среда, 16.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:55

„Заборављени мост” спаја Обреновац и Сурчин

Аутор: М. Луковићпонедељак, 21.09.2009. у 23:59

Ако је судити према нацрту уговора који су Министарство за Национални инвестициони план и град Београд понудили грађевинском предузећу „Мостоградња”, ћуприја на Сави која повезује Обреновац и Сурчин биће готова до краја следећег лета. Потписивање званичне верзије уговора очекује се, према најавама надлежних, у току ове или следеће недеље, а „драфт” верзија уговора, која се тренутно налази у процесу обраде примедби у „Мостоградњи”, предвиђа да рок за завршетак радова буде 330 дана од потписивања.
– Наставак изградње моста Обреновац–Сурчин, према садашњем нацрту уговора, представља посао вредан око 1.575.000.000 динара. Финансирање овог пројекта заједнички ће спровести Република Србија и Београд тако што ће две трећине новца бити издвојено из Националног инвестиционог плана док ће једну трећину средстава обезбедити Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу Београда – објаснио је Бранко Кнежевић, генерални директор „Мостоградње”.

Шестогодишње зидање обреновачког моста прекинуто је 1999. године, а првобитни пројекат предвиђао је да он служи само као носач топловодних цеви. Одлука да се конструкција ојача и прошири за друмски саобраћај донета је 1996. године, када је ћуприја у близини обреновачке електране препројектована. Протокол о оживљавању радова на „заборављеном мосту”, како га још зову, потписан је 2008. године, али се од тада чекало да рачуни „Мостоградње” буду одблокирани како би грађевинско предузеће могло да обезбеди потребне финансијске гаранције.

„Мостоградња” је коначно одблокиранаи може да добије гаранције за тај посао. Управни одбор дирекције донеће одлуку око потписивања уговора са предузимачем, за чим ће у току следеће године, из НИП-а бити „повучено” око 500.000.000 динара.Ово ће бити још један, трећи мост, који смо обећали Београђанима и који ће бити завршен – најавио је Драган Ђилас, градоначелник.

Око 80 одсто конструкције моста већ је подигнуто, тако да пројекат наставка изградње, према Кнежевићевим речима, предвиђа још ојачање стубних места, фундирање моста, пескирање и антикорозиону заштиту челичних конструкција, рад на коловозној плочи и неколико других послова. Важнији посао, међутим, представља изградња прилазних саобраћајница без којих обреновачка ћуприја неће профункционисати. Од три прилазна крака – два на сурчинској и једног на обреновачкој страни, тренутно се гради само део прилазнице на сремској страни. Радови на приступницама финансирају се из средстава градске Дирекције за грађевинско земљиште.

У току је изградња 7 километара приступне деонице на левој обали Саве, која би требало да буде завршена на пролеће следеће године. Осим крака ка Бољевцима, на сурчинској страни предвиђена је и друмска веза дужине 20 километара која ће мост повезати са Добановачком петљом. Приступница на обреновачкој страни од Ваљевског пута знатно је краћа и динамика радова на њој биће позната када будемо потписали уговор са извођачем – рекао је Ненад Бајић, портпарол дирекције.

Када буде завршена, „сремска газела” биће дугачка 1.003 метра и широка готово седам метара. Мостом ће пролазити две коловозне траке и две пешачке стазе. Укупна дужина моста и прилазних праваца биће око 30 километара, што ће, кажу стручњаци, једночасовно путовање од Обреновца до Сурчина свести на свега неколико минута.


Коментари15
0273f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Миљо
Коридор 10 иде од Салцбурга преко Љубљане, Загреба, Београда, Ниша, Софије до Цариградског предграђа Халикали. Постоје и латерални(споредни, другоразредни, накнадно додати) краци. Крак А Од Будимпеште до Београда. И крак Б Од Ниша до Солуна. Крак А је тренутно оптерећен јер се обилази Словенија са слабом инфраструктуром и Хрватска која није у ЕУ па се стаје на граници. Данас је примарно време а не километража, овуда је ТРЕНУТНО брже поред веће километраже. Кад се заврши мост код Видина, и Хрватска уђе у ЕУ, крак А постаје споредни. Саобраћај се враћа на главни крак. Питање је да ли ће тада имати потребан проток, за 20 година хоће, али да ли ће за 5? Зато је (између осталог) и концесија Хоргош-Пожега била прилично неповољна. Па није Поор од јуче. Траса крака "А" је уз велике протесте новосадских урбаниста провучена овуда где је сада. Они су инсистирали на траси кроз град па тунелом кроз Фрушку Гору, тунел би доста био повољнији од моста код Бешке. Видите и сами колико проблема с њим има. Кажу није добро пројектован други мост код Бешке. Ма немој! Нико не зна да прави мост него ми. Погледајте аутопут кроз Аустрију и Швајцарску - Поор, па има и ту по који мостић. Банат. Траса кроз Банат је била нерентабилна. Погледајте везе с Румунијом, врло слабо, од старих пруга остала само једна. Какав је проток био 1990? Данас се Румунија развила, па увози и извози. Сад је друга песма. Пројектовано стање из 1990 се променило потребно је радити нове анализе. Стање ће да се још мења. Али, ово је Балкан. Ја не могу да прогнозирам даљи развој. Неке старе(1986-87) анализе, доста озбиљније рађене од данашњих, кажу: правац којим Е-75 излази на јужна мора је Топлицом, Косовом и Дримом. Мислите да је ово реално у наредних 20 г? Тешко. А пруга Бгд-Бар? Она треба да има око 85% искоришћеност ПРОЈЕКТОВАНОГ капацитета да буде рентабилна. Није ни изграђена до краја. Резиме: што краће задржавање на граници, обилазница око Београда и кад нешто почнеш заврши га бре.
Срђан Ђорђевић
@ana. Пожаревац је најбогатији град у Србији. Налази се на трећем месту после Бг-а и НС-а али нема никакве чиновнике државне и покрајинске који су обични паразити на грбачи осталих. Уосталом, сваки човек мора да живи у оквиру својих могућности, па и свака општина, свако село. Ковински мост (или смедеревски како га ковинци зову) и аутопут кроз Банат није само у интересу пожаревљана, већ и банаћана, источне и јужне Србије, бугара, грка, македонаца и турака. Друмски пут би био једна сат краћи и много, много безбеднији за грађане НС-а, Бг-а.
ana
Kad sam proverila privredu Pozarevca, videla sam da je jedino Bambi ostao od starih "giganata". Koliko bi od svojih poreza mogao da zivi Pozarevac veliko je pitanje.
Срђан Ђорђевић
@ЗОРАН ШУНДИЋ. Јасно. Локал-патриотизам. Нека свакој месној заједници и општини врате исти удео прикупљеног пореза. Пожаревац ће сам направити пут до ауто-пута (који је у другој општини - Смедерево) као што ће Обреновац сам направити мост. Тај НИП је крађа. Желим да кажем да ако прави држава мост, пут, требало би да се зна зашто се прави пут. Коридор 10 је међународни пут а не локални па самим тим нема потребе да иде около-наоколо преко НС-а и Бг-а. Друго је питање зашто држава уопште наплаћује путарину с обзиром да се зајми толико (а то сви враћају) и да су ЈП Путеви Србије у огромним дуговима који се враћа (или не?!) из буџета.
ЗОРАН ШУНДИЋ
За "Мартина".- То је прича коју сам чуо у Русији, али се не односи на Стаљина, који је преузео власт 1924. године, а пруга Петроград - Москва изграђена је крајем деветнаестог века, за време цара Николаја Романова, те се скаска односи на Цара, а не на Џугашвилија......Озбиљно говорећи, мостова никада довољно. Што се тиче главнога правца Хоргош - Нови Сад - Београд - Ниш и даље; па, правац постоји ко зна већ одкад и повезује главне регионалне привредне центре. Што кривуда, па и Дрина кривуда. А што се тиче мишљења г. Срђана Ђорђевића из Пожаревца, време локалпатриотизама у инфраструктури нас је и довело дотле да су гиганти у недођијама крахирали. Пожаревац, међутим није у недођији и ваљало би га као центар Браничева боље повезати аутопутем са коридором, као што се аутопутем повезује и центар Шумадије, Крагујевац.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља