недеља, 15.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:54

ЕПС није фабрика ципела

субота, 19.09.2009. у 22:00
Јуриј Бајец Фотодокументација „Политике”

Више нико озбиљан, осим неких људи из минорних партија или поједини „независни” експерти, не говори о потпуној продаји Електропривреде Србије. И то је добро. То, међутим, никако не значи да од свега започетог у погледу својинске и других видова трансформације ЕПС-а треба дићи руке. Поготово не у отклањању слабости које увек прате рад великих државних монополских предузећа какав је, поред осталих, и ЕПС. Али, том послу не може се прићи као да је у питању обична фабрика ципела, сматра проф. др Јуриј Бајец, наш познати економиста и саветник премијера Србије Мирка Цветковића.

ЕПС ни по чему, каже, није обичан „комад” породичног блага, већ национални ресурс, са директном и још већом посредном користи за целу заједницу.

– Зато држава ни у једној варијанти не сме да се одрекне свог контролног пакета у њему, нити да дозволи да његова развојна питања или приватизација постану плод политичког надмудривања. Његова даља судбина мора да буде плод осмишљене државне и дугорочне електроенергетске политике донете на влади и усвојене у републичкој Скупштини. ЕПС данас, а поготово оно што треба да буде сутра, није минули рад само оних који су у њему радили, већ, пре свега, највећег броја грађана ове земље – указује Бајец.

Наш саговорник није баш велики поборник бесплатне поделе акција јавних предузећа пунолетним грађанима, па тиме и ЕПС-а, али закон је ту и док се не промени мора се примењивати. Остаје, напомиње, да се види и колики ће део акција добити садашњи и његови бивши радници.

Све у свему, напомиње, лако се може догодити да поприличан део његовог скупог „колача” акција пређе у руке грађана, а да главно питање – развој компаније – остане нерешено. Зато сваки следећи потез, уз доношење одговарајуће државне одлуке, мора да буде базиран само на развоју ЕПС-а, јер ми ни сада, са привредом која никако да се пробуди, немамо довољно електричне енергије, па је у зимском периоду увозимо.

– Када кажем да се у будућим својинским и другим променама ЕПС-а мора водити рачуна о његовој развојној компоненти, не говорим о продаји неког његовог дела да би се узете паре слиле у буџет. То би тек био промашај. Пошто, међутим, још увек нема неког целовитог и осмишљеног програма његовог реструктурисања, сматрам да би се неком великом иностраном стратешком партнеру, на тендеру, могло понудити 20 одсто акција ЕПС-а и тај новац искористити за подизање нових блокова термоелектрана од 700 или више мегавата – каже Бајец и додаје да постоје и нека друга решења, као што је, на пример, узимање дугорочних инвестиционих зајмова, јер смо тако некада градили, али о томе, ипак, држава мора да каже своју реч.

Она иста држава која годинама, подсећа наш саговорник, купује социјални мир ниском или замрзнутом ценом струје, а појединим великим фирмама тиме омогућава огроман профит. Киловат-сат у Србији у просеку износи око четири евроцента, што је убедљиво најнижа цена у целом региону, а у односу на просек земаља ЕУ и троструко нижа. Шта то говори? Да ЕПС са садашњом ценом електричне енергије, ма коме га продали, не може као систем да послује успешно, а без профита нема развоја. Тиме се, опет, враћамо на почетак – на улогу државе.

– Чим нешто не вреди пуно, а потрошња се не осети по џепу, што је случај са струјом, о томе нико не води рачуна. Чак ни држава. Јер, да је одлучна да помогне својој компанији донела би много строже грађевинске и друге прописе по којима би се спречило расипање струје. Не би нам куће и солитери били као решетке, а прозори за прављење промаје. Међутим, када бисмо цену струје, као најплеменитији вид енергије, довели на ниво бар суседних земаља и наши потрошачи би се брзо прерачунали и почели да штеде – каже Бајец.

Слободан Костић

(Сутра: Приватизација – погрешна и преурањена)

-----------------------------------------------------------

Нова процена вредности

ЕПС је, према подацима којима располаже Бајец, најскупље и највеће предузеће у Србији. Књиговодствена вредност капитала ЕПС-а процењена је на око 6,7 милијарди евра. Након утврђивања књиговодствене вредности, основни циљ је довођење ЕПС-а у позицију да, као систем, послује профитабилно. То се не може постићи само масовним отпуштањем радника или драстичним кресањем трошкова. Простора за рационализацију наравно увек има, али до профитабилности и рентабилности зна се како се долази, наглашава Бајец.


Коментари13
9c1d2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

plebejac
Ej, ljudi!!! Pa dokle više ovako? Dokle više privatizacije na našu štetu a sve samo da političari napune svoje džepove kao i nezavisni eksperti, procenitelji, savetnici i razne druge vucibatine? Koja je privatizacija u ovoj zemlji od 2000 godine bila dobra i koja se završila uspešno? Elektroprivreda je strateška institucija i privatizacija iste treba da bude (ako već mora) uradjena sa pemtnim ljudim i na dobro države i njenih stanovnika , kako sadašnjih tako i budućih. Sa Bajecom se slažem u tome da EPS nije fabrika cipela...
Glorija
Kao obican gradjanin pitam se kako je moguće da ekonomski savetnik za makroekonomsku politiku države ukazuje na uzimanje novih dugoročnih kredita za ulaganje u elektroprivredi. Dodatno zaduživanje države je novi rizik koji vodi ka potencijalnoj dužničkoj krizi iako se prof.Bajec sa tim ne slaže, barem sudeći po izjavama "da smo još daleko od mračnog scenarija". Savetnik Bajec kao da zaboravlja da je izvoz Sbije u opadanju, da je nizak priliv stranih ulaganja u Srbiju, pa se postavlja pitanje pouzdanosti ekspertske procene o tome da li još ima mesta za zaduživanje. Evidentno je da u Srbiji nedostaju eksperti koji se bave strateškim pitanjima ekononskog razvoja, strateškim istraživanjima efekata ekonomskih i sektorskih politika i dugoročnom makroekonomskom politikom. Pa tačno je, EPS nije fabrika cipela i zato u rešavanju budućeg razvoja ovog ključnog privrednog giganta ne treba da učestvuju oni koji često menjaju cipele. Često menjanje cipela jeste zdravo, ali gradjani Srbije teško pribavljaju sredstva i za jeftine patike.
Petar Agatonovic
Kada se kaze da "даља судбина (EPS) мора да буде плод осмишљене државне и дугорочне електроенергетске политике донете на влади и усвојене у републичкој Скупштини" onda treba dati odgovor da li ta dugorocna energetska politika treba da bude doneta u smislu ocuvanja monopola koji EPS danas ima ili se treba okrenuti ka novom postojanijem prilazu u tom pogledu. Prodati akcije EPS i "тај новац искористити за подизање нових блокова термоелектрана од 700 или више мегавата" svakako ne zadovoljava u tom pogledu. Dok izgradnja tih novih blokova termoelektrana moze biti usparana putem stednje od potrosaca, sto znaci da ih poskupljenje struje na rentabilnoj osnovi i ne bi moralo opteretiti, taj bi se novac mogao iskoristiti u pametnije svrhe. U zimskim mesecima je dobitak struje od vetrovnih turbina ionako najveci. I pored toga sto je otpor slicnim vidovima (obnovljivih) energija u Srbiji (jer bi to znacilo pocetke u u pogledu gubitaka monopola) veci nego u celom rejonu, izgradnja takvih uredjaja i prakticna iskustva sa njima bi omogucila mnogim odgovornijm da otvore oci u tom pogledu. Ali tesko je u ovih nekoliko redova pobijati sva ona misljenja i koncepte koji su uspostavljani decenijama, pogotovo sto se na racun njih svo to vreme crpila jednostrana korist. Ali, da li ona mogu (ili smeju) da odlucuju o sudbini?
milica
Razlog zbog cega EPS nije isto sto i fabrika cipela: jedan los par cipela u jednoj fabrici ne kvari cipele u drugoj, dok je EPS povezan sistem i pad sistema u jednom delu moze da prouzrokuje kolaps na celoj mrezi. Ako se u to ukljuci i finansijski sektor, kao svojevremeno u Kaliforniji, bolje kupiti svece na vreme...
mikulica
Cena struje kod nas nije mala ako se uzme u obzir cena radne snage.Naprimer prosle godine cena struje je bila oko 5 euro senti ili oko 8 dolarskih centi.A u americi je 2007 godine 11 drzava imalo prosecnu maloprodajnu cenu do 5,07 do 6,83 dolarskih centi.Naprimer:Wyoming 5,29;Idaho 5,07;Kentucky 5,84;West Virginia 5,34.Treba uzeti u obzir da je prosecna satnica u americi oko 17 dolara po satu ili da je prosecna plata oko 3000 dolara.Samim tim u Americi su mnogo visi troskovi proizvodnje.Podatci su od "EIA".Trenutna cena struje kod nas od 4 euro centi je izazvana devalvacilom dinara tako da to ce to vrlo brzo da se promeni i cena struje ide navise.Drzava kupuje socijalni mir i politicke poene preko cene struje a u EPS zapsljava partijske kadrove iz stranaka koje formiraju vlast.Zbog toga EPS nece i ne sme da se prodaje.Skoro je pisano u medijima o iznajmljivanju privatnih masina na kopovima Kolubare.I o cuvenom buldozeru koji je radio 24 casa dnevno 365 dana u godini.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља