среда, 14.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:19

Чилеански музеј крије одговоре

Аутор: Марија Ђорђевићсубота, 12.09.2009. у 22:00
Скица у уљу дела „Битка у Теутобуршкој шуми” Паје Јовановића власништво Народног музеја у Београду

Где је и како нестала монументална композиција Паје Јовановића „Furor Teutonicus”, односно слика „Битка у Теутобуршкој шуми” насликана давне 1899. године? На прекоокеанском броду на путу за Чиле или у вихорима Другог светског рата, у револуционарним превратима који су потресали јужну Америку, или је „затурена” у депоима Музеја у Сантијаго де Чилеу за који се претпоставља да је последње уточиште овог вредног дела?

У напору да реши ову мистерију, Народни музеј у Београду више пута је током протекле две године контактирао Музеј у Сантијаго де Чилеу, са молбом да провери да ли у својим збиркама чува дело Паје Јовановића, али свако обраћање је остало без одговора.

Колекционар из Београда, који жели да остане анониман, чак је лично ишао у Чиле, али тамо му је речено да од Јовановићевих слика имају само један портрет, и да тражена слика није у том музеју.

На ову мистерију стару читав век подсетио нас је Петар Петровић, кустос Народног музеја у Београду, чија смо сазнања објавили јуче у Културном додатку Политике. Укратко, реч је о слици која приказује битку и победу Германа над Римљанима у Теутобуршкој шуми 9. године наше ере, која је још у оно време овенчана бројним наградама. Међу њима су Рајхлова награда у Бечу 1901. године од 1.600 форинти, за шта је у то време могао да се купи раскошан стан, награда на светској изложби у Сент Луису 1904. и Државна златна медаља на изложби у Салцбургу пет година касније. Te, 1909. године, дакле, пре равно једног века, слици се губи траг...

У свом делу „Успомене, доживљаји и сазнања” наш прослављени научник Милутин Миланковић пише о бечком успеху овог монументалног дела, које он назива и „Германска помама”:

„У доба мог боравка у Бечу живео је овде и одблеснуо у пуном сјају наш велики сликар Паја Јовановић. Колосално његово платно „Furor Teutonicus” (Германска помама) начини огромну сензацију и однесе највишу награду, не мање и остале његове слике које је излагао у Уметничком павиљону, а особито његови мајсторски портрети бечких лепотица...”

У својим мемоарима Паја Јовановић пише да је слику под називом „Los Barbaros” за коју историчари уметности претпостављају да је само други назив за „Furor Teutonicus”, откупила чилеанска влада за Национални музеј у Сантијаго де Чилеу 1911. године, да би негде у време Другог светског рата забележио да има сазнања да је слика нестала. Према Петровићевим речима, не зна се тачан датум овог записа, будући да Паја Јовановић није увек датирао своје дневничке белешке.

У Музеју града Београда налази се хелиогравура, резбарена репродукција потпуно верна оригиналу  „Furor Teutonicus” знатно мањих димензија, добијена на чување 1952. године са укупном оставштином дела Паје Јовановића која данас чине његов музеј у Улици српских владара у Београду. Израда оваквих хелиогравура, по речима Петра Петровића, била је уобичајена за оно време уз издавање дозвола за репродуковање.

У Народном музеју постоји скица у уљу за слику „Furor Teutonicus” коју је Паја Јовановић својевремено поклонио Браниславу Нушићу и на њој је посвета: „Успомена од Паје”. Народни музеј откупио је ову скицу малог формата од Нушићеве породице.

Према речима Јасне Маровић, кустоса Музеја Паје Јовановића, постоји још једна скица ове слике која је била у приватном власништву па је пре две године препродата другом. Идентитете нико не жели да открива.

Репродукција слике Furor Teutonicus понуђена је и на интернет продаји репродукованих дела, при чему је њен назив на шпанском језику и она је названа „Битка Германа и Римљана”.

– Податак да се репродукција на сајтовима нуди на шпанском језику, упућује можда на траг да се она ипак налазила у земљи шпанског говорног подручја – каже Петровић.

Композиција „Furor Teutonicus” штампана је на корицама књиге „Историја римског царства у наставцима” која је објављена у првој деценији 20. века.

Чињеница да је ово, по многим стручњацима ремек-дело Паје Јовановића, два пута прелазило Атлантик до свог коначног уточишта у Чилеу, како се за сада претпоставља, даје простора за многобројна нагађања и конструкције о могућој судбини ове слике, али даје и наду да ће вековна мистерија бити можда осветљена неким новим сазнањем.


Коментари1
018e6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Божидар Митровић
Сада видим да моје разјашњење српског назива и страног назива које сам дао уз чланак од 12. септембра 2009. о истој теми потврђује и назив који је користио Милутин Миланковић "Помама Германа" или "Јарост ТеВтонаца", што би било прецизније посебно ако неко нађе за сходно да разјасни како је настао латински превод ТеВтонци и шта се иза тога крије а за латинизовани израз ХелВетија данас тачно знамо да је значио КолоВетија јер је то синоним речи РасСија, како су се простори данашње Швајцарске на картама називали и у XVI веку Ruthenia/Ratia/Racija/РасСија. Просто је невероватно да за овај чланак није било више коментара. Да ли то открива круг читалаца Политике или су људи шокирани да је могуће да се сто година о овоме ћути. Мислим да у Београду још увек стоји на Хел(В)енском културном центру назив изложбе "МИ СМО ПОКРАДЕНИ", што је тачно не само када су у питању слоВенска племена и њихова достижења која су приписана Германима него и ХелВенска/КолоВенска, која су приписана Грчкој!! Божидар Митровић, доктор правних наука

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља