петак, 15.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:08

Линија која има душу

Аутор: М. Димитријевићуторак, 22.09.2009. у 22:00

Они који поштују и воле уметност стрипа, а друштво је мало али одабрано, знају зашто ове године, од 24. до 27 септембра, сигурно неће пропустити да посете Студентски културни центар. Поред уобичајених предавања, промоција, изложби и конкурса, најављених у оквиру програма сваког салона стрипа, па и овог, седмог по реду, једно име привукло је велику пажњу – Рајко Милошевић Гера.

Можда баш зато што је његовом власнику, ако се изузму бројне награде које је у каријери добио, пошло за руком нешто што ретко коме тек тако пође за руком – упео је да живи од онога што воли, и то баш од стрипа.

Овај уметник и графички дизајнер, рођен у Београду 1959. године, који већ скоро две деценије живи и ради у Шпанији, специјални је гост овогодишњег Салона и добитник признања за допринос српском стрипу. Уз Руфуса Дејглоуа и двојицу аутора пројекта Вудлендс, Грега Кокса и Александра Сотировског, који су такође гости чије ће радове посетиоци током трајања Салона моћи да виде, Гера у Србију доноси дах светске стрип сцене. Тај уплив светског и савременог онима за које је стрип свакодневица биће изузетно драгоцен, поготово ако се у обзир узме чињеница да, како сам Гера констатује, домаћа стрип сцена заправо и не постоји.

– У Србији постоје снажни и квалитетни карактери који би могли да буду сцена. Али сцене у правом смислу речи нема. Оно што је људима овде потребно јесте економски бум. Без економског бума нема сцене. Јер, да би људи схватили да линија има душу, а то је суштина ове уметности, они морају да буду довољно растерећени да би уопште могли о томе да промишљају и да се у то удубљују. То ће, надам се, извући млади једнога дана. Ја само могу да им будем на располагању како бих им у томе помогао – каже Гера у ексклузивном разговору за „Политику”.

(/slika2)Познато је да свет има неколико центара стрипа. Француску и Белгију, које негују његову уметничку страну, Италију и специфичан израз њених стваралаца, Сједињене Америчке Државе чији су аутори имали, и данас имају, суперхероје као лајтмотив и одскора Јапан, најмлађи али и највећи центар, чији је производ, такозвана манга, порушио све рекорде у популарности. Као некада панк, када се појавио на светској музичкој сцени. Међутим, иако не живи ни у једној од поменутих држава, већ у Шпанији, Гера успева да буде у жижи збивања.

– Првих неколико година у Шпанији издржавао сам се радећи скоро све, од реклама и анимације до сарадње са позориштима и агенцијама. Управо је почетак деведесетих, када сам и отишао из земље, било време велике кризе у свету стрипа. Поред кризе на самом тржишту, појавило се јапанско чудо, манга. Он нас је натерао да се обновимо. И добро је што се појавио, јер је размрдао сцену. Све што дође морало је да дође и добро је што је дошло, јер је било време за промене. Тако смо имали обавезу да се обновимо. Данас, међутим, могу да кажем да живим искључиво радећи стрипове и срећан сам због тога.

Иако за себе каже да није човек који има планове, ствари се у његовом животу једноставно дешавају као да их планира. Крајњи резултат је завидан.

– У мом животу дешава се заправо толико много тога да неко време морам да глумим озбиљност. Тренутно радим на три пројекта. За француског издавача Гленат радим два текућа серијала „Зец са Марса” и „Хауард Блејк”, док за ДЦ/Варнер Вертиго радим едицију, односно серијал „Скелпд”, заједно са писцем Џејсоном Ароном. Али, најдраже ми је то што сам досегао степен стваралаштва у којем ме људи препознају по аутономном сензибилитету који уносим у рад, а не по жанру или школи којој припадам. Јер, најбоље од себе дајете тек када превазиђете оквире стила и жанра. То бих саветовао и младима који тек улазе у свет стрипа. Да негују исконску радозналост и жеђ да се свет упија, не да би се то исплатило већ да би се жеђ као таква угасила. Плаши ме само то што је данас све толико доступно да постоји опасност од губитка те исконске жеље – објашњава Гера, поредећи време осамдесетих, када је он почињао, и време у којем сви данас живимо, чији је развој све бржи али будућност није све извеснија. И пита се на крају да ли ће га млади у томе демантовати?


Коментари1
738bb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

bogdan basaric
Zbog ovakvih tekstova i dalje citam "Politiku". Hvala...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља