петак, 21.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:17

ДВОВАЛУТНА ШИЗОФРЕНИЈА

Аутор: Небојша Катићуторак, 29.09.2009. у 22:00

Србија је тек на почетку озбиљне дужничке кризе, и пре или касније, паничне реакције девизних штедиша крајем 2008. могле би се поновити. Држава се мора за ово припремити, почевши од разградње шизофреног валутног система у коме грађани зарађују и троше у динарима, а штеде и задужују се у еврима.

Према последњим расположивим подацима, укупан спољни дуг Србије достигао је 22 милијарде евра (око 32 милијарде долара) и наставиће убрзано да расте. Овој огромној суми треба додати и девизну штедњу грађана која прелази пет милијарди евра будући да у сагледавању девизне позиције државе нема разлике између дуговања које систем има према странцима и обавеза које има према грађанима.

Када грађани повлаче девизе из банака, девизне резерве се смањују, баш као и када увозник плаћа робу, или када дужник измирује своје обавезе према иностранству. Ако би се напустио двовалутни систем, будуће дужничке и валутне кризе не би биле додатно драматизоване повлачењем девизне штедње на једној страни и пропадањем девизних дужника на другој.

Грађани штеде у девизама ослањајући се на искуства из осамдесетих и деведесетих година прошлог века, када се штедњом у девизама амортизовао сваки инфлаторни удар и тако чувала куповну моћ. Од 2000. ситуација се променила и промене девизног курса драматично су заостајале за растом цена. Куповна моћ евра у Србији је бар преполовљена, чиме је преполовљена и реална вредност штедних улога. Штедња у еврима није заштитила грађане од високе домаће инфлације. Својим евром грађанин из месеца у месец може купити све мање робе.

За штедњу су битна три елемента: висина инфлације, висина прихода од штедње и сигурност штедње. Ако је држава у стању да инфлацију држи под контролом, ако грађани на своју штедњу могу остварити динарски принос изнад стопе инфлације, разлога за штедњу у девизама нема. Куповна моћ грађана у земљи ће бити очувана, док ће њихова куповна моћ у иностранству бити одређена курсом динара који би морао рефлектовати стварну снагу и продуктивност домаће привреде.

Штедња у локалној валути је и сигурнија. У тренутку финансијске панике, централна банка може емитовати сопствену валуту и спречити колапс банака и пропадање депозита, онако како то данас раде све централне банке света. Такву сигурност држава никада не може пружити за штедњу у девизама.

Да би стимулисала штедише да своје девизе конвертују у динаре држава мора преузети иницијативу и понудити грађанима динарске хартије од вредности, чији ће принос бити везан за стопу инфлације и бити пар процената изнад ње. Тиме би се олакшало и унутрашње кредитирање буџета за којим ће Србија имати потребу од сада до вечности. Када држава грађанима понуди квалитетне вредносне папире, банке и сви остали финансијски играчи им морају понудити исте или боље услове. Овај концепт није беза мана, али је свакако бољи и сигурнији од евроизираног система који уништава Србију или од евентуалне принудне конверзије девизних депозита у динаре, у случају нужде.

Поред стимулисања динарске штедње потребно је истовремено дестимулисати штедњу у девизама, користећи при томе не само монетарне већ и пореске мере. Морала би се прекинути сулуда пракса по којој банке плаћају високе девизне камате у економији која (гледано у целини) не ствара девизе, већ их само троши. У условима хроничног платнобилансног дефицита, девизне камате грађанима се ефективно могу исплаћивати само новим задуживањем државе. Такав луксуз Србија себи не може приуштити.

По истој логици одавно је требало укинути кредите са девизном клаузулом грађанима који приходе остварују у динарима. Исто важи и за привреду – предузеће које нема девизне приходе не може се девизно задуживати. Данашња пракса је хазард чије се последице на крају преваљују држави. Србија се задужује како би пунила девизне резерве којима штити прецењени динар и тако краткорочно спасава дужнике и социјални мир, дугорочно уништавајући привреду. Оваквом политиком највише губе девизне штедише, а потом и сви грађани који плаћају порез. Они ће, нема ко други, отплаћивати кредите које држава данас узима.

Двовалутни монетарни систем какав данас постоји у Србији је неодржив. С друге стране, заводљива алтернатива преласка на евро је опасна за земљу која није чланица еврозоне и није „под кишобраном” Европске централне банке. Идеја је још опаснија за државе са хроничним (и огромним) дефицитом трговинског биланса. За Србију је још увек најбоље решење да рехабилитује динар и врати га у центар финансијског система.

финансијски консултант


Коментари43
2cde4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zoran Jovic
Sve bi ovo bilo na mestu sto govori gospodin Katic, da se nama nisu vec desile devedesete, pa poznajemo mogucnosti nasih lopova. Ko je genijalan da drzi u dinarima ustedjevinu, kad lopov "odozgo" moze sutra da ukrade sve sto si skupio? Ima jos jedna stvar. Kazete da smo na gubitku ako drzimo pare u evrima, jer stvari poskupljuju. Jel to znaci da bi nasi dinari u dzepu rasli sami od sebe, samo nek su dinari? Na kraju krajeva, mozda je i cela tema promasena - upitajte se, koji procenat naroda uopste ISTA moze da ustedi tokom meseca?
Ceda Bradic
@Mikron , 01/10/2009, 18:32 (..) u Srbiji nema mehanizam kontrole nad interesnim grupama koje ce zloupotrebiti diskutovani monetarni mehanizam. (CB, "Mikronski":)...i pobeci...
Mikron
Drago mi je da i dalje postovani autor zagovara odbranu dinara u Srbiji. Tehnicki, apsolutno razumem. Ali ekonomija nije samo tehnikalija, tu autor mozda nije u pravu jer bi trebalo malo i sociologije upotrebiti. A ona kaze dok god je dinara bice i zloupotreba. Dovoljno je pogledati istoriju. Moze drugacije, ali i ne moze. Ne moze jer ce se ta poluga ZASIGURNO zloupotrebiti, ne samo jer je tako uvek bilo, vec i zato jer nezrelo-nepostojeca demokratija u Srbiji nema mehanizam kontrole nad interesnim grupama koje ce zloupotrebiti diskutovani monetarni mehanizam.
Ceda Bradic
Двовалутни монетарни систем какав данас постоји у Србији је неодржив. CB: Neodrziv, ili "veoma odrziv" i svrsishodan-u funkciji unistenja R Srbije? Zgodno bi bili proveriti pretpostavku: 1-EU (politika- ekonomija) je saglasna sa politikom i ekonomijom plasmana US$ (racunajuci NATO, kao oruzanu silu US$-aktivan, agresivan i "Partnerstvo", pasivan) 2-Politika i ekonomija EU$ je ("zatvaranje tvrdjave" u ovom trenutku "pasivna") i saglasna sa politikom i ekonomijom SAD, koja je nedelotvorna (kvazi-pasivna). 3-Slican proces u Aziji, koji kasni (Rusija/Rublja i Kina/Juan). Na to ukazuje i turneja Predsednika R Srbije. R Srbija: kontinuitet politike, koju smenjuju dva metoda: 1990-2000 - inflacija Dinara (kao sredstvo anarhije) i 2000-2010, inflacija vrednosti rada (nastavak anarhije drugim metodom). Analogno formalna politika EU i SAD, i stvarna, US$ i EU$ prema Dinaru. Za 1-2 godine (3-ca faza) pocinje "finale", koje ce iz "kontrolisane" preci u nekontrolisnu lavinu. Politika i ekonomija R Srbije ima dve faze: a) zatvorena (sankcije) i otvorena (demokratija). Naredna faza je...(za detalje moramo imati - detalje :) CB
Ceda Bradic
PROBLEM: SVETSKI NEZAVISNI kompetentni strucnjaci imaju jednostavan zadatak:da argumentuju stav,da se susrecemo sa svetskom spekulantskim kriminalom,nezapamcenim u istoriji civlizacije (ili "istoriji novca"!)Zasto se to ZVANICNO ne pokrene u UN?(srusen je sistem Medjunarodnog prava i bezbednsoti-KiM).Bez indikacije problema, nema ni resenja. R Srbija ? Sitnica. Ne znam, sta se ceka, jer,faktor VREME (a ne novac) je kritican! Cini se, da agonija moze da traje veoma dugo. Nazalost-na primeru Srbije je jasno, da to neprekidno izaziva sistemske (neizbezne) protivrecnsoti u politici i ekonomiji. To vrlo lako (pre nego sto ocekujemo), moze da "bukne" (spontano ili planski!) u konfrontacije, koje vise ne mogu da se kontrolisu. Otvoreno nasilje ONEMOGUCAVA pravilna resenje (u sustini,postepeno gasenje sadasnjeg primitivnog DEGENERATIVNOG finansijskog sistema), i uvodjenje novog, priemrenom 21 veku. Vec sledece NATO "senlucenje" (ko zna-mesec-dva? ali SIGURNO 1-2h posle zvanicenog objavljivanja pomenute ARGUMENTACIJE) SIGURNO ce da BLOKIRA pravilna resenja,pokretanjem "lavinu", uz ocekivanje, da ..kroz mozda 100 godina dodje do OBNAVLJANJA sadasnjeg primitivnog finansijskog sistema. Da li smo svesni, sa cime se susrecemo? .Procesi u R Srbiji su samo "bezazlena indikacija" i ne mogu se pravilno shvatiti, bez OBJEKTIVNOG shvatanje celine (tu je R Srbija samo jedan "uspesan model" kolapsa u konc-logor). Sta se,zapravo,ceka u vezi ARGUMENTACIJE o svetskim kriminalnim finansijskim operacijama? CB, sept 2009.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља