среда, 20.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:14
Традиција

За спас древног Базјаша

Аутор: Нађа Орлићсубота, 19.09.2009. у 22:00
(Снимио Душан Милијић)

Недавно се, посредством Српске редакције Гласа Русије, у етру зачуо апел игумана Максима, старешине манастира Вазнесења Господњег, за помоћ и обнову храма који је међу најстаријим манастирима Српске православне цркве у Румунији и има велику историјску, културну и духовну важност.

Посебан значај храм у Базјашу има за наше сународнике, Србе који живе у земљи са којом, да поменемо и то, никада нисмо били у рату.

О историји и значају овог манастира разговарали смо потом и ми са игуманом Максимом. Он је, за свега две и по године, колико је његов старешина, успео да га посредством румунског министарства културе уврсти у заштићене споменике културе.

Манастир се налази у истоименом сеоцету на Дунаву, на самој граници са Републиком Србијом, ваздушном линијом свега десетак километара од Беле Цркве, преко пута Рама, на почетку Ђердапске или Банатске клисуре, како је тамошњи Срби зову. Потиче из 13. века, подизан је од 1225. до 1229. године. Задужбина је Светог Саве.

Занимљиво је предање зашто је овај храм ту подигнут. Како су око 1225. политичке прилике између Србије и Угарске биле тешке, претила је опасност да две државе зарате, то јест двојица владара – Стефан Првовенчани, српски краљ, и Андраш Други, угарски краљ. Тражећи начин како да избегне рат, краљ Стефан је одлучио да замоли свог брата, у то време архиепископа Саву, да пође у мировну мисију и да божјим благословом покуша да постигне мир између две државе. Кад је Сава дошао на обалу Дунава, дувала је јака кошава, иако је било лето, но он је ипак одлучио да узме чамац и да сам пређе Дунав упркос невремену. Реку је пребродио, као у ораховој љусци, а када су о томе јавили угарском краљу, кажу да је он изненађено рекао „Да је сам Господ са тим српским калуђером“. „И, ако је он тако храбар, како ли је тек српска војска јуначка.“ Када се време смирило, реку су прешли и остали монаси из пратње који су били са њим. И, како пише у Житију Светог Саве, из пера Јустина Поповића, Свети Сава је, кад се време смирило и поново отоплило, послао монаха да од угарског краља затражи мало леда да се освежи од велике врућине, на шта му је овај одговорио да леда нема, јер се отопио, па не може изаћи у сусрет слуги божјем . Кад је то чуо, Свети Сава је изашао пред свој логор и клекнуо, молећи Господа да из своје непресушне ризнице подари мало леда. Тада се наоблачило и пао је обилат град. Свети Сава је лед захватио и у сребрној чинији послао угарском владару уз поруку: „Пошто ти немаше мени дати, то ја измолих од творца неба и земље те ми он даде из своје непресушне ризнице као дар својој деци“.

То је тако снажно деловало на угарског владара да је позвао Светог Саву као госта, па је мир склопљен. Чак је, по неким записима, Свети Сава успео да преведе угарског владара у православље и да га крсти. Ту је, у знак захвалности Господу, Свети Сава подигао манастир и посветио га Вазнесењу Господњем. Име Базјаш је, према предању, настало од тога што је јаком ветру који је дувао, док је чамцем пловио Дунавом, повикао: „Баш зијаш!“, „Баш дуваш...“ .

У време Светог Саве и краља Стефана било је на том подручју око 70 цркава и све су биле живописане, па и манастир Базјаш. Пошто је то пут којим су многе војске пролазиле, од хунских, византијских, турских све до немачких, црква је рушена, паљена и обнављана. Сматра се да су зид порте и предњи део цркве са апсидом оригинални и да је последња велика обнова манастирске цркве урађена у време када је том територијом владала Угарска 1860. Тада је додат звоник на улазу у храм. У време те обнове урађен је и нов иконостас, за чију је израду већи део новца приложио кнез Михаило са кнегињом Јулијом. Иконостас, у барокном стилу, сада је у лошем стању па се тражи донатор који ће обезбедити новац за нови. У храму постоји неколико сачуваних икона из 18. и 19. века, рељефи и други украси, док фресака нема.

– Црква је, нажалост, сада веома оштећена – каже нам игуман Максим, јер је пукао свод целом дужином храма. Оштећења су најпре настала када је у време Другог светског рата у порти манастира била артиљерија која је гађала бродове на Дунаву па су детонације оштетиле и храм. Додатно га је оштетио јак земљотрес који је погодио Румунију седамдесетих година прошлог века.

Манастир Базјаш је зачетак манастира које су подигли Срби у Румунији а има их укупно 12. Ту су још и манастир Златица, Кусић, Шенђурац, Бездин. Они су власништво Српске цркве. Осталих седам су такође подигли Срби, али припадају држави Румунији. Један од њих је подигла ћерка кнеза Лазара која је била удата за румунског владара, остале монах Никодим.

Базјаш је један од најстаријих, и велика је жеља његовог старешине игумана Максима да се овај средњовековни храм, који „памти“ и ратове и тешке тренутке српског народа који је у њему тражио утеху и духовну снагу, чувајући своје корене, сачува од даљег пропадања, обнови и врати у живот.


Коментари1
88b7b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

vladimir
cuda bazjaska su stalna od njegovog postanka do danas i bezbrojna,nesaglediva i tesko shvatljiva.Даће Бог да се и чудо обнове манастира Базјаш деси у наше време,како би се и ми обновили,обожили и обневидели прогледали

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Мозаик /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља