среда, 21.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:00

Мањине чине већину

Аутор: Владимир В.среда, 30.09.2009. у 22:00
Владимир В.

У екстремним ситуацијама од екстремиста страдају сви – и они друкчије националности, друкчије боје коже, вероисповести, па и сексуалне оријентације. Код нас је све почело бујањем национализма деведесетих. Људи су се повели за негативним идејама које су тада пласиране. Прави критички однос у вези с тим ни данас не постоји. Зато се та нетолеранција тиче свих нас. Уосталом, позната је она изрека да је за тријумф зла потребно да добри људи не чине ништа. Нисмо се благовремено одупрли злу, а мислим да још траје ћутање већине која омогућава лошој мањини да буде толико гласна.

У случају сексуалних мањина последице таквог друштвеног стања су многобројне; своде се на нашу друштвену искљученост, па и искљученост из јавности. Зато постоје дезинформације о нама. Међутим, од дезинформација па до исказивања нетолеранције – било вербалне, било физичких напада, јер постоје људи који су изгубили живот због своје сексуалне оријентације – само је корак.

Насиље над припадницима сексуалних мањина најчешће се не пријављује јер је овај вид дискриминације за нашу јавност табу-тема. Знам за многе непријављене случајеве нарушавања права јер неке моје колегинице и колеге, пријатељи и пријатељице плаше се да ће бити изложени новим нападима ако с тим изађу у јавност.

С друге стране, наш покушај да 2001. године јавно укажемо на проблеме сексуалних мањина, јер надали смо се да је после демократских промена то могуће, није успео. Затим смо, разним културноуметничким програмима, радом са целокупном заједницом, оснаживањем ЛГБТ популације хтели да допринесемо томе да постанемо и да се осећамо као равноправан део друштва. Дакле, да се што бољом организованошћу сама популација ојача и буде мање застрашена како би могла да се бори за промену свог друштвеног статуса.

Сад је поново дошло до сукоба. Само, ја то не бих назвао сукобом ,,две стране”, где смо ми ,,једна страна” екстремизма, а они ,,друга”. Они су екстремисти, а ми својим мирним протестом и позитивним начином деловања покушавамо да се изборимо за своја права. Ми смо део друштва којем се прети. Данас се прети нама, сутра ће поново Ромима, другим националностима и вероисповестима, људима другачијег мишљења. Јер они су спаљивали верске објекте по граду. Они су мањина ван друштва, а ми смо део већине, иако припадамо мањинској групацији – особама друкчије сексуалне оријентације. Кад бисмо све мањинске групе сабрали, мислим да бисмо заправо сви ми били већина.

С каквим видовима нетолеранције се суочавамо? Доказ нетолеранције је то што не можемо да изађемо на улицу и искажемо свој став, искористимо своје право.

Шта би требало чинити да нетолеранције према сексуалним мањинама не буде? То је један дугорочан процес који подразумева образовање и активно деловање у јавности. Држава је, међутим, и овог пута устукнула пред милитантном мањином. Нису похапшени они који су нам јавно претили, нису на време покренути судски процеси и они једноставно нису добили јасну поруку да не смеју да раде то што раде.

Неки кажу да је српско друштво традиционално и отуда ова нетолеранција према нама. Али ако смо традиционално друштво, ако смо хришћани, или које год вероисповести, онда је љубав према свима вредност која би требало да се преноси. Та група која се представља као носилац традиције – то су екстремисти и лажни браниоци морала. Треба, дакле, формирати друштвени фронт који ће на све начине, па и изласком на улице да нас подржи. И треба сви да се повежемо и радници који штрајкују, и ми који се боримо за своја основна права, као и неки други попут Рома. Када бисмо се сви ујединили онда би екстремистичка мањина била усамљена.

Ево, једну девојку су недавно тукли хулигани-навијачи у ноћном аутобусу 56 у Београду. Она се са својом девојком враћала из града, нико од путника није реаговао, возач је наставио да вози. Полиција је на крају привела ту девојку. Привела је и нападаче, али она је била у притвору 12 сати. Значи, она као жртва доживела је дискриминацију полиције.

Моје колегинице и колеге прате по улицама или им прете преко Интернета. Знам људе који су по унутрашњости Србије добијали отказе због своје сексуалне оријентације из приватних и државних фирми. О томе се не прича јер кад би се жалили на суду, прочуло би се зашто су отпуштени и били би праћени и систематски угрожавани. Сада хулигани јуре и странце по граду. Значи, опасни су за све који долазе у Србију и који су можда дошли да разбију предрасуде о нама. Моји пријатељи странци су ми причали да су их неке групе пратиле. Име и фотографију моје колегинице објавили су на фејсбук-страници једне од њихових организација. Испод слике су исписани њен телефон, адреса и број стана. Зато многи од нас балансирају са степеном иступа у јавности, а полиција је појачала мере безбедности према нама из одбора.

Члан оргaнизационог одбора Поворке поноса


Коментари11
9bf27
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milica
Uvek ista priča. Ispada da je žrtva izazvala nasilje i da je odgovorna za nasilje. To je ono zbog čega se u ovom društvu nastavlja porodično nasilje, nasilje nad manjinskim populacijama kao sto su Romi. Ljudi imaju pravo da demonstriraju za svoja prava, to nije promocija određene seksualnosti već zahtev ya priznanjem da ona postoji i da ne spada u korpus nenormalnosti. To nije provokacija, nego vapaj, ali koji ovo društvo ne čuje.
доста бре
Испада да су у овој земљи незаштићени, тојест њиховим правима се нико не бави ни јавно ни у медијима, обични нормални радни људи који остају без посла без своје кривице, са децом коју треба извести на пут. КО ШТИТИ ОВУ НАЈБРОЈНИЈУ ПОПУЛАЦИЈУ?
Ilija Pavlovich
@ Kume, svaka ti je na mestu. Cemu toliko insistiranje na seksualnom egzibioconizmu, heteroseksualci nemaju svje "Parade ponosa" - zasto bi to trebalo da se manifestuje ili smatra uspehom? Kakvi su to nakrivljeni kriterijumi koje sluze samo potvrdjivanju pardoksa da je "manjina postala vecina".
KumRusvelt
Lično nemam ništa protiv seksualnih opredelenja, ali bih dodao da takozvana "Parada ponosa" samo doprinosi iritiranju javnosti, čini mi se da se time pokušava među mlađom populacijom na neki način promovisati i populisati homoseksualizam, i već vidim da bi se na toj paradi delili leci slučajnim prolaznicima da se istoj pridruže nebi li se na neki način omasovila. Dakle, ako je neko sklon homoseksualizmu neka bude to što jeste niko mu neće zameriti, ali će mu se zameriti ako na neki način pokuša da podvodi "seksualno neopredeljene". A što se tiče na deo teksta gde autor piše o odnosu dobrih i zlih, moram napomenuti da svako vreme nosi svoje breme, pa se mora priznati da je trenutno zlo bolje organizovnije od dobrog, pa da nije takvog crno belog sveta čovečanstvo bi bilo dovedeno u pitanje.
Mina
Interesantno je da se ovi homofobi uvek sete da zapiše usta gejevima da je seksualnost privatna stvar tek onda kad se gejevi nužno brane. Dakle niko se ne seti da brani tu ,,privatnost'' kad ih neko vrejda preko TV, kad ih neko tuče, a kad oni počnu da pričaju o svojim osnovnim pravima, onda se sete dežurni brižnici da je to kao neka privatna stvar. E pa to je privatna stvar samo u teoriji. Jer svaki gej ne živi samo na poslu (a čak i na poslu je velika diskriminacija gejeva i ovaj tekst upravo govori o tome). Već svako od njih živi i privatno. I privatno hoće da ima svoje dostojanstvo. Hoće da ima prijatelje, koji će ga prihvatiti takvog kakav jeste, a da biu ga prihvatili oni moraju da budu upućeni u to šta je to homoseksualnost. U svakom slučaju odličan tekst.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља