петак, 22.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:57

Прави кров за прачовека

Аутор: Стојан Тодоровићнедеља, 20.09.2009. у 22:00
Савремена заштита за праисторију (Фото С. Тодоровић)

Доњи Милановац – На великом градилишту на локалитету чувеног праисторијског налазишта Лепенски вир, код Доњег Милановца, пројектанти, градитељи и инвеститор окупили су се 17. септембра да се договоре о даљем току градње трајног заштитног крова. Сачињен од неуништивог провидног лексана, баш као и зидови нове грађевине, он ће дугорочно штитити све што је овде 1966. године сензационално откривено и што четири деценије чами под импровизованом надстрешницом од салонита, на црвоточним дрвеним стубовима.

Већ су, на велику радост свих у овом подухвату, постављена четири моћна носећа челична лучна стуба, од укупно шест, распона око 50 метара и појединачне тежине 27 тона. Под великим нагибом, они спајају бетонске надзиде дуж стрме дунавске обале и надзиде дуж бреговитог узвишења. На импресивне носеће челичне лукове монтери моћним дизалицама увелико постављају мрежасту конструкцију која ће носити кров од лексана.

Радују се пројектанти Марија Радан-Јовин и Синиша Темерински, из Републичког завода за заштиту споменика културе, који дуго, већ седам година, пројектују ово заштитно здање. Не мање, чини се, радује се и др Горан Петковић, државни секретар у Министарству економије и регионалног развоја. А њима су се овде, заједно с новинарима, придружили и председник мајданпечке општине Драган Поповић и директор мајданпечке Туристичке организације Весна Мандић.

Представник инвеститора др Горан Петковић каже да ће ове године у пројекат заштите из Националног инвестиционог плана бити уложено 190 милиона, а идуће године још 180 милиона динара. Биће довољно да се радови потпуно окончају до краја идуће године. Ово је тренутно највећа инвестиција државе Србије у туризам. И културу, истовремено. Те две гране ће се овде у Ђердапу наредних година интензивно преплитати, у корист и једне и друге.

– На око 4.000 квадратних метара, испод трајног заштитног крова, неће се наћи само огњишта прачовека и његове куће, већ и музеј, и амфитеатар, а дуж бетонских зидова, који носе челичну конструкцију, биће постављене витрине са археолошким материјалом – каже пројектант архитекта Марија Јовин. – До сада је доста урађено. Радовала бих се, бескрајно, да покојни академик Драгослав Срејовић може све ово да види. Много је страховао да ће његово животно откриће пропасти због нашег дугогодишњег немара.

Радује што ће најстарије станиште прачовека у Европи, под новом заштитом, већ крајем идуће године бити отворено за туристе. Посетиоцима ће тада бити доступне све археолошке збирке, али и неке биолошке, одавно спаковане у сандуке. Многи експонати под кровом и у зидовима од лексана биће први пут изложени. Биће изложена и већина познатих камених скулптура Лепенаца, каквих нема нигде у свету.

Може се очекивати да ће се број посетилаца локалитету од 30.000 годишње вишеструко увећати, већ од 2011. године. Томе треба да допринесу и други садржаји који ће, према пројекту заштите и уређења археолошког локалитета, наредних година обогатити туристичку понуду Лепенског вира и Мајданпека. На обали Дунава, у непосредној близини локалитета, биће изграђени пристаниште, центар са смештајем за око 150 посетилаца и уређеним паркингом, а ту ће бити и међународна истраживачка станица.


Коментари6
25388
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

FISON
Evropska civilizacija je nastala pre 8.000.g. na obalama našeg Dunava (Lepenski vir, Starčevo, Vinča..) i posle se Dunavom i Moravom širila po Evropi, Sredozemlju i dalje. Dunav ili Fison je cetvrta Rajska reka.
N.K.
Bio sam na Lepenskom viru, i video neke kamenčine koje su praljudi isklesali na primitivan način. Lepenski vir jeste značajno nalazište, ali mislim da ovaj krov stvarno odudara u bilo kom smislu od okolne prirode, a pogotovu od praistorijskog duha Lepenskog vira. Krov je napravljen da bi neko uzeo pare.
marija jovin
Obradovao me je tekst o Lepenskom Viru ali molim da objavite ovaj komentar da bi bar na ovaj nacin ispravili propust : Osim mene, Marije Jovin, autor projekta je i arhitekta konzervator Sinisa Temerinski bez cijeg rada i angazovanja sigurno ne bi bilo ni ovog projekta. Nakon mog odlaska u penziju on mi je nesebicno omogucio dalje angazovanje na projektu i na tome sam mu beskrajo zahvalna. Marija Jovin
Милица Јеремић
Лепа вест. Предложила бих да се у оближњем малом музеју постави превод (бар на енглески) текста које кустос прича посетиоцима. Због великог броја специфичних термина то је тешко преводиво и неприпремљеним преводиоцима ако евентуално дођу са странцима. Тако да од целе приче нема користи за странце, а то је штета. Можда и да се штампају кратке брошуре, макар на јефтином папиру, јер велика је штета ту доћи, а не сазнати шта то представља.
Slobodan iz Beča
Bravo! Najzad jedna prava investicija. Podunavlje je evropski i srpski najbogatiji teren za razne investicije. Što se praistorije tiče, Vinča i Lepeski vir su celom svetu već poznati. Treba to dobro iskoristiti, ali ne sa ovom vladom,koju pobeđuje svakojaki ološ.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља