уторак, 25.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:55

Узлет из запуштеног хангара

недеља, 27.09.2009. у 22:00
На крилима ентузијазма: Бојан Рељић, Дејан Видић, Предраг Девић и Милош Драшковић крај летелице приказане у Ковилији

Врбас – Беспилотна летилица петорице студената ваздухопловног смера Машинског факултета у Београду побрала је ласкаве оцене стручњака, учесника и посетилаца Међународног такмичења студената аеронаутике „Ер карго челинџ“, недавно одржаног у поругалском граду Ковилији. Мада се нису нашли на победничком трону – Врбашанин Милош Драшковић, Херцегновљанин Дејан Видић, Београђанин Предраг Девић, Бојан Шекутковски из Голубнаца и земунац Бојан Рељић – били су запажен конструкторски тим у конкуренцији студената са 32 факултета из 18 европских земаља.

У складу са пропозицијама, направили су „авион“ тежак три килограма, који може да понесе и камере, уређаје за извиђање терена и осматрање метеорлошких прилика – у зависности да ли се користи у војне или цивилне сврхе. Летилица је дугачка 170 центиметара и има три узгонске површине са распоном „главних“ крила од 150 центиметара, а предвиђена је за летове на висини до 200 метара.

– Након вишемесечних прорачуна и стварања генералног концепта летилице, определили смо се да пројектујемо нешто што неће личити на до сада виђена решења. Циљ нам је био да кроз овај пројекат применимо сва знања која смо стекли на факултету и да покажемо и докажемо да се српско ваздухопловство има будућност – истиче за „Политику“ Милош Драшковић.

У изум наших академаца уложено је око три хиљаде евра, док су летилице конкурентских екипа на такмичењу у Португалији биле вишеструко скупље. Победничка екипа из Штутгарта, на пример, уложила је у своју летилицу чак 150.000 евра! Међутим. истиче Дејан Видић, нашем тиму је успело да изградњу делова и склапање летилице заврши за свега два месеца, док су екипе других земаља за тај посао утрошиле и више од пола године. Међутим, и поред знања, ентузијазма и марљивости ове петорице момака, њихова замисао не би могла да буде остварена да није било помоћи и подршке Машинског факултета и катедре за ваздухопловство.

– Радили смо даноноћно у запуштеном хангару нашег факултета, сналазили се на разне начине, плаћали велике царине на увоз скупих материјала, доносили алат од куће и пријатетеља...Нисмо имали ни одговарајуће услове да до краја тестирамо летилицу, па смо то учинили тек по доласку на такмичење у Ковилији. Ни сами нисмо веровали да ћемо, након свега што нас је пратило током реализације овог пројекта, бити у толикој мери запажени на овом међународном скупу студената ваздухопловства – прича за наш лист Бојан Рељић и подвлачи да је град Београд обезбедио 70 одсто трошкова за изградњу ове беспилотне летилице и одлазак њених конструктора на ово такмичење.

Будући инжењери аеронаутике Милош, Дејан, Предраг и два Бојана кажу да су почаствовани сусретима са неким од водећих светских стручњака ваздухопловне индустрије, попут Скота Моргана, главног инжењера компаније „Локхид Мартин“, највећег произвођача војних авиона, који је, како с поносом истичу, био одушевљен њиховом летелицом.

-----------------------------------------------------------

Због беспарице путовали три дана

Због недостатка новца, наши студенти су до Ковилије путовали чак три дана. Најпре су ишли возом од Београда до Будимпеште, па одатле авионом до Брисела. Ту су преноћили у аеродромској чекаоници, чекајући јутарњи лет за Лисабон. После им је требало још шест сати возом до Ковилије. Све време су, осим личног пртљага, носили и сандук са летилицом, резервним деловима и алатима, тежак око 40 килограма, због кога их у Лисабону нису пустили у брзи воз, па су морали да се „клацкају” путничким.

Петко Копривица


Коментари37
1b375
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nadezda
Znali smo da je gospodin Petko Koprivica pisao ovaj clanak i pre nego sto smo procitali ime autora. On pomno prati aktuelna zbivanje u Vojvodini i Vrbasu, iznoseci uvek verodostojne podatke i relevantne cinjenice. Drago nam je da u vasem listu ima tekstova ovakvih novinara. I da naravno, da ne zaboravimo da cestitamo ovim darovitim,vrednim momcima, a narocito nasem Vrbasaninu Draskovic Milosu.
Biljana
Ovih dana je narocito lepo biti iz Vrbasa! Bravo za momke, a narocito za sugradjanina Milosa
Jasna
Lepo je otvoriti omiljene novine i procitati nesto lepo i ohrabrujuce-kao sto je ovaj clanak. Trebali biste vise da pratite i podrzavate rad i uspehe nase omladine
Nikola
Kolege, sve pohvale! Nastavite tako!
Zoran
Svaka vam cast masinci! Valjda u Srbiji ima dovoljno ljudi koji umeju da prepoznaju,pomognu i nagrade kvalitet, pa da u buduce u boljim uslovima usavrsavate postojece i realizujete nove ideje i projekte.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља