субота, 16.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:39

Камером испод Аја Софије

Аутор: Војислав Лалићчетвртак, 17.09.2009. у 22:00
Шта има доле: Део екипе на површини у чувеној богомољи

Специјално за „Политику”
Истанбул, септембра – „Оно што се крије испод Аја Софије много је узбудљивије од онога што се може видети у самом византијском споменику. У то ћете се уверити”.

Тако је, шкрто и загонетно, Гоксел Гуленсој, познати турски режисер, најавио свој документарац о легендама које се испредају вековима и преносе с колена на колено. Он ће се пред гледаоцима наћи крајем јесени, под насловом који унапред распаљује знатижељу обичних смртника: „Испод Аја Софије”.

Људска машта је безгранична, као да нема краја. По једној легенди, испод Аја Софије постоји још једна, можда много већа византијска грађевина! Други приповедају да вода у цистернама, које се налазе испод цркве, има исцелитељска својства! Путописац Авлија Челебија је пре неколико векова забележио: ако неко три јутра заредом, на празан стомак, пије ту воду, ослободиће се срчаних проблема! Или, ако вам прст остане влажан када додирнете одређени камен у цркви, тог дана ће вам се жеље испунити!

Режисер Гуленсој је, после много окапања, успео да прескочи бирократске баријере, и добио је ферман да може, на један дан, да завири у мистериозне лавиринте испод Аја Софије. Главну улогу добили су, уместо професионалних сниматеља, искусни спелеолози и рониоци опремљени специјалним камерама.

Испод поклопца у централном холу цркве, рониоци су ушли у 12 метара дубоки и 8,5 метара широки главни резервоар за воду за који се одраније знало да постоји. Претражили су још једну од две мање, помоћне цистерне. Трећу нису могли да отворе. Одакле резервоари за воду испод цркве? Они су одиграли значајну улогу у снадбевању града водом у време честих освајачких похода на Константинопољ, поготово када су га Турци 1453. године под опсадом држали неколико месеци.

(/slika2)И за те резервоаре су везана разна предања. Када је 1453. године било јасно да ће Турци заузети Константинопољ, људи су, у страху од освајача, ту скривали накит и друге драгоцености. У цистерни за воду је, наводно, завршила и круна императора Константина. По другом предању, Османлије су у воду бацали тела убијених или живих византијских великодостојника.

Шта су рониоци специјалним камерама овековечили у резервоарима, који још увек функционишу, то ће се тек видети. У једном од њих они су, како се сазнаје, пронашли остатке скелета људи и животиња, амфоре, делове свећњака и мермера. Открили су и педесетак војничких чутурица на којима је утиснута 1917. година! Њих су, како се верује, ту испустили британски војници који су покушавали да захвате свету воду испод Аја Софије, док су у време распада Отоманске империје били стационирани у Константинопољу. Шта се у њима још можда крије, моћи ће да се открије тек уколико се уклоне дебеле наслаге муља које прекривају дно резервоара.

„Било је то роњење у историју. Када смо се вратили на површину тресле су нам се руке и ноге али не од хладноће (температура воде у цистерни је била шест степени), већ од узбуђења”, признао је један од ронилаца.

То је био само почетак мистериозног подземног хода кроз векове, миленијуме. Спелеолози су открили и два, 283 метра дугачка, каменом обложена пролаза. Верује се да их је користио император Теодосије Други, када је желео да непримећен, безбедно, оде до оближњег хиподрома, на коме су одржаване коњске трке и борбе гладијатора. Ту је, заправо, некад био источни Колосеум. Истраживачи су открили и две просторије, површине по пет квадратних метара. У њима су пронађена два костура и делови крчага. Верује се да су ту вечни мир пронашли Свети Антинегос у 13. и патријарх Атанасиус у 15. веку.

Спелеолози су у подземним лавиринтима нашли и један ланац, са две металне алке на крајевима. Претпоставља се да су то биле букагије у којима је завршио неки несрећник. Ко, то сам Бог зна.

Ово ће бити други документарни филм који је Гуленсој снимио о познатом византијском споменику. Први, под насловом „Аја Софија”, добио је неколико домаћих и страних признања. Али, он се, засигурно, на овоме неће зауставити, јер на многе изазове тек треба одговорити.

„Ја сам заволео Аја Софију када сам је први пут видео 1992. године. Она ме изнова изазива”, каже Гуленсој који иначе ради на локалној телевизији НТВ.


Коментари10
5f9d7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Дарко Николић
Због оваквих чланака се и воли Политика. Свака част и само напред
Slobodan Pesic
Sagraditi toliku Crkvu - u to vrijeme - je prosto nevjerovatno:
Сима
Вода која снабдева цистерну по имену Basilica, у којој један од стубова садржи главу скулптуре Медузе, извире у предграђу Истамбула који се зове Београд, назван тако од стране Срба настањених тз после пада Константионпоља. Та цистерна се налази недалеко од саме Аја Софије и вероватно исти извор снабдева и њу.
bogdan basaric
Vodovod u ovom prelepom gradu koji se onda nije zvao Instambul,gradili su Srbi i to Beogradjani. Izlazak sunca u ovom gradu,valjalo bi da dozivi svaki nas covek,koji stigne u ovaj grad. Aja Sofija je,vec dugo pretvorena u islamski spomenik , jos je vidljiva jedna prelepa pravoslavna freska,koja je imala cudnu moc,da ubedi mehamedance,da je vredna svoga mesta i visevekovnog opstanka. Legenda turska kaze,da se tuzno osmehnula na dan, spaljivanja mostiju Svetog Save.Od toga vremena,kruzi prica da se silni pasa,na ovaj korak odlucio ne zbog verujucih Srba,vec zbog svojih sunarodnika,koji su prepoznali moc pravoslavlja.
cika perica
Cika Pero, ne dolazi se do ravnopravnosti medju ljudima verom nego borbom.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља