петак, 22.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:57

Мало оптимизма за крај

Аутор: Дубравка Лакићсубота, 12.09.2009. у 22:00
Џулијен Мор игра у филму „Самац” Тома Форда

Венеција, Лидо- Броје се сати до фестивалског краја и проглашења одлука жирија на чијем је челу, до сада већ виђеним филмовима исцрпљени, тајванско–амерички редитељ и оскаровац Анг Ли.

Посао му нимало није лак, јер у мору исподпросечних и,у најбољу руку,просечних филмова у главном такмичарском програму овогодишњег фестивала, треба да одабре најбоље и додели „Златног лава”.

Срећом по њега, али и за осталу фестивалски популацију, пасу се последњих данаретким надпросечним филмовима,попут „Лурд” Џесике Хоснер, „Љубав у време рата” Тода Солонца, „Капитализам: љубавна прича” Мајкла Мора и „Лебанон” Самуела Моаза, прикључили и филмови Фатиха Акина, филипинског редитеља Бриљанта Мендозе, Жакоа Ван Дормела, америчког дебитанта Тома Форда.

Најновији филм турско–немачког редитеља Фатиха Акина – „Душа кухиње” сасвимје другачији од свих његових предходних, јер је у питању комедија. Тачније, хумористичка посвета његовом родном граду Хамбургу, радничко–боемској четврти Вилхелмсбург, локалном ресторану (филм је назван по њему) који се, уместо кулинарским ђаконијама, прославио заправо својом добром атмосфером и животношћу. Власник ресторана, Грк – Зинос, лични је Акинов пријатељ коме је поверена и велика улога у филму, у којем главни заплет почиње оног тренутка када Зинос, у жељи да промени навике у исхрани своје боемске клијентеле којаједе његове подгрејане пице, у ресторан доведе правог кувара и тако почне распад система. „Душа кухиње” је пре свега филма добрих вибрација, занимљивих и аутентичних ликова и хумора који извире из свакодневице. Најважније је заправо то што је Акин показао да је спреман и на помаке у свом редитељском стилу и на нове филмске изазове. Управо је због тога на новинарској пројекцији и доживео овације.

Не би било велиог изненађења ни када би се међу лауреатима вечерас нашао и „азијски Де Сика“ – филипински редитељ Бриљанте Мендоза чији је филм „Лола” био приказан као још један „филм изненађења”. Пошто је пролетос у Кану за филм „Крвопролиће” освојио „палму” за најбољу режију, Мендози би се и у Венецији могла догодити награда, за његову верзију „Крадљиваца бицикла”, снимљену на окрутним и пулсирајућим плочницима Маниле. Ово је прича о две старице које су случајно повезане једним убиством. Лола је бака дечака који је избоден ножем због мобилног телефона и сада пролази кроз судску, административнуе и погребну рашомонијаду, а Сепа је бака убице, спремна на све како би га избавила са робије.Мендоза њихове судбине спаја у свој до сада најдинамичнији филм, који би се лако могао допасти и Ангу Лију.
Иако репететиван у садржају и „Мр Нико” белгијског оскаровца Жакоа Ван Дормела („Тото херој”), (/slika2)могао би се наћи међу награђенима због своје футуристичко–филозофске комедије са примесама правог филмског есеја о Великом праску, еволуцији и теорији хаоса. Ван Дормаел се као приповедач поиграва, рачвајући причу на више страна, с намером да испита у којим се све смеровима може кретати нечији живот у односу на донесене одлуке. Јунака ове необичне комедије, видимо као дечака Нема који се на перону железничке станице мора одлучити хоће ли да пођес мајком или да останес оцемпосле њиховог развода, а Ван Дормел у зависности од различитих одлука твори различите верзије његовог одрастања и сазревања. Немо је час је богаташ, а час клошар, жени се са три различите жене, доживи дубоку старост или гине као тинејџер. Прекомпликовано јесте, али је Ван Дормел учинио ствари таквим да оне у филму функционишу.
И последњи приказани филм у конкуренцији – „Самац” Тома Форда, који дебитује као редитељ а иначе је годинама егзистирао као модни дизајнер (радио дуго за „Гучи”), оставио је солидан утисак. Реч је о високостилизованој екранизацији истоименог романа Кристофера Ишервуда, у којој је главни јунак пишчев алтер его, Британац који предаје књижевност у Калифорнији (игра га Колин Ферт) и тешко се носи са погибијом свог дугогодишњег љубавника. Његову тугу не могу ублажити ни вечере с најбољом пријатељицом која због развода и сама пролази кроз емотивну кризу (игра је Џулијен Мор), нити покушај завођења од стране ученика.

Форд гледаоцима нуди праву мелодраму, визуелно естетизовану, препуну симбола и „слоу моушена”, у којем је пажња више усмерена на првокласни дизајн и сценографско–костимографску реконструкцију 60-их година 20. века, него на патње главног јунака хомосексуалца.

Пред крај овогодишње Мостре виђен је и класични хорор филм и то онај који излази из мајсторске радионице Џорџа А. Ромера, легендарног творца поџанра – зомби филма. Његов „Ноћ живих мртваца”, снимљен 1968. године проглашен је најбољим зомби филмом свих времена, а после њега Ромеро је снимио и сасвим успешне наставке – „Зора живих мртваца” , „Дан живих мртваца” и „Земљу живих мртваца”. Фестивалски челник Марко Милер сада је у трку за „Златног лава” уврстио и Ромеров пети наставак, филм „Опстанак живих мртваца”, на радост 69-годишњег редитеља и фанова овог филмског жанра, а на жалост свих оних који овакву врсту филмова гледају једино када морају. Све у свему, пети Ромеров „зомби” наставак, испод је квалитета предходних.

Овогодишње фестивалско издање вечерас се затвара церемонијом доделе награда, кинеским филмом „Ченгду, волим те”, доделом почасног „Златног лава” за каријеру глумцу и редитељу Силвестеру Сталонеу и пројекцијом редитељске верзије ( у биоскопима смо гледали продуцентску верзију) његовог првог филма из серијала „Рамбо”.


Коментари0
f67ae
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља