uz svoje placenike, Siptarima plemenska povezanost i kriminal uz stalno sikaniranje drugih narodnosti? Ko bi sve u Vojvodini bio sretniji ako se i ona prakticno odvoji: Madjari, Nemci, Jevreji ili Srbi, i kakav bi tek onda bio suzivot? Iako je bratstvo i jedinstvo bilo relativno kratkog veka i cesto neuzvraceno, ipak je bilo manje mrznje. Samo pravna drzava sa umanjenom korupcijom i minimalnim mesanjima sa strane se moze izboriti sa nepravilnostima i samovoljom, a tu nespadaju bivse Yu drzavice. Naprimer, da je sve bilo prethodno pravno utvrdjeno i dogovoreno nebi se na vojnoj vezbi pojavili problemi i stvorila jos veca prepreka suzivotu buducim generacijama koje treba da zive zajedno, nadam se ne uz stalno ‘dobronamerno’ prisustvo stranih mocnika.
posavac
Grijesite. Bile su i zastave zemlje domacina. U stvari srpske zastave.
Matija Soskic
Re: Risto. Mislim da je red je da se pojave i zastave zemlje domacina a ne samo srpske.
Milijana
Poslednji Mohikanac istine. S dubokim postovanje i verom u tebe.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља