понедељак, 18.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:59

Нејасна правила за отпуштање чиновника

Аутор: Весна Јеличићсреда, 23.09.2009. у 22:00

Ако неко може да буде миран у јеку најава рационализације јавног сектора у Србији, онда су то порезници. Јер, ако је тачно да ће министарства, државни органи и организације утврђивати будуће квоте запослених и то по стандардима за сваку појединачну област, како тврди министарка финансија Диана Драгутиновић, и судећи по одговору из њеног кабинета на питање о критеријума и инструкцијама за кројење планова уштеда, бар порезници не морају да страхују. Штите их међународни стандарди – број запослених у Пореској управи, израчунали су у надлежном Министарству финансија, за готово хиљаду људи је мањи него што одговара земљи сличне величине. У другим областима, ситуација је обрнута, кажу.

Важно је, додаје се у одговору Министарства финансија, да неће бити линеарног смањивања, односно да проценат смањења за министарства и органе у њиховом саставу неће бити исти, пошто је ситуација од службе до службе веома различита.

„За сада су познати међународни стандарди кад је у питању број извршилаца државних послова на сто становника (нa пример, зна се колико запослених би требало да има пореска управа или управа царина на 100 становника). Такође, познати су и стандарди у земљама које су недавно завршиле са реформом државне администрације, као што су Чешка и Словачка. Руководећи се тим стандардима, дошло се до броја за који је неопходно смањити државни апарат”, објашњено је у писаном одговору из кабинета министарке Драгутиновић.

Много је питања на које ни јуче није било одговора у неколико надлежних министарстава. Нејасно је да ли и које стандарде за рационализацију користи и радна група формирана при Генералном секретаријату владе која, како тврде неки медији, утврђује квоте, односно плафонира број запослених у сваком министарству. Какви су то и чији стандарди, ко је то у белом свету утврдио јединствене стандарде за број чиновника у сваком министарству или државном органу и организацији појединачно, кад се и надлежности појединих министарстава и државних органа и организација, иако сличног назива од земље до земље разликују? Да ли негде у свету постоји министарство за поједину регију или покрајину, и какав ће се то међународни стандард користити да би се утврдио оптималан број запослених за, рецимо, Министарство за Косово и Метохију? Или како је могуће примењивати исте стандарде за земље које, рецимо, имају електронску владу и земље у којој тај систем не постоји? И пре и после свега, на кога се све ово односи – само на чиновнике, републичке и локалне или и на многољудније јавне службе, које изгледа опет нико не дира?

Нејасно је много тога и кад је реч о прописима у које би надлежни требало да упакују политички договор и правила за смањивање броја запослених. Мада се у јавности последњих дана помиње више закона, за сада су, како смо сазнали у владиној Канцеларији за сарадњу са медијима (а на основу информација из Генералног секретаријата владе), „печен” је само нацрт измена и допуна Закона о државним службеницима које се тичу „области рада и радних односа”. Оне би у наредних седам дана требало да се усаглашавају у надлежним министарствима, потом разматрају на владиним одборима, како би се вероватно следећег четвртака нашле на дневном реду владе. Конкретније, према досадашњим објашњењима министра за државну управу и локалну самоуправу Милана Марковића, овим изменама и допунама сви органи обавезаће се да сачине нову систематизацију радних места и ванредно оцене своје људство, што би били инструменти за смањење броја запослених. Такође, рок у којем нераспоређени службеници могу да примају плату биће смањен овим изменама са шест на два месеца, најавио је министар. Потпредседник Динкић је био детаљнији најављујући да „чиновницима следе оцене од један до пет“. Није јасно само да ли ће се законом или тек подзаконским актом утврдити критеријуми за оцењивање.

Звучи невероватно, али у јавности се најављује да ће се овим законом (или посебним законима) утврдити квоте – тачан број запослених и хонорарно ангажованих у сваком министарству појединачно. То би, здрава логика каже, и да има претходне анализе евентуално могло да се учини неким владиним закључком или одлуком, али не и законом. Осим, ако није лекс специјалис. И шта ће бити ако накнадно дође до промене надлежности неких институција? Да ли ће се опет покретати цела машинерија и у скупштинској процедури мењати сада утврђене квоте?

У сваком случају, остаје питање усаглашености ових квота са онима који су буџетски корисници већ проследили Министарству финансија у оквиру предлога својих буџета за наредну годину. Ако је рок за израду нових систематизација крај децембра, а до тада би буџет требало да буде готов, да ли ће се одмах после Нове године ићи на ребаланс који ће уважити нове систематизације? Чини се да је раскорак у различитим активностима и тајмингу различитих министарстава, која би требало да имају исти циљ (мању јавну потрошњу), толико велики да тешко ко може да их усагласи.

Можда је све ипак требало кренути обрнутим редом: прво дефинисати како ће државна управа Србије убудуће изгледати, која су министарства и институције држави Србији заиста потребни, шта треба укинути а шта интегрисати, које ће им бити надлежности и, на основу тога, колики им је број запослених заиста потребан.


Коментари22
4f055
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aleksandar Jovanović
Nekada se za SFRJ pogrdno govorilo da je partijska država.Mogu samo reći, da su za ove sadašnje, komunisti bili "mala deca".Ovaj zakon o državnoj upravi i činovnicima , je samo još jedna prevara vladajuće oligarhije, kojom, to je tako očigledno, kroz priču uštede i pritisaka međunarodnog monetarnog fonda , žele da u državnoj službi ostave samo svoje kadrove i poslušnike, pa da tako vladaju i bez izbora do "sudnjega dana", jer su potpuno svesni, da posle svih prevara i marifetluka njihovo vreme ističe. Posebna je prevara, izjednačivanje stalno zaposlenih i honoraraca ... gde to u svetu ima, osim u zemlji Srbiji .. ovde na žalost, sve prolazi pa će verovatno i ovo... ali su zaboravili samo jedno,svaki se zakon može ukinuti i promeniti, u drugačijoj skupštinskoj većini, tako da je ovo samo jedno kupovanje vremena za sebe. - Šta će biti sa porodicama otpuštenih ljudi, to ovu garnituru nije briga, ali su zaboravili jedno, i ti ljudioni su glasači, a do izbora neće još dugo!
drago-ja
Tresla se gora rodio se miš.Otpustiće par portira invalida,nekoliko daktilografkinja i to će biti sve.Birokratska država ne može sama sebi utrobu da istera napolje.Oni su sastavni deo monstrum-birokratske države i svi su ravnopravni u udruženom zločinu.Rešenje je da funkcioneri koji su stvorili ovakav činovnički aparat ukinu prvo sebe, jer su prvo oni došli pa doveli armiju svojih klonova.
Гоца Сликарка
Љики. Нисте у праву за војску, можда је било не заслужених већих оцена ту и тамо али врло мало и тих не заслужених не би било да је било све транспарентно, већ се одлазило код начелника и у његовој канцеларији се потписивало, а требало је јавно, пред свима, тај и тај добио је 150 бодова (то је био максимум, ти су били ретки) или нпр. 80, сви би смо по реакцији знали да ли заслужује или не, али ни то не вреди јер када су отпуштали уопште на то нису гледали, питам се само у шта су гледали, а ти бодови су били добри јер вам је и од тога зависила и плата целе године, ако сте хтели идуће године већу оцену требали сте да се потрудите.
VesnaDC
CINOVNIK. Odakle izvukoste ovo prastaro ime za sluzbenika.
Гоца Сликарка
У Србији је влада негативна селекција, отпуштају оне који вреде а нерадници остају на послу, размишљала сам зашто је то тако и дошла до закључка да да не вреде ни ти који отпуштају.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља