среда, 20.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:51

Седи и гледај, у рату логике нема

Аутор: Дубравка Лакићуторак, 15.09.2009. у 22:00
Самуел Маоз је

Тог 6. јуна 1982. године у шест сати и петнаест минута ујутро, први пут у животу сам убио човека. Нисам то урадио због сопственог избора, нити по команди. Био је то инстинктивни чин самоодбране, чин без емотивне или интелектуалне мотивације, само базични, онај примарни инстинкт који не подразумева људске факторе на свом рачуну, инстинкт који се свом снагом сручи на особу суочену са смрћу. Двадесет и пет година после тог мизерног јутра које је започело Либански рат, почео сам да пишем сценарио за филм „Лебанон”, каже у ексклузивном интервјуу за „Политику” израелски сценариста и редитељ Самуел Маоз (Тел Авив, 1962), аутор документарних, играних и телевизијских филмова, добитник „Златног лава” на 66. Венецијанском фестивалу.

Његов узбудљиви и потресан, визуелно мајсторски постављен ратни филм у коме су превазиђени уобичајени клишеи које важе за овај жанр, освојио је критичаре, публику и чланове жирија. Између осталог и зато што је реч о личном, интимистичком филму, неуобичајене структуре и снажних емоционалних успомена, филму чији сценарио није поштовао конвенције као што су упознавање ликова, њихова позадина, драмска структура, већ је написано само оно што је Маоз лично осећао, копајући по дубоко потиснутим успоменама на рат, у којем је учествовао као двадесетогодишњак, служећи војни рок у израелској војсци.

– Имао сам нека претходна искуства са овим садржајем, али сам сада током писања први пут осетио мирис измешаног људског меса који није желео да напусти моје ноздрве. Престао сам са писањем јер сам знао да ће тај мирис евоцирати потиснуте сцене које сам одавно сахранио дубоко у уму. После толико година пасивне трауме и насилних напада љутње, научио сам да идентификујем тај судбоносан тренутак и да побегнем на време. Боље је живети у порицању него не живети уопште, каже Маоз који се радећи на филму „Лебанон” коначно суочио са својим посттрауматским синдромом.

Живећи тако у порицању, ви сте ипак стварали, снимали филмове?

Јесам, научио сам да живим неким нормалним, радним а увек неизвесним животом филмског ствараоца. Онда сам 2006. године схватио да већ пет година нисам снимио филм, да само ту и тамо продуцирам кратке рекламне филмове и ништа друго. Схватио сам и да сам у великој финансијској кризи, у фази пасивности и залуђујућем недостатку одговорности. А онда ме је неко упитао шта је са мојим ноћним морама, шта је са осећањима приликом призивања сећања на искуство рата, са траумама битки? Волео бих када би то било тако лако, помислио сам тада у себи, али ме та постављена питања више нису напуштала.

Који је био преломни тренутак кад сте сели за радни сто и почели да пишете ову причу?

Када особа осети да нема шта да изгуби, прихвата шансу. Ето, тако сам се осећао почетком 2007. када сам коначно сео да пишем сценарио за овај филм. Дотакао сам дно и одлучио да идем до краја. Овог пута, побећи ћу од мириса који по обичају долазе први, али ћу им дозволити да ме воде до замагљених сцена. Ставићу их у фокус, заронићу у њих право и све их понети са собом. Одједном сам полетео са чудним осећајем еуфорије. Чинило ми се да нисам потпуно изгубљен и да још увек имам борбеног духа у себи.

Да ли је процес писања за вас био и исцељујући?

Е, када би то било тако лако. То је био мучан процес, који је доносио пуно бола и патње али и отрежњења. Схватио сам да дечак из мојих сећања више нисам ја. Осетио сам бол и саосећање са њим, али је то био бол сценаристе који саосећа са ликом о којем пише и кога ствара. Мислим да сам тада постигао светски рекорд у порицању свега што ми се догодило тада са тих мојих 20 година, али ме је то и освестило. Одједном сам се нашао преплављен адреналином и осећао попут дрхтавог пројектила тик пред лансирање. Испалио сам прву руку сценарија за свега три недеље!

И осетили олакшање?

Можда је боље рећи тренутни опоравак од грознице која ме је тресла. То брзо писање било је попут електричног шока који ме је извео из дуге хибернације и ресетовао све моје прекидаче. Био сам фокусиран, посвећен пројекту, рехабилитован и враћен.

А како је било током снимања веома комплексних сцена „Лебанона”?

Пламен, крв, експлозије, пуцњава, желео сам убрзање од нуле до сто! Желео сам да целу екипу преплавим својим адреналином! А онда је почело да ме боли лево стопало, сваког дана све јаче, до потпуне изненадне и необјашњиве инфекције. После куре антибиотика, прилично нервозан што ме то све зауставља у снимању, изненада сам приметио да из мог стопала вири парче метала. Било је то парче шрапнела, последњи доказ мог боравка у либанском рату! Нисам ни знао да га носим у свом телу, а оно га је изненада детектовало после 25 година и само одбацило! Захваљујући овом филму, осим мог ума, почело је да се ослобађа и моје тело.

Концепт и структура „Лебанона” су неуобичајени за ратни филм. Готово све се дешава унутар крајње клаустрофобичног простора једног тенка?

Желео сам да причам о емотивним ранама, о сломљеним душама. Причу која неће бити пронађена у телу заплета, али ће изронити из његове дубине. Наравно да сам имао дилеме како да то поставим у филму, а онда сам схватио да морам да успоставим неколико принципа, причврстим више ригидних синематичких арматура, креирајући тотално искуство уместо грађења заплета. Одлука да урадим искуствени филм, дао је повод његовом концепту. Мој основни принцип је био да позовем на представљање личне, субјективне тачке гледишта. Публика неће гледати заплет који се одвија пре него што га искуси истовремено са глумцима. Гледаоцима нису дате никакве уобичајене информације о ономе што се догађа, али ће се заједно са глумцима наћи заробљени у тенку и имати исти лимитирани поглед на рат из тог скученог простора и чути исти звук који ће чути и глумци, односно ликови у мом филму. Осетиће и смрад и укус рата, а визуелним и звучним „мелодијама” омогућили смо им да постану део овог искуства.

Рад у вашем филму мора да је и за ваше глумце био прави пакао. Дали сте им веома тежак задатак, приредили сте им трауму?

Дуго ме је мучило питање како ће веома млади глумци из Тел Авива усвојити тако екстремне трауме. Дуго на то нисам имао одговор док нисам схватио да морам да се придржавам искуственог принципа и да ће глумци разумети и усвојити само оно што буду осећали.

Зато сте их осам дана држали затворене у мрачном и врелом контејнеру? Је ли то тачно?

Тачно је. Пре почетка снимања одлучио сам да, уместо што бих објашњавао глумцима како је у тенку веома тесно, топло и непријатно, и уместо описивања екстремне панике која настаје када је он нападнут из различитих праваца, глумце сместим у унапред припремљен контејнер окован гвожђем. Тада су лично доживели и осетили топлоту равну кључању, таласе буке и крви, тресак, дрмање, хаос, ненормалну тишину. Када су изашли из контејнера, ниједан од њих није имао потребу да прича. Све је било јасно.

„Лебанон” делује тако стварно, истинито, опипљиво, узнемирујуће, на тренутке и као прави ратни хорор филм, а ви сте то постигли без спектакуларних сцена и без редитељског надмудривања са гледаоцем?

Мој лични приступ филму био је: Ћути и пусти визуелности да говори за себе. За овај филм правила игре су гласила: Седи и гледај! Не тражи причу или логику, јер у рату логике нема!


Коментари0
81c11
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља