понедељак, 24.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:33

За Београд на листи 500 најбољих универзитета

недеља, 13.09.2009. у 22:00
Бранко Ковачевић (Фото Л. Адровић)

Универзитет у Београду данас слави 201. рођендан. Ректор, професор др Бранко Ковачевић, који ће на почетку нове школске године и у другом мандату седети у Капетан Мишином здању, за наш лист каже да би испуњење рођенданске жеље било да се највећи и најстарији универзитет у Срба у наредном периоду нађе на листи 500 најбољих светских високошколских установа.

– Мислим да БУ није ни направио добру презентацију да би се нашао на тој чувеној Шангајској листи, многи у свету и не знају шта је то Београдски универзитет. Колеге из Љубљане које су се нашле око 500. места обећале су да ће нам помоћи са административно-техничким послом јер су то већ прошли.

Они су имали пројекат „Љубљана међу првих 500” и успели, а сада раде на пројекту „Љубљана међу првих 100”. И они су мишљења да по квалитету БУ мора да уђе на ту листу, а то ће уједно бити добра реклама и за и Србију… Тако ћемо да докажемо да и масовне школе могу да буду елитне, а не само мале, које су уз то и јако скупе.

Није јефтино ни студирање у Србији…

Данас је све у Србији скупо, ми смо сиромашна земља, а криза је још погоршала ситуацију.

И ситуација са школаринама је потпуно конфузна, неки су снизили цену студија, други повећали, да ли ту имате неку контролу?

Имамо преко Сената, ту су сви декани и директори института… Договорили смо да се цена студија не повећава, имамо и светле примере као Правни који је смањио школарину за 10.000 динара. Али материјална ситуација је тешка, факултети морају да плаћају основне трошкове, а буџет је такав да нажалост сав новац оде у плате, а да остане само три-четири одсто за друге потребе…

Да ли се примењује уредба о ребалансу буџета по којој су факултети дужни да дају 40 одсто сопствених прихода?

После преговора са владом, стигли смо до цифре од 12,5 одсто одређене категорије сопственог прихода, али мислим да ће Универзитет бити потпуно изузет. Вероватно се проценило да је реч о малим средствима која је, иначе, требало да се одузимају само до децембра месеца и да би то била непопуларна мера која ствара лошу атмосферу и од које би било више штете него користи.

А да ли ће бити пара за мастере?

Стално смо у контакту са министром Обрадовићем, да пробамо да прођемо кроз владу, да држава покаже и на делу да размишља о младима… Факултети ће показати своју солидарност, ми ћемо ослободити најбоље студенте школарине, то су се декани већ договорили, даћемо им и плате, омогућити да се укључе у наставу, вежбе...

Али ту и држава мора да помогне, да за почетак да нешто пара и да сваке године повећава износ.

Докле се стигло са акредитацијом?

До сада је било седам државних и шест приватних универзитета, а сад ми кажу да ће бити 11 приватних, не знам ни како се зову, видећемо до краја ко је све прошао… Од 31 факултета на Београдском универзитету, 28 је прошло, три су у петом кругу, добили су упозорења. Филолошки факултет нема паре да плати акредитацију,

Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију је променио групацију и прешао из медицинских у друштвене науке, а трећи је математика и ту је у питању форма.

Кажете да ће Србија имати 18 универзитета, а годинама слушамо приче о потреби за рационализацијом, зар то није превише?

Србија има мало студената, свега 260.000. Нама су потребне школе. Није важно да ли су приватне или државне, битно је да буду добре и поштују домаће и међународне стандарде. Био бих најсрећнији да су сви наши универзитети перфектни и да цео свет навали да студира у Србији, јер то је бизнис а не „ја теби продам диплому”.

И зато је важно да се ова акредитација уради до краја и спроведе како ваља.

Да ли су сви факултети реформисани?

Делимично. У неким стварима каснимо, у некима идемо брже, а неке нисмо ни пипнули.

Ко је за то крив?

Људи су инертни, многи не воле промене, имају негативни став, много је неразумевања. „Болоња” је суштински позитиван процес, иде у корист и наставника и студената, нуди краће школовање, да се што пре дође до посла, да диплома да знање које ће да верификује тржиште.

Али управо многи тврде да „Болоња” девалвира дипломе?

То је неразумевање суштине процеса и школовања по степенима. Јер, не завршава се образовање са првим степеном, зато постоји мастер ниво. Дакле, једне ћемо да школујемо за занат, да одмах почну да раде, а они који желе да се баве науком ићи ће на докторске студије.

Докле се стигло са националним оквиром квалификација?

На том послу се ради већ јако дуго и да смо имали НОК, наша оцена на министарском састанку у Лондону била би сигурно виша од 3,86, а ми не бисмо од 46 земаља били на 20. месту. Зато је неопходно да се ураде измене закона о високом образовању, тај посао је у току и мора бити завршен што пре.

Ми имамо добар закон, он прати оно што се дешава у Европи, али оно што нам је потребно јесте да створимо механизме да се закон спроводи. Ко не поштује, ићи ће просветна инспекција, па нека гаси, било да је у питању приватни или државни факултет.

-----------------------------------------------------------

Око 350.000 дипломираних

На Београдском универзитету данас је запослено 7.384 лица. Индекс има 89.827 студената. Диплому је до сада стекло 346.741 академац, звање магистра 22.704, а титулу доктора наука 13.214 постдипломаца.

Сандра Гуцијан


Коментари11
29db6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

mak markov
valjda treba da pise "..na listi 50000.." univerziteta.
Dr. Dolittle
Cilj Rektora BU je OK, jedino me malo podseca na Grunfa iz Alan Forda. Hocu da napravim Moto-kotac samo mi trebaju motor i dva kotaca. Pod 2. Ali zar mi moramo bas sve da prepisujemo i/ili pitamo slovence? Pa ima toliko nas koji smo studirali u inostranstvu i koji znamo vrlo dobro kako se stize na te liste.
Стефан Стојановић
То рангирање универзитета се врши пре свега на основу успеха у истраживањима: броју освојених награда, броју нобеловаца, броју објављених радова итд. Односно, у свету се акценат на универзитетима ставља на истраживање, а не на наставу. Ми ту немамо никакве шансе, пошто је за то потребан огроман новац. Потребна је, пре свега, одлична истраживачка библиотека, са свежом литературом, приступ разноразнима датотекама и бесплатна међубиблиотечка размена, а онда и позамашан новац за сама истраживања, посете научним скуповима итд. На Западу се новац за то добија, пре свега, скупим школаринама, а мање донацијама приватних лица и великих компанија. Велике компаније, наравно, улажу у оне области које њима могу да користе: медицина, техника итд. Ту је и држава, која дотира државне универзитете. Код нас су школарине ниске, компаније не улажу у универзитет, пошто од њега ништа ни не добијају, приватна лица ни у лудилу не би донирала новац универзитету, држава је сиромашна, тако да од овог посла нема ништа. А ту је и менталитет, то јест, код нас се подстиче, а не сузбија, плагијаторсто, пошто је тако свима најлакше...
Ненад
Стање у просвети је у најмању руку јадно, почев од услова за рад па до кадрова који раде у тим институцијама. Част изузецима који предано и вредно раде са студентима, остали се баве бизнисом, а факултет им служи као одскочна даска за махање визит картицама. Примера трулежи на универзитету има на претек и могло би неколико томова књига да се напише о томе, чисто да нам потомци читају о томе какву смо им државу оставили у наследство.
Vladimir iz Belgije
podrzavam Prof. Kovacevica u svojim naporima. Zaista je upravu kada kaze da mnogi i ne znaju sta je to Beogradski univerzitet (cak ni u Evropi!). Medjutim, kada profesori u inostranstvu procene znanje nasih studenata veoma su voljni da saradjuju sa nama.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља