среда, 21.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 26.09.2009. у 22:00 Бошко Јакшић

КОСОВСКИ БОЖУРИ

Свако се брине о ономе што га највише жуља, па није необично да су делегације Срба и косовских Албанаца пренеле комад Балкана у Њујорк лобирајући по коридорима палате УН на Источној реци против признавања независности Косова, односно за то признавање.

Председник Борис Тадић уверен је да ће блокирати Фатмира Сејдиуа који уз америчку помоћ покушава да придобије гласове још 30-ак држава Африке, Кариба и исламског света.

„Верујем да смо направили значајан дипломатски успех и убеђен сам да неће бити масовних признавања, упркос свим притисцима на међународном плану који су инерција раније политике САД”, рекао је Тадић изражавајући опрезну наду да би таква политика могла да буде промењена у будућности, посебно после Обаминог говора у УН.

Обамин мултилатералан приступ крупним питањима, попут нуклеарних арсенала или глобалне климе, драматично се разликује од постулата спољне политике његовог претходника, али то никако не значи да ће мењати курс на сваку задату тему.

Добро је што је Тадић оптимиста, то му је у опису радног места. Али, распиривање оптимизма може да има и нежељене ефекте. Како је лепо ове недеље на страницама „Политике” коментарисао Владимир Тодорић, директор Правног форума, термини „наставак борбе за територијални интегритет” или „пребацивање борбе из политичке у правну арену” јесу на неки начин легитимни „јер осликавају за већину грађана оправдане политичке циљеве”, али „онда нико не треба да се чуди таласу националне мобилизације… борба и арена захтевају неког непријатеља, зар не”.

Уверен сам да је Косово једно од оних питања која припадају континуитету америчке политике. Обама ће следити Џорџа В. Буша. Емотивно декодирање говора америчког председника у УН лепо звучи, али одудара од чињеничног стања. А оно је следеће:

И пре једностраног проглашења независности, фебруара 2008, Косово је уживало неподељену подршку на Капитол Хилу. Темеље које је ударио Бил Клинтон надградио је Буш. Обама је поставио кров. Почело је и пре него што је ушао у Белу кућу.

У дану проглашења косовске независности, сенатор из Илиноиса издао је саопштење у коме понавља став Бушове администрације да је Косово „јединствен случај” и да не може да буде преседан за било кога у региону или свету.

Став према Косову употпуњен је реченицом: „Србија и њени људи такође су тешко пропатили током последње две деценије… Уверен сам да уз нашу помоћ Србија и Косово могу да постану модели демократског и економског раста и да њихови људи упознају светлу будућност”.

Да би се боље упознао са стварима на терену, Обама септембра 2008, тада већ у својству председничког кандидата демократа, на Косово шаље личног саветника, Ричарда Холбрука, који Приштини преноси поруку да ће „сенатор Барак Обама наставити да на сваки могући начин подржава Косово”.

Иако је Обамин кандидат за потпредседника, Џо Бајден, годинама пре тога показао да је један од главних поборника косовске независности, многи Албаноамериканци, бирачи демократа, у то време још нису сигурни шта Обама мисли, јер је током балканских конфликта био одсутан из америчке националне политике.

Да би развејао сумње, Обама два месеца пре избора први пут директно комуницира са заједницом америчких Албанаца. „Подржавам независност Косова и његову жељу за пуним суверенитетом”, написао је у писму Националном савету америчких Албанаца. „Верујем да САД треба да помогну развоју снажне демократије на Косову која ће бити гарантована применом закона који штите интересе свих људи. Подржавам интеграцију Косова у евроатлантске институције, а то ће најбоље бити остварено стварањем слободног, толерантног и богатог друштва које промовише права мањина и штити верске и споменике културе”.

Недељник Албаноамериканаца „Илирија” преноси Обамине речи да снажно подржава независност и демократске процесе Косова и да ће се, уколико буде изабран, лично ангажовати на јачању „суверенитета Републике Косово”.

Фебруара ове године Обама је упутио писмо председнику Сејдиуу коме истиче да ће и у годинама које долазе САД наставити да развијају добре односе с Косовом.

Крајем фебруара, приштински дневник „Коха диторе” пише да су председник Сејдиу, премијер Хашим Тачи и шеф дипломатије Скендер Хисени добили лична уверавања од државне секретарке Хилари Клинтон да ће Обамина администрација лобирати по свету како би се повећао број земаља које признају косовску независност.

Пошто је у првим месецима Обамине администрације Косово примљено у ММФ, следи период у коме се Обама окреће приоритетима спољне политике: Блиском истоку, Ирану, Русији, глобалном загревању. Косово одлази на маргине.

Потом, да би показао да периферни регион светске политике ипак није сасвим испустио из вашингтонске визуре, Обама у мају на Балкан шаље потпредседника Бајдена. Поруке које су поводом Косова тада могле да се чују такође су веома јасне:

„Ова независност, иако млада, иреверзибилна је и од критичне је важности за стабилност и прогрес овог региона”, рекао је Бајден у Сарајеву. У Београду је потврдио различитост ставова САД и Србије прецизирајући да од Београда не очекује да призна независност Косова, али да од Србије очекује да по питању Косова сарађује са ЕУ и другим међународним факторима.

Дан касније у Приштини је потврдио америчку приврженост независном и сувереном Косову, „једном Косову на свој својој територији”, похвалио прогрес учињен током годину дана независности и обећао наставак подршке „све док је Косово посвећено свим својим грађанима”.

Власти у Приштини не морају да брину око Американаца. И не пропуштају ниједну церемонијалну или какву другу прилику да покажу колико им је стало до америчке подршке. Премијер Тачи поводом осме годишњице напада на САД шаље Обами писмо у коме га дирљиво подсећа да становници Косова и данас деле бол са жртвама тероризма и да ће увек памтити „кључну подршку” коју су САД дале „слободи и независности Косова”.

Коначно, током кратког сусрета у среду, на пријему који је амерички председник приредио за учеснике Генералне скупштине УН, председник Сејдиу је ипак успео да се избори за неку реч, па је Обами захвалио на досадашњој подршци САД изражавајући наду да ће „специјални односи” и даље јачати.

Какав је третман добио закључујем из податка да су га примили Обамин саветник за националну безбедност Џејмс Џонс и помоћник државног секретара за Европу Филип Гордон.

Обама је показао да је спреман на озбиљне заокрете, тамо где мисли да су потребни. Спреман је на „ресетовање” односа како би се избегли конфликти. Али, када боље размислим, његова политика према Косову не личи на „инерцију раније политике САД” о којој говори Тадић. Обама је у случају Косова – без инерције јер јој доказано није склон – одабрао је континуитет.

Коментари19
2d20e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mladen Mladenovic
Posle ovog svog silnog upiranja, koje je zauzelo celu jednu stranicu, da iz novinskih arhiva "iscupa" i poredja sve "dokaze", koji potvrdjuju kako je put Kosova i Metohije "ireverzibilan", postavlja se jedno prosto pitanje: STA JE PISAC HTEO DA KAZE ? Ili, sta je pisac ocekivao od predsednika Tadica ili bilo kog drugog srpskog politicara, kojima je zapao "krst" da nose ovaj problem, neresiv u kratkom vrenskom periodu? Da kazu, NE VREDI SE BORITI, SVE JE PROPALO, KONACNO SMO USPELI DA SE RESIMO JEDNOG DELA SVOJE TERITIRIJE ?! Svi mi znamo da ce SAD, Nemacka i ostale drzave koje su aktivno ucestvovale u bombardovanju Srbije, pocinivsi ogromne ZLOCINE, do kraja podrzavati "nezavisnost" takozvane drzave "kosova". Ta "drzava" stvorena na zlocinima, krsenjem svih medjunarodnih zakona i povelje UN, predstavlja jedini alibi za ZLOCINE I STETU pricinjenu Srbiji. Samo opstanak takve kvazi drzave oslobadja "bombarderske nacije" odgovornosti. Revizija politike prema Srbiji odnosno Kosovu i Metohiji znaci placanje ratne odstete i odgovornost za ocigledne zlocine protiv srpskog naroda i srpske drzave. Zar Srbi i Srbija treba da se pridruze "ireverzibilnim" namerama SAD, Nemacke i drugih drzava koje po nalogu dizu dva prsta ? Zasto se, cvrsta nastojanja nasih politicara, da se nikada ne prihvati nasilna secesija suverenog dela nase otadzbine, omalovazava i prikazuje u posprdnom tonu.
Đorđe Milićević
Sve što je gospodin Jakšić napisao, tačno je, ali uglavnom i poznato iole obaveštenim građanima.Ostaje jedino pitanje na koje autor izbegava da ponudi odgovor, a to je: I šta sad?Čitajući mu misli idolopoklonici mantre "Evropa nema alternativu" u svojim defetističkim komentarima tipa "Kosovo je nepovratno izgubljeno" pokušavaju da slome i ono malo duha koji je preostao u ovom narodu.Istina, situacija jeste objektivno i teža nego što autor teksta iznosi.Nezavisnost KiM osim SAD kao pojedinačno najmoćnije države, podupiru i Engleska, Nemačka, Francuska itd.Na terenu situacija još gora, Srbi izloženi stalnim pritiscima lagano iščezavaju ili se mire sa novonastalom situacijom.Uskoro će verovatno biti i novih priznanja.Da li je to razlog da odustanemo?Da li je 1389 i Srbija bila nepovratno izgubljena?Da li bi bili ovo što jesmo da smo svakom siledžiji koji je u našu kuću došao da pravi reda mirno spuštene glave pustili na volju?Ja mislim da naša vlast trenutno radi najbolje što može.Mora se jedino povesti računa o ljudima dole da se zaustavi iseljavanje a pospeši doseljavanje najpre u srpske sredine.Jer bez stanovništva bitka će zaista biti izgubljena.I treba čekati naš momenat.Amerika danas nije ono što je bila pre 10 godina, svet je živ i stalno se menja videćemo kako će se rulet zavrteti.Što je danas nemoguće ne znači da će biti i sutra.Samo lagano i sa verom u Boga.Nemamo pravo da se odreknemo onoga za šta su naši očevi, dedovi a na kraju krajeva i naša braća i komšije u ovom zadnjem ratu kosti ostavili.
Slavomir Srpski
Mislim da je ovim tekstom Jaksic prevasisao samog sebe, i dao jednu realnu sliku sta u americi misle o nama. Da li je dobro znati kako mnas tamo vide? Pa naravno, i ako to Jaksic ovde jasno izlaze onima koji su u zabludi verujuci u cuda Obaminog preokreta, mislim da je to korisno, bas u smislu realne borbe za odbranu Kosmeta. Da li je dobro da je Kosmet otisao u senku, i da onda amerika ne treba da menja svoju politiku. Zasto je to bolje od promene njihove politike u Iraku, gde se sada povlace, ili u Afganistanu gde posel neuspeha razmisljaju KAKO da se povuku. Izgleda da tamo gde gube ili imaju problema (stit u Poljskoj, Ceskoj, ostavljanje Gruzije da se cese posle samara od strane ruskog medveda) onda oni menjaju politiku i povlace se. Znak da samo pravnim metodima mi necemo moci osloboditi Kosmet od Nato-pristinske mafije, i da jedino ako srpski otpor postane realan kao u Iraku i Afganistanu, onda moze da im padne na pamet da i odatle izadju, jer nekih vecih realnih interessa u danasnjoj situaciji tamo USA ne mogu imati. Dakle ono sto nedostaje da amerika pocne da menja svoju "inircionalnu" politiku prema Kosmetu jeste nepostojanje realne vojne akrtivnosti i vojnog otpora Srba njihovoj pèolitici. Iako je truzno na to misliti, ali to je ipak realno. Njih mnogo vise zabrinjavaju muslimanske samoubice koji ubijaju njihove vojnike u Iraku i Afganistanu (ili ranije u Somaliji koju zbog toga napustise), nego onemocali preostali srpski starci koji moljakaju za struju u prostalim mirnim srpskim getoima na Kosmetu, ili otvoreno otkazivanje bilo kavog realnog otpora vojnom prisutstu Nato u Srbiji. Zasto bi se brinuli ako nasa vlada trazi samo pravno misljenje nekog neobavezujuceg suda? Mnogo bi se vise zabrinuli ako bi Srbija iz tako(na)zvane "vojne neutralnosti" presla u vojni savez sa Rusijom koji je u stanju da odvrati bilo kakve pokusaje novih bombardovanja Srbije, i stvorilo kao i u Polskoj mogucnost da se Nato zvuce iz tog dela Srbije.
Aleksandar Mihailovic
USA ce menjati politiku i prilagodjavati je trenutnoj situaciji, svojoj trenutnoj snazi i mogucnostima, bilo da se radi o "stitu", bilo Avganistanu, Iraku, Iranu, regionu Gaze, ili Gruzije, ali, po pitanju KiM se to nece dogoditi. Zasto? Zato sto je svuda "gusto", dok je na KiM sve lako. Sami dovodimo Euleks i preko njega instaliramo plan Ahtisarija, sami drasticno smanjujemo svoje vojne i odbrambene efektive, sami dozvoljavamo da nam u parlamentu sede ljudi i stranke koje zagovaraju "otpisivanje" KiM, pa, sto bi se onda USA i Evropa odrekli svoje prve NATO kolonije, izuzetno bogate i atraktivne?
Niki
Slazem se sa komentarom @posmatrac jer ce vreme za rezavanje kosovskog problema tek doci. Sada bi Srbiji Kosovo bilo samo balast bolje je sacekati bolja politicka vremena.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља