четвртак, 21.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:46

Oбнова светиња на Космету

Аутор: Ј. Беоковићсубота, 12.09.2009. у 22:00

На Косову и Метохији у периоду од 1999. године до 2004. године девастирано је 156 локација Српске православне цркве, говоре подаци су које смо добили из Канцеларије за баштину Епархије рашко-призренске. Данас, више од пет година од погрома 17. марта 2004, када су уништене или оштећене светиње и објекти на 34 локације СПЦ, обнова је и даље у току. Према речима наших саговорника, спроводе је међународне невладине организације, домаћи стручњаци из Републичког завода за заштиту споменика, средства стижу од Светске банке, Унеска, Министарства културе, Министарства за Косово и Метохију, разних донација. „Извештавање о активностима на обнови српске баштине на Космету су спорадична и непотпуна, што говори да су и саме активности често у токовима ван утврђених процедура. Тешко је прецизно побројати све иницијативе, али је обнова према Меморандуму о разумевању из 2005. године свакако највише истицана”, кажу у епархијској Канцеларији за баштину.

Мр Гордана Марковић, управник ове Канцеларије, истиче да су у погледу обнове мишљења стручњака често супротстављена, чак и у очигледним питањима.

– Епархија се залаже за интегративни приступ обнови који мобилише експерте, од планерске до конзерваторске струке, посебно уважавајући теолошки аспект. Ако за такав приступ Епархије нема слуха данас, оно што Епархија прати и документује сигурно ће бити од помоћи оној генерацији која ће српске светиње на Косову и Метохији враћати у контекст српског наслеђа – каже мр Марковић.

Она упозорава да до данас није начињена процена штете почињене српским светињама на Космету, па је „отворено питање где је постигнут напредак, а где ништа није чињено, па документарност представља уједно и драгоценост, или где је на објектима интервенисано без неопходног првог и подразумевајућег корака – утврђивања стања као доказа о учињеном вандализму”.

С друге стране, Вера Павловић-Лончарски, директорка Републичког завода за заштиту споменика културе, тврди да постоји обимна документација, рађена 2004. године, са списком објеката који су страдали, извештајима комисије Унеска о томе шта би требало учинити и проценама штете на објектима.

– Јасно је установљено шта је страдало у мартовском погрому, а шта у претходном периоду. Ми смо стално на терену, постоји Завод у Лепосавићу, као и Завод града Приштине који је пресељен у Грачаницу. И ми из Републичког завода ангажовани смо у оквиру онога што је наша надлежност на Косову – каже Павловић-Лончарски.

У обнови светиња, како каже директорка, Завод учествује на основу свог плана рада и деловања у Комисији за спровођење обнове, односно „меморандумској комисији”, а стручњаци су укључени и у све оно што је домен рада Унеска на Космету, с обзиром на чињеницу да су неки од споменика културе уписани на листу светске баштине.

– По одлуци Министарства културе од 2007. године ја сам у петочланој Комисији за спровођење обнове која може да ради само када је постигнут апсоултни концензус и када су присутни сви чланови Комисије. При обнови споменика архитектонски пројекти су најчешће, у више од деведесет одсто случајева, пројекти наших Завода, пре свега оног у Лепосавићу, који, иначе, обавља и конзерваторски надзор над извођењем радова – описује Павловић-Лончарски рад комисије који је често оспораван због учешћа привремених косовских власти, али и предузећа са Космета која су радила на обнови неких објеката.

(/slika2)Стављање Пећке патријаршије, Високих Дечана, Грачанице и цркве Богородице Љевишке на Унескову листу светске баштине повлачи и одређене обавезе за државу, објашњава Павловић-Лончарски, рецимо, сачињавање годишњих извештаја о стању споменика.

– Споменици на Косову су уписани и на листу светске баштине у опасности и обавеза државе је да уложи максималан труд да што пре буду скинути с те листе – каже наша саговорница.

Ненад Трајковић, који је у Министарству за Косово и Метохију начелник Одељења за културу, бригу о културном и природном наслеђу на Косову и Метохији и за сарадњу са Српском православном црквом, каже да је процена да ће обнова према Меморандуму бити завршена до краја 2010. године, као и да се највећи део радова на светињама обавља управо према том споразуму.

– Светиње порушене или оштећене пре погрома мало ко и помиње и то је најжалије. Не смемо их оставити и препустити забораву – наглашава Трајковић.

И Вера Павловић-Лончарски подсећа да су неки историјски споменици нестали, односно потпуно уништени, и да је отворено питање да ли ће се обављати њихова реконструкција. Наша саговорница из Канцеларије за културну баштину мр Гордана Марковић сматра да је угрожено много више од косметских светиња – угрожен је корпус српског културног наслеђа, а на наше питање која је светиња по њеном мишљењу најугроженија одговара: светиња људског живота.


Коментари14
a04d5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Cvele
Ankice, etnicka homogenizacija je svetski trend jos od 19-og veka i nastavlja se i u 21-vom, pogotovo tamo gde se redefinisu stare, vrlo cesto kolonijalne, granice. Kosovo po meni mnogo vise lici na Irak, Palestinu, ili Kipar nego na Ameriku, Pariz, ili London. To sto najrazvijeniji delovi sveta uvek privlace imigrante iz ostatka sveta nema nikakve veze sa onim sto se desava na Kosovu. Uostalom, mozda su delovi Pariza od kojih je i njihova policija digla ruke (toliko o univerzalnom postovanju nekakvih civilizacijskih normi i zakona, to ide gde ide, a drugde je vise Bagdad nego Nju Jork), ili delovi Londona u kojima odrastaju kadrovi Al-Kaide, indikacija da i taj kosmopolitski model polako puca i pocinje da lici na Kosovo. A sto se parole "to je sve nase" tice, i Hilandar je nas, i Skoplje je bilo Dusanova prestonica, pa sta cemo sa tim, da li i to cekamo po sistemu bice ponovo nase kad-tad? Mi cemo se ili zaokruziti i unormaliti u okvirima necega sto je moguce ili cemo cekajuci neku nebesku pravdu nestati kao narod. A taj trend je uveliko na snazi, nikakav natalitet a i ovo malo naroda ide iz unutrasnjosti prvo u Beograd a onda sirom sveta. A i zasto bi iko ostajao u drzavi koja nikako ni da se definise niti da se okrene sebi i svom razvoju.
Slaviša
Članak pokazuje sva četiri S (standardno stanje srpske sluđenosti). Vidi se da postoji struja koja je za obnovu, ali i struja koja je protiv obnove... Da li se opet delimo kao "na male goliće", na četnike-patirzane, pa umesto da obavimo posao ratujemo među sobom? Neko nešto uradi "po Memorandumu" i objavi publikaciju, a onda se nađe neko da napiše knjigu kako je obnova "po Memorandumu" nevaljala. Neko obavi sanaciju Pećke patrijaršije, a neko je protiv toga. (Bolje da niko ne radi, ako ne može moja firma.) Šta se u stvari radi na Kosovu i Metohiji, na primer u Pećkoj patrijaršiji? Šta kažu zvaničnici? Kaže ministar kulture Nebojša Bradić, u Večernjim Novostima, 29. juna 2009: "Projekat zaštite Pećke patrijaršije od vlage je obavljen kvalitetno. Trenutno se čiste freske u samim crkvama." Kaže predsednik Komisije Ministarstva kulture Marko Popović, u Večernjim Novostima, 28. avgusta 2009: "Nadam se da će narednih meseci tamo (tj. u Pećkoj patrijeršiji) boraviti naša slikarska ekipa koja će nastaviti ono što je započeto... Kaže Politika, 13. septembar 2009: "NVO Intersos: Monitoring vlage i snimanje stanja statičke konstrukcije u Pećkoj patrijaršiji"... Da li je moguće da se ne zna da li u Pećkoj patrijaršiji traju radovi na slikarstvu, ili će tek započeti narednih meseci, da li je sanirana vlaga ili je tek meri neka italijanska nevladina organzacija? Ako se ne zna za Pećku patrijaršiju, kako će se znati šta se zaista radi u Deviču ili Drsniku? Ima li kompetentnih u poslu zaštite kulturne baštine na Kosovu i Metohiji ili vlada totalna konfuzija... Važno je da postoji i Kancelarija-Zavod u Leposaviću, i Kancelarija Eparhije raško-prizrenske, i Republički zavod, i Zavod Prištine u Leposaviću... (Kao u Monty-Pitonovskom filmu Life of Brian, gde Oslobodilački front Judeje ratuje protiv Fronta za oslobođenje Judeje, umesto protiv Rimljana...)
Drina
Srpski jezik je isuvuse bogat da bi se upotreba pozajmljenica, poput "devastirana" i "rekonstrukcija", smatrala nuznom i neizbeznom.
Анкица
@Cvele , 12/09/2009, 22:08- Сулодо је у 21-ом веку подржавати етнички чисте државе.Људи МОРАЈУ да поштују законе, а то подразумева да живе поред других и ако им се ти други не свиђају.Нема никакве заједнице која може да опстане ако ће неко само да спроводи своју самовољу.Нико не треба да буде награђен за терор.Не можете очекивати да ако неком у овом случају Шиптарима дате резерват, да ћете бити мирни.Људе треба НАТЕРАТИ спровођењем закона да се понашају цивилизовано.Оваквим награђивањем криминала само и поштеним Шиптарима правите проблем, јер они од својих моћника неће смети да мрдну.Ако онолики људи из свих делова света могу да живе у једној САД ко су то Шиптари да не могу да живе у једној малој Србији у суседству њихове Албаније?Хоће људи државу као што дете хоће лутку.Време је да одрасту.
Радгост,до Паштрика!
Цвело , не може да се "компезира" , нешто што је србско, наше! Мани ме демагошких фраза, нема одустајања!Вратиће се кад-тад ,они који су дошли на наше!Стоп малодушности!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља