петак, 20.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:44

Кинески повртњаци на пољима Добрича

Аутор: Драган Борисављевићпонедељак, 14.09.2009. у 22:00
У непосредном комшилуку напуштених хала једне од фабрика ЕИ Ниш нанизани су пластеници под којима се гаји поврће необичног укуса и облика, а читав комплекс опслужује петнаестак Кинеза, који су се настанили на ободу Житорађе (Фото Д. Борисављевић)

Житорађа –  „Прво што ми се у Србији допало било је – земља“, каже нам Кинез Цо Витајан, док заједно ходамо пољем под пластеницима, које су ту, надомак Житорађе, подигли он и његови земљаци. Најпре су им 6,5 хектара у најам издали браћа Светислав и Бранислав Ђорђевић, а пример је следило још неколико Житорађана, па су тако усред Добрича, како се назива подручје са обе стране реке Топлице, од Прокупља до ушћа у Јужну Мораву, никли кинески повртњаци. Ту, где су некада била непрегледна житна поља, сада се уздижу пластеници. Не без симболике, призор употпуњавају и контуре напуштених и закоровљених хала једне од фабрика Електронске индустрије Ниш, које су у непосредној близини.

И тло је овде прилагођено кинеском начину гајења поврћа: најпре су са северне стране подигнута земљана узвишења, виша од пет метара. На та брдашца се наслањају метални носачи на које је сложено још неколико редова бала сламе. Према јужној страни је разапета пластична фолија.

– При гајењу поврћа не користимо никакво додатно грејање – каже нам надзорникЦоВитајан, док пролазимо кроз улаз у пластеник, који је озидан кроз слој земље са северне стране.

А тамо, до унедоглед, пружају се редови код нас одомаћеног поврћа, попут парадајза, плавог патлиџана, кеља, али и оног пореклом са Далеког истока. Са нескривеним поносом Цо нам показује краставце, који достижу и метар дужине. Поред већ чувеног кинеског купуса, пажњу нам привлачи боранија узаних али изузетно дугачких махуна, па џиновске тиквице, љубичасте паприке, салате егзотичног изгледа, лубенице које висе на приткама, зелених и жутих кора, које су довитљиви кинески повртари повезали пластичним кесама да не би од тежине попадале, па нешто што личи на наш целер, али има сасвим други мирис...

– То залата. То тикуа – труди се да нас у ово царство упути наш предусретљиви водич, извињавајући се што још не говори добро српски. Газда Ли, како ословљавају власника ове „фабрике поврћа“, тог дана је био службено одсутан са имања. За њега кажу да је баш добро савладао наш језик, а како видимо, ни повртарски бизнис му није непознаница. Раније је имао пластенике у Брестовцу код Лесковца, али је та локација напуштена, јер су Пуста река и Јабланица плавиле поља.

Питамо Цоа шта раде са оволиким поврћем, поготово оним које на нашим трпезама још није одомаћено. Објашњава нам да род из пластеника углавном продају на кванташким пијацама у Лесковцу, Нишу и Београду. У тим градовима су и највеће кинеске колоније у Србији, па њихови земљаци радо купују „укусе завичаја“. Наравно, ту пазаре и власници бројних кинеских ресторана.

– Кинези понешто од својих производа изнесу и на овдашњу пијацу, људи углавном купују поврће које одраније знају, али узму да пробају и ово њихово, из радозналости – каже нам поменути Светислав Ђорђевић, један од мештана, који је кинеским повртарима дао у најам своју парцелу.

– Изузетно су радни, поштени и пријатни људи. Све су ово сами урадили, па и бунаре ископали, развели воду, неуморни су. Не бих се кајао ни да сам им земљу дао џабе. Иначе, уговор смо склопили на 10 година, за 600 евра годишње по хектару. Ја сам задовољан, могу да плаћам порез, а и земља се неће запарложити, што би била и највећа штета – истиче Светислав.

А сва ова поља под пластеницима обрађује свега петнаестак радника. Део њих затичемо у малој кинеској колонији на периферији Житорађе. Кажу да су се овде већ одомаћили. Без устезања пристају на фотографисање и разговор са репортером „Политике“ и нашим водичем Љубишом Милошевићем, хроничаром Добрича и овдашњим судијом за прекршаје:

– Ја сам мислио да неће са мном да разговарају, јер сам неке од њих морао да казним због истека дозволе боравака у Србији. Али, видим, они ми то нису узели за зло – каже Милошевић, док надзорник газда Лијевог имања Цо Витајан потврдно клима главом, држећи за госте припремљене кесе са примерцима егзотичних врста „залата“.


Коментари8
c00df
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

sima strahota
Ajde da nas uče natalitetu, ali poljoprivredi?
vasa
Sto da ne! Kinezi su najveca svetska nacija sa hiljadama godina starom civilizacijom. Barut, kompas, papir, zid koji se vidi iz svemira ... a sad i salata u Zitoradji!
Samir Jonis
Svaka čast ovim ljudima, a odavno je trebalo da se napiše jedan ovakav tekst koji govori o vrednim i upornim ljudima.
Consul Romanum
Izgleda da cemo poceti svi da ucimo kineski, srpski ionako zaboravljamo.
O S
Ovo zvuci veoma lepo i mozda bi neko mogao i da se pobrine da se Kinezima i ostalim "zemljacima" ponude olaksice za zivot i rad na selima koje u sadasnjem slucaju izumiru kao i zbog opasno ubrzanog opadanja nataliteta ili da kazem porasta mortaliteta Srpskog zivlja. Uz propisno skolovanje i integraciju u nekoj skorijoj buducnosti bi nam svima bilo bolje.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља